Ханс Кристијан Андерсен — разлика између измена

Рођен је [[2. април]]а [[1805]]. године у месту [[Оденсе]] на острву Фунен у [[Данска|Данској]]. Отац му је био обућар, сањалица који је више волео [[уметност]] него [[занат]], а мајка — неписмена праља. Он је био једино дете. Андерсенов отац, као и Ханс, сматрао је себе рођаком племства (његова бака по очевој страни је рекла његовом оцу да је њихова фамилија припадала вишој друштвеној класи,<ref name="Rossel 1996 6">{{harvnb|Rossel|1996|p=6}}</ref> али истраживања нису потрврдила ту тврдњу).<ref name="Rossel 1996 6"/><ref>{{cite web|last=Askgaard| first = Ejnar Stig | title = The Lineage of Hans Christian Andersen | publisher = Odense City Museums | url = http://museum.odense.dk/knowledge/knowledge-hans-christian-andersen/publications-on-hca-/the-lineage-of-hca.aspx | archiveurl = https://web.archive.org/web/20120504132508/http://www.museum.odense.dk/knowledge/knowledge-hans-christian-andersen/publications-on-hca-/the-lineage-of-hca.aspx | archivedate=04. 505. 2012.}}</ref> Једна перзистентна спекулација сугерише да је Андерсен био нелегални син краља [[Кристијан VIII Дански|Кристијана -{VIII}-]], али је та идеја оспоравана.<ref name="Rossel 1996 6"/> Школовао се нередовно.

Године [[1828]]. Андерсен је завршио [[гимназија|гимназију]]<ref>{{cite web|url=http://www.hcandersen-homepage.dk/?page_id=3257 | title = H.C. Andersens skolegang i Helsingør Latinskole | publisher = Hcandersen-homepage.dk |date=| accessdate=02. 404. 2010.}}</ref> и уписао се на [[универзитет]]. Његово прво дело „Пут пешке од Холменског канала до историјског краја Амагера“, објављено [[1829]], слабо је прихваћено, али му је омогућило пут у [[Немачка|Немачку]] и [[Италија|Италију]], који је имао велики значај за његов даљи рад. Приликом посете [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Великој Британији]] био је гост [[Чарлс Дикенс|Чарлса Дикенса]] ком се он није допао јер је био феминизиран, ситничав, самољубив и хипохондрик.

Веома рана Андерсонова бајка, „[[The Tallow Candle|Лојна свећа]]” ({{lang-da|Tællelyset}}) откривена је у данском архиву у октобру 2012. Прича која је написана током 1820-их је о свећи која се није осећала цењеном. Она је написана док је Андерсен још увек био у школи и посвећена је добротвору у чијем породичном поседу је остала док се није појавила међу другим породичним папирима у локалном архиву.<ref>{{cite web|title=Local historian finds Hans Christian Andersen's first fairy tale| url = http://politiken.dk/newsinenglish/ECE1841147/local-historian-finds-hans-christian-andersens-first-fairy-tale/| publisher = Politiken.dk| accessdate=02. 606. 2013.}}</ref>

Године 1829, Андерсен је имао доста успеха са кратком причом „Шетња од Холменовог канала до источне тачке острва Амагер 1828 и 1829 године” ({{lang-da|Fodrejse fra Holmens Kanal til Østpynten af Amager i aarene 1828 og 1829}}). Њен протагониста се среће са ликовима у опсегу од [[Свети Петар|Светог Петра]] до мачке која говори. Андерсен је следио тај успех са позоришним комадом, ''Љубав на торњу цркве Светог Николе'', и кратким томом поема. Мада је био релативно мало успешан у писању и објављивању непосредно након тога, године 1833. је добио малу путну потпору од краља, чиме му је омогућено да се запути на прво од многих путовања кроз Европу. У [[Кантон Јура|кантону Јура]], у близини [[Ле Локл]]а у Швајцарској, Андерсен је написао причу „Агнета и Мерман”. Једно вече проведено у италијанском поморском селу [[Сестри Леванте (Ђенова)|Сестри Леванте]] исте године је инспирисало причу „Залив бајки”.<ref>{{cite web|url=http://andersenfestival.it | title = Andersen Festival, Sestri Levante| publisher = Andersen Festival| accessdate=02. 606. 2013.}}</ref> Октобра 1834. он је допутовао у [[Рим]]. Андерсенова путовања по Италији су изражена у његовој првој новели, фиктивној аутобиографији са насловом ''[[The Improvisatore|Импровизатор]]'' ({{јез-дан|Improvisatoren}}), која је објављена 1835. и наишла на добар пријем.<ref name="Murray2013">{{Cite book|last=Murray| first = Christopher John| title = Encyclopedia of the Romantic Era, 1760-1850| url = https://books.google.com/books?id=8GS8DWMLRYEC&pg=PA20| year=2013| publisher = Routledge| isbn = 978-1-135-45579-8| pages=20}}</ref><ref name="Sjåvik2006">{{cite book|last=Sjåvik| first = Jan| title = Historical Dictionary of Scandinavian Literature and Theater| url = https://books.google.com/books?id=tCBpiKsi7a0C&pg=RA1-PA8| year=2006| publisher = Scarecrow Press| isbn = 978-0-8108-6501-3| pages=20}}</ref>

Између 1845. и 1864, Х. Ц. Андерсен је живео на локацији 67 [[Nyhavn|Нугавн]], Копенхаген, где сада стоји меморијална плакета.<ref name="Official Tourism Site of Copenhagen">{{cite web|url=http://www.visitcopenhagen.com/content/press/press_information/hans_christian_andersen/in_the_footsteps_of_andersen |archive-url=https://web.archive.org/web/20080725103354/http://www.visitcopenhagen.com/content/press/press_information/hans_christian_andersen/in_the_footsteps_of_andersen |dead-url=yes |archive-date=25. 07. 2008. | title = Official Tourism Site of Copenhagen | publisher = Visitcopenhagen.com |date=| accessdate=02. 404. 2010. }}</ref>

* {{Cite book|ref=harv| last=Bredsdorff| first = Elias| title = Hans Christian Andersen: the story of his life and work 1805–75| year=1975| publisher = Phaidon| isbn = 978-0-7148-1636-4| url = https://books.google.com/books?id=HZg9AAAAIAAJ&pg=PA168| accessdate=04. 404. 2012.}}