Краљевина Србија (1217—1345) — разлика између измена

Добри односи између краља Уроша и Дубровника почели су да се кваре од 1247. године. Разлог за то су давнашњи сукоби између [[Барска надбискупија|Барске]] и [[Дубровачка надбискупија|Дубровачке]] надбискупије. Барска надбискупија остала је једно време без поглавра што је дубровачки надбискуп искористио да поднесе тужбу папи [[Иноћентије IV|Иноћентију IV]] да се барски каптол, наводно, одметнуо од њега. Дубровчани су у Бар послали посредника. Барски кнез је, истина, био предусетљив, али су га грађани дочекали са узвицима: "Шта је папа? Наш господин краљ Урош нам је папа". Дубровачки клер је остао упоран, тим пре што је у исто време папа изузео Босанску дијецезу из надлежности дубровачког надбискупа и подредио ју је надбискупији Калоче. Дубровачкој цркви је сметало и то што је на место барског надбискупа дошао енергични [[Ђовани Плано Карпини|Ђовани Карпини]] који је недавно као папски легат предводио мисију која је требалатребало покрститида покрсти [[Златна хорда|Монголе]]. Ђовани је, као представник католичке цркве, боравио међу Монголима, у Каракоруму, неколико деценија пре [[Марко Поло|Марка Пола]]. Папа је 1252. године одредио комисију која је требало у року од шест месеци проверити стварно стање на Балкану. Дубровачки кнез тада није могао ступити на српску територију јер му је краљ Урош, наводно, запретио да ће му одрати кожу. Кнез је, са друге стране, прогласио Уроша противником католика, што није могла бити истина јер се Урош недавно оженио Јеленом Анжујском. Јелена је постала заштитник католика у Српском краљевству. Урош је 1252. године опустошио околину Дубровника након чега се задовољио данком кога му је град исплатио. Дубровник је на крају, без изгледа за успех, одустао 1255. године од спора, због великих трошкова<ref>{{harvnb|Благојевић|1989|pp=93-5}}</ref>.