Заливски рат — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 92:
Многи мировни предлози су предлагани, али ниједан није усвојен. САД су инсистирале да је једини прихватљив услов за мир било ирачко пуно безусловно повлачење из Кувајта. Ирак је инсиситирао да повлачење из Кувајта мора бити повезано са симултаним повлачењем сиријких војника из [[Либан]]а и израелских војника са [[Западна обала|Западне обале]], [[појас Газе|појаса Газе]], [[Голанска висораван|Голанске висоравни]] и јужног Либана. Мароко и Јордан су пристали на овај предлог, али су Сирија, Израел и антиирачка коалиција порекли да је било било каквих веза са кувајтским питањем. Сирија се придружила коалицији да истера Садама, али је Израел остао неутралан упркос ракетним нападима на израелске градове. Бушова администрација је убедила Израел да остане изван сукоба, обећањем да ће повећати помоћ, док је [[Палестинкса ослободилачка организација|ПЛО]] под [[Јасер Арафат|Јасером Арафатом]] отворено подржавао Садама Хусеина, што је довело до каснијег прекида палестинско-кувајтских односа и протеривања многих Палестинаца из Кувајта.
Дана [[12. јануар]]а [[1991]], Конгрес Сједињених Америчких Држава је дозволио употребу војне силе да избаци Ирак из Кувајта. Ускоро су остале земље из коалиције урадиле исто.
== Ваздушна кампања ==
Ред 113:
== Копнена кампања ==
[[Датотека:British gulf war.jpg|мини|лево|Британски војници током припрема за копнени рат]]
Дана [[22. фебруар]]а 1991. Ирак је пристао на прекид ватре које је предложио Совјетски Савез. Овај споразум је захтевао од Ирака да повуче своје трупе на позиције пре почетка инвазије уз тронедељни потпуни прекид ватре, а од Савета Безбедности да надгледа прекид ватре и повлачење Ирачана. САД су одбиле предлог, али су рекле да неће напасти Ирачке снаге док се повлаче и дали су рок од 24 часа Ираку да почне да повлачи своју војску.
Дана [[24. фебруар]]а, коалиционе снаге предвођене Америком су започеле операцију Пустињска сабља, копнени део њихове кампање. Убрзо после тога, амерички маринци и њихови арапски савезници су продрли дубоко у Кувајт, заробљавајући хиљаде дезертера ирачке војске, деморалисане због јаке ваздушне кампање. За пар дана операције, [[Кувајт (град)|Кувајт Сити]] су ослободиле јединице кувајтске армије.
У исто време, амерички Седми корпус је покренуо масован напад у Ирак, западно од Кувајта, хватајући Ирачане потпуно неспремне. Лево крило овог продора је чувала француска Шеста лака оклопна дивизија (која је укључивала и јединице француске [[Легија странаца|Легије странаца]]), а десно крило британска Прва оклопна дивизија. Када су савезници продрли дубоко у Ирак, нагло су скренули на исток, покрећући масован напад са крила на ирачку Републиканску гарду. Тенковска битка је беснела док се [[Ирачка републиканска гарда]] покушавала повући, а у којој су Савезници победили уз минималне губитке.
| |||