Унија (Амерички грађански рат) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м popunjavanje sablona page |
||
Ред 34:
== Конгрес ==
Републикански Конгрес је успео да прогура многе законе који су у зантној мери утицали на националну економију, финансијски и земљишни систем, систем такси и систем вишег образовања. Линколн је релативно мало пажње обраћао на ово, јер се бавио ратним питањима. Сарађивао је добро, додуше, са утицајним лидерима у Конгресу попут [[Тадеус Стивенс|Тадеуса Стивенса]] (таксе и потрошња новца), [[Чарлс Самнер|Чарлса Самнера]] (спољни послова), Лимана Трумбула (правна питања), [[Џастин Смит Морил|Џастина Смита Морила]] (тарифе и земљишна питања), [[Вилијам Фесенден|Вилијамом Фесенденом]] (финансије).<ref>Robert Cook, "Stiffening Abe: William Pitt Fessenden and the Role of the Broker Politician in the Civil War Congress," ''American Nineteenth Century History'', June 2007, глава 8, издање 2,
Око питања рата и реконструкције, ипак, било је проблема. Линколн као представник умерених и конзервативних републиканаца је често укрштао копља са радикалнијим струјама унутар странке, које су Стивенс и Самнер предводили. Позиција Линколна као главнокомандујућег је била оспоравана од стране радикалних републиканаца унитар Заједничког одбора о вођењу рата где су они били доминантни, мада су обе странке имале учешћа на њему. Радикални републиканци су презирали Конфедерацију. На 37. и 38. конгресу они су испитивали сваки аспект војних операција Уније, обазирући се посебно на команданте криве за војне поразе. Сматрали су да је победа Уније неизбежна, па је неуспех сматран као индикација лоше мотивације или грешака. Одбор није имао поверења у официре који су школовани у [[Војна академија Сједињених Америчких Држава у Вест Поинту|Вест Појнту]], пошто су се многи од бивших ученика били вође у Конфедерацији. Чланови одбора су преферирали генерале са добром политичким историјом. Неки од чланова одбора су оптуживали бивше чланове Вест Појнта за нелојалност и кукавичлук. То је довело до одабира политички „коректних” генерала над способнијим.
| |||