Обични пасуљ — разлика између измена

| image_caption = Разнолика семена пасуља

| regnum = -{[[Биљке|Plantae]]}-

| ordo = -{[[Fabales]]}-

| familia = -{[[Fabaceae]]}-

| subfamilia = -{[[Faboideae]]}-

| tribus = -{[[Phaseoleae]]}-

| binomial = ''-{Phaseolus vulgaris}-''

| binomial_authority = -{[[Карл фон Лине|L.]]}-

| zivotna_forma = -{T}- (терофита)

}}

'''Пасуљ''' или '''грах''' ({{јез-стгрч|φασόλι}} {{ИПА|[pʰasóli]}}, {{јез-лат|Phaseolus vulgaris}}), [[Једногодишња биљка|једногодишња]] је биљка из породице бобова (-{[[Fabaceae]]}-, махунарке). Пореклом је из [[Јужна Америка|Јужне Америке]], а у [[Европа|Европи]] се први пут спомиње [[1542]]. Пасуљ спада у [[поврће]] високе биолошке вредности. Манифестација посвећена овом јелу назива се [[пасуљијада]].

 

== Хранљива својства ==

Пасуљ има изузетну калоричну вредност (100 грама пасуља има 143 кило[[калорија]]) али и све друге неопходне биолошке материје: [[протеин]]е (26%), [[угљени хидрат|угљене хидрате]] (52%), [[масти]] (2,1%), затим све есенцијалне [[аминокиселина|аминокиселине]], [[лецитин]], [[калијум]], [[калцијум]], [[фосфор]], [[гвожђе]]. Љуска пасуља је богата пектином и другим тешко пробављивим садржајима те се не препоручује особама са желудачним, цревним и другим сметњама.

 

== Пасуљ на Балкану ==

На Балкан пасуљ је донесен из [[Италија|Италије]] у [[17. век]]у. Најзаступљеније сорте пасуља у [[Србија|Србији]] данас су галеб, двадесетица, бисер, панонски градиштанац, панонски тетовац, побољшани градиштанац, златко, сремац.

 

== Спољашње везе ==

{{Commonscat|Phaseolus vulgaris}}

 

[[Категорија:Поврће]]

[[Категорија:Грчки изрази]]