Хрватски језик — разлика између измена

Прикључком Хрватске [[Европска унија|Европској унији]] 1. јула 2013. године, хрватски је постао 24. службени језик те заједнице.

 

На дијалекатском нивоу, хрватски језик обухвата [[чакавско наречје]] (12% Хрвата), [[кајкавски језик|кајкавско наречје]] (31 % Хрвата) и [[штокавско наречје]] (57 % Хрвата).

[[Датотека:Croatian dialects in Cro and BiH 1.PNG|400п|center|Хрватски (из)говори у Хрватској и БиХ]] Чакавским наречјем говоре само [[Хрвати]], док кајкавским говоре и [[Словенци]] а [[штокавско наречје|штокавским]] дијалектом се служе првенствено [[Срби]], [[Бошњаци]], [[Црногорци (народ)|Црногорци]] и око половине Хрвата. Од штокавских дијалеката архаичним шћакавским (тзв. славонским) говоре само Хрвати, новоштокавским икавским (тзв. босанско-далматински дијалекат) и ијекавско-шћакавским (тзв. источно-босански дијалекат) Хрвати и Бошњаци, а новоштокавским ијекавским (тзв. источнохерцеговачко-крајишки дијалекат) Срби, Бошњаци, Црногорци и Хрвати (око Дубровника и Слуња). Хрвати у Градишћу ([[Аустрија]]) служе се посебним, градишћанско-хрватским језиком који је чакавско-штокавски амалгам (сличан получакавштини Гацке око Оточца), а у околним земљама ([[Мађарска]], [[Словачка]]) мешавином штокавских, чакавских и кајкавских дијалеката. Хрвати у италијанској покрајини Молисе говоре икавско-штокавским дијалектом, а Хрвати Крашовани у [[Румунија|Румунији]] и Јањевци на Космету служе се торлачким дијалектом.