Друштвена класа — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м datumi
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 62:
Маркс истиче да буржоазија, како достиже тачку гомилања богатства, тако и поседује довољно моћи као доминантна класа да обликује политичке институције и друштво према својим интересима. Маркс онда тврди да неелитна класа, захваљујући својој бројности, има моћ да збаци елиту са власти и створи једнако друштво.<ref>{{Cite web|title = Manifesto of the Communist Party|url = https://www.marxists.org/archive/marx/works/1848/communist-manifesto/|website = www.marxists.org|accessdate = 9. 12. 2015.}}</ref>
 
У [[Комунистички манифест|Комунистичком манифесту]], Маркс сам истиче да је циљ пролетеријата био да замене капиталистички систем са [[социјализам|социјализмом]], мењајући друштвене односе који подупиру класни систем и затим се развију у будуће [[комунистичко друштво]] у којем:”слободан развој појединца представља услов за слободан развој свих”. Ово би означило почетак [[бескласно друштво|бескласног друштва]] у којем би људске потребе уместо профита биле мотив за производњу. У друштву са демократском контролом и [[производња за потрошњу|производњом за потрошњу]] не би постојале класе и држава и не би имало потребе за финансијским и банкарским институцијама и новцем.<ref>Karl Marx & Friedrich Engels. "Manifesto of the Communist Party", ''Selected Works'', Volume 1; London,' (1943). стрpp. 232.–234-234.</ref><ref>Karl Marx ''Critique of the Gotha Program'' (1875)</ref>
 
=== Веберијански приступ ===
Ред 115:
Социјална класа има упечатљив утицај на образовне могућности. Не само да су родитељи који припадају горњој класи у могућности да пошаљу своју децу у елитне школе које важе за боље од осталих, већ су и у многим местима државне школе за децу горње класе много квалитетније од државних школа за децу из нижих класа.<ref>Jonathan Kozol, ''Savage Inequalities'', Crown, 1991</ref><ref>{{cite book|last=McDonough|first=Patricia M.|title = Choosing colleges: how social class and schools structure opportunity|publisher=SUNY Press|year=1997|isbn=978-0-7914-3477-2|url=https://books.google.com/books?id=PHdy8ql2mM4C&pg=PA1|pages=1–2}}</ref><ref>{{cite book|authors=Shin, Kwang-Yeong & Lee, Byoung-Hoon|chapter=Social class and educational opportunity in South Korea|editors=Attewell, Paul & Newman, Katherine S.|title = Growing gaps: educational inequality around the world|publisher=Oxford University Press|year=2010|isbn=978-0-19-973218-0|url=https://books.google.com/books?id=tqf8ShfYk_YC&pg=PA105|pages=105}}</ref><ref>{{Cite book|authors=McNamee, Stephen J. & Miller, Robert K.|title = The meritocracy myth|publisher=Rowman & Littlefield|year=2009|isbn=978-0-7425-6168-7|url=https://books.google.com/books?id=6szZEsV-dDEC&pg=PA199|pages=199}}</ref><ref>{{cite book|authors=Thomas, Scott L. & Bell, Angela|chapter=Social class and higher education: a reorganization of opportunities|editor=Weis, Lois|title = The Way Class Works: Readings on School, Family, and the Economy|publisher=Taylor & Francis|year=2007|isbn=978-0-415-95707-6|url=https://books.google.com/books?id=sj1HCJaRkHMC&pg=PA273|pages=273}}</ref><ref>{{cite book|authors=Sacks, Peter|title = Tearing down the gates: confronting the class divide in American education|publisher=University of California Press|year=2007|isbn=978-0-520-24588-4|url=https://books.google.com/books?id=EE-m0ZwjuqsC&pg=PA112|pages=112–114}}</ref> Мањак добрих школа је један од фактора који подстиче класу да се дели по генерацијама.
 
Године 1977., британски [[теоретичар културе]], [[Паул Вилис]], објавио је студију звану "Учење за рад" у којој је истражио везу између социјалне класе и едукације. У тој студији открива како је група ученика из радничке класе развила антипатију ка стицању знања јер је то изван њихове класе и самим тим је непожељно, и тако они задржавају своје присуство у радничкој класи.<ref>Paul Willis, ''Learning to Labor'', Columbia University Press, 1981</ref>
 
=== Здравље и исхрана ===