Бранислав Нушић — разлика између измена

| опис_слике = Бранислав Нушић [[1904]]. године. Необична фотографија његовог кума и фотографа [[Милан Јовановић (фотограф)|Милана Јовановића]].

| место_рођења = [[Београд]]

| држава_рођења = {{зас слика|Flag of Serbia (1835-1882).svg}} [[Кнежевина Србија]]

| место_смрти = [[Београд]]

| држава_смрти = {{застава|Краљевина Југославија}}

Као званичник Министарства спољних послова, постављен је за писара [[Српски конзулат у Битољу|конзулата у Битољу]], где се и оженио [[1893]]. године, Даринком, ћерком трговца Божидара Ђорђевића и Љубице чији је брат [[Димитрије Боди]] у то време био конзул у [[Битољ]]у.<ref>[http://www.vesti-online.com/Stampano-izdanje/12-11-2009/Feljton/6592/Na-prvi-pogled- На први поглед („Вести“, 12. новембар 2011)]</ref> Исте године је постављен за конзула у [[Приштина|Приштини]], где му је Војислав Илић писар. Током службовања у [[Српски конзулат у Приштини|Српском конзулату у Приштини]] био је сведок страдања српског становништва, што је описивао у својим писмима која су постала позната као ''Писма конзула''.<ref>{{Cite web |url=http://www.kosovo.net/nusic.html |title=Letters of the Serb Consul|accessdate= |last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=www.kosovo.net}}</ref>

[[Године 1904]]. године постављен је за управника [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]] у [[Нови Сад|Новом Саду]]. Заједно са учитељем Михајлом Сретеновићем основао је прво дечје позориште, у ком су улоге тумачиле искључиво деца, а међу њима и Нушићева. Ово дечје позориште је представе одржавалао у кафанама и ресторанима, па се брзо и угасило. [[1905]]. године, напустио је ову функцију и преселио се у Београд, где се бавио новинарством. Осим под својим именом, писао је и под псеудонимом „Бен Акиба“.