Антиген — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 6:
То су [[протеин]]и (липопротеини, гликопротеини, нуклеопротеини) или [[полисахариди]] велике молекулске масе (изнад 8000). Имуногеност зависи од великог броја фактора: од правилног понављања структурних група (епитопа) на површини великих молекула; од структуре (састава) антигена; од физичког стања (најјачи имуногени су антигени у облику честица); метаболизма антигена итд.
 
Антигени су основа стеченог [[имунитет|имунитета]]а, јер се он развија тек након иницијалног уласка разних [[Mikroorganizam|микроорганизама]], [[отров|токсина]] и других страних тела у организам.<ref name="MandelInfectiousDiseases">{{Mandell_InfectiousDiseases5th}}</ref> Механизам помоћу којег тело препознаје ову иницијалну инвазију заснива се управо на присуству и препознавању антигена на тим молекулима. Као резултат јавља се имуни одговор.
 
Постоје и антигени мале молекулске масе (испод 8000) и називају се '''хаптени''' (непотпуни антигени). Они морају створити комплекс са ткивним [[протеин|беланчевинама]] (носачима), да би изазвали стварање [[антитело|антитела]] у организму. Међутим, касније и сами могу реаговати са [[антитело|антителима]] и изазвати имуни одговор. Обично су то [[лек]]ови мале молекулске масе, хемијски састојци [[прашина|прашине]], разне индустријске хемикалије, токсини отровног бршљана и сл.
 
== ИзвориРеференце ==
{{reflist|2}}