Nuklearna fisija — разлика између измена

U nuklearno fisionim događajima jezgra se mogu razložiti u bilo koju kombinaciju lakših jezgara, ali najčešći događaj nije fisija do jezgara jednakih masa od oko 120; najčešći događaj (u zavisnosti od izotopa i procesa) je blago neravnomerna fisija u kojoj jedno novonastalo jezgro ima masu oko 90 do 100 -{'''u'''}- a drugo preostalih 130 do 140 -{'''u'''}-.<ref>{{cite journal|doi=10.1063/1.2137231 |url=http://aip.scitation.org/doi/abs/10.1063/1.2137231 |last=Bonneau|first=L.|author2last2=Quentin|first=P. Quentin |title=Microscopic calculations of potential energy surfaces: Fission and fusion properties|journal=AIP Conference Proceedings |volume=798 |accessdate=28. 07. 2008 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20060929025926/http://t16web.lanl.gov/publications/bonneau2.pdf |archivedate=29. 09. 2006|chapter= |year=2005|pages=77}}</ref> Neravnomerne fisije su energetski povoljnije jer se time omogućava jednom produktu da bude bliže energetskog minimuma u blizini mase 60 -{'''u'''}- (samo četvrtine prosečne fisibilne mase), dok drugo jezgro sa masom 135 -{'''u'''}- još uvek nije daleko od opsega najčvršće vezanog jezgra (još jedan način interpretacije je da su krive atomske [[energija vezivanja|energije vezivanja]] nešto strmije levo od mase 120 -{'''u'''}-, nego desno od nje).

|volume = 1. Физика атомного ядра. Ч. I. Свойства нуклонов, ядер и радиоактивных излучений|isbn=978-5-283-04080-6|ref = Мухин, т.1 ч.I

|volume = 1. Физика атомного ядра. Ч. II. Ядерные взаимодействия|isbn=978-5-283-04081-3|ref = Мухин, т.1 ч.II