Преисторија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: обликовање ISBN-а |
м popunjavanje sablona page |
||
Ред 4:
|}
[[Датотека:Praistorijski_ljudi.jpg|мини|десно|300п|Преисторијски људи (вештачки људи и окружење)]]
'''Преисторија''' или '''праисторија''' (од {{јез-гр|προϊστορία}}: ''-{προ}-'' — пре,<ref>Милан Будимир, Љиљана Црепајац (1991). Στοιχεια Ελληνικα, Основи грчке глотологије''.
[[Пол Торнал]] је први смислио овај термин како би описао предмете начињене у [[пећина]]ма у јужној [[Француска|Француској]]. У [[француски језик]] је ушао тридесетих година [[19. век]]а да би се описало време пре писма, а [[Данијел Вилсон]] га је у [[енглески језик]] увео [[1851]].
Ред 86:
Насеља се подижу на утврђеним узвишењима, градинама.
[[Некропола|Некрополе]] се састоје од група [[тумул]]а. Чешћи облик сархањивања је [[инхумација]]. Крајем периода јављају се велики тумули са сложеним погребним ритуалом ограниченим бројем сахрана и великим бројем прилога од сребра, злата, оружја, металних посуда и керамике. Ово доказује почетак стварања племенске аристократије.<ref>Бенац А, О етничким заједницама старијег гвозденог доба, РЈЗ 5. (1987).
Гвоздено доба можемо поделити на:
Ред 407:
Док се преисторијом бави [[археологија]], [[историја]] објашњава и описује развој људског друштва у прошлости, на основу проучавања историјских извора (поузданих доказа).
Почетком историје сматра се појава прве [[писмо|писмености]], када се јавља и тежња да се забележе догађаји из прошлости. Најстарије податке забележили су стари народи: [[Сумер]]ци, [[Вавилон]]ци, [[Стари Египат|Египћани]] и др. на каменим, глиненим, бакарним плочама или [[папирус]]у. Систематско бележење хронолошким редом започели су стари [[Античка Грчка|Грци]] и [[Рим]]љани, као саставни део [[календар]]а. Када је грађа постала опширнија, почела је да се издваја у [[хроника|хронике]].<ref>Просветина енциклопедија, 1. том, Просвета, Београд. (1986).
Најчешћа периодизација историје је:
| |||