Манастири Епархије нишке — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 4:
Обнављајући многе старе светиње народ овог подручја Србије сачувао је византијске тековине Хришћанства зачетог на овом простору и православне законе и српску духовност. Зато, је сам чин упознавања са овим манастирима једнако важан за обнову порушених и изградњу нових на простору [[Јужна и источна Србија|Јужне и источне Србије]].
== Историјат ==
Историја многих манастира Епархије нишке није позната, па се она може надокнадити сагледавањем историјских података о областима у којој је поникао сваки од манастира, посебно. Након обнове Пећке патријаршије 1557. године нишка митрополија у историји српске православне цркве имала је значајно место.<ref>Р. Самарџић, ''Српска православна црква y XVI u XVII веку'', Историја српског народа III—2, Београд (1993). стр. 20.</ref>
Најновија истраживања иду у прилог чињеници да је делатност патријарха Пајсија
{{цитат2|„Ова чињеница досад је запостављана, што је имало за последицу да је прва половина 17. века на овим просторима остала недовољно разјашњена. Манастир Св. Богородице у Сићеву је једино
== Значај ==
Ред 63:
| style="text-align:center;"| [[Датотека:Јашуњски манастир Свети Јован.JPG|100px|]]
| style="text-align:center;"| [[Манастир Светог Јована Крститеља у Јашуњи|Голема Њива]]
| style="text-align:center;"| [[Јашуња
| style="text-align:center;"| [[1517]].
| style="text-align:center;"|
Ред 99:
| style="text-align:center;"| [[Датотека:Manastir Jašunja.jpg|100px|]]
| style="text-align:center;"| [[Манастир Ваведења Свете Богородице|Јашуња]]
| style="text-align:center;"| [[Јашуња
| style="text-align:center;"| [[1499]].
| style="text-align:center;"|
Ред 216:
* [[Манастири и цркве Јужне и источне Србије]]
==
{{reflist}}
|