Петар II Петровић Његош — разлика између измена

м
Разне исправке
м (Разне исправке)
Године [[1837]]. донесена је одлука о обавезном плаћању пореза. Његош је био и вјерски и световни поглавар [[Срби|српског народа]] у [[Црна Гора|Црној Гори]], у којој је била јака национална свијест и [[традиционални морал|патријархални морал]], али у којој је владала домаћа [[анархија]], племенска [[суревњивост]] и [[крвна освета]]. Кад је дошао на власт, он је одмах почео да уводи ред и модернизује друштво и државу. Подизао је школе, оснивао судове, правио путеве, узимао поступно сву власт у своје руке и увео [[порез]]. У једној културно заосталој средини то је ишло тешко и то је морало бољети овог великога [[патриотизам|родољуба]], који је свом душом био предан [[народ]]у. ''„Ја сам владар међу варварима, а варварин међу владарима“'', писао је он.
 
Један документ из архиве у [[Трст]]у говори о томе да је владика ''ди Монтенегро'' приведен и саслушан због продаје скупоценог накита. То је било сушне [[1847]], када је за куповину жита продао одликовање добијено од [[Клеменс Венцел фон Метерних|Метерниха]]. {{чињеница| date = 06. 2010. }}
 
=== Друго путовање у Санкт Петербург ===
[[Датотека:Србска граматика 1838. Црна Гора.jpg|мини|лево|150п|Србска граматика]]
[[Датотека:Петар II Петровић Његош.jpg|мини|150п|Споменик Петра II Петровића Његоша у Београду испред зграде Филозофског факултета, рад вајара [[Сретен Стојановић|Сретена Стојановића]].]]
Његош се није редовно школовао, нити је прошао кроз више школе. Код [[Бока Которска|бокељских]] калуђера се учио само основној писмености. Послије му је учитељ био [[Сима Милутиновић Сарајлија|Сима Милутиновић]], који такође није прошао кроз редовне школе. Он је код Његоша развио љубав према народној поезији, указивао му на њене љепоте и подстицао га на писање. Он га је вјероватно упућивао у митологију и класичну старину уопште. Митолошки рјечник, наклоност према архаизмима и новим ријечима, Његош је примио од Милутиновића. На Његоша је утицао и [[Лукијан Мушицки]], који је 1830их1830-их година имао глас великог пјесника. Класичну грчку поезију читао је на руском а један дио „Илијаде“ је превео са руског на [[српски језик]], у народном десетерцу. Његош је био под утицајем античког класицизма, посредно и више формално, скоро искључиво у рјечнику. Уколико је више пјевао и продубљавао своју личност, утолико се све више ослобађао тог утицаја. Његово најбоље дјело, [[Горски вијенац]], узвишеном дикцијом и обликом подсећа на грчку трагедију; па ипак, дјело је у потпуности самостално и као непосредан производ народног духа и језика. Поред руског, Његош је познавао и француски и италијански, и на тим језицима читао највеће песнике и мислиоце.
 
Његош је почео да пише још као дјечак. То су биле кратке и безначајне пјесме, сасвим у духу народне поезије, често испјеване уз [[гусле]]. Сима Милутиновић је у своју збирку народних пјесама унио пет за које тврди да су Његошеве. Доцније, [[1834]], објавио је двије збирчице пјесама, гдје има и неколико пјесама у којима се већ назире генијални пјесник [[Луча микрокозма|Луче микрокозме]] и [[Горски вијенац|Горског вијенца]]. Међу пјесмама у којима превладава дубок и смио мисаони лиризам нарочито се истичу: „Црногорац к свемогућем Богу“, „Вјерни син ноћи пјева похвалу мислима“ и „Ода Сунцу“. Остале пјесме пјевају савремена црногорска јунаштва и испјеване су сасвим у духу народне пјесме. Његош је, у вријеме непрекидних бојева с Турцима, занесено волио народне пјесме, скупљао их и сам стварао нове. Поред пјесама у поменутим збиркама, штампао је доцније и два краћа спјева у истом духу и размјеру: „'''Кула Ђуришића'''“ и „Чардак Алексића“. Године [[1854]]. је објављена „[[Слободијада]]“, епски спјев у десет пјевања, у коме се славе црногорске побједе над [[Турци]]ма и [[Французи]]ма. Његош је хтио посветити своју »Слободијаду« престолонасљеднику [[Александар II Николајевич|Александру]], али то му није било дозвољено, пошто је руска цензура дала неповољан суд о владичином дјелу.{{sfn|Јелачић|1940|pp=}} [[Вук Стефановић Караџић|Вук Караџић]] је сматрао да је и друге пјесме о новим бојевима црногорским испјевао управо Његош. Он је радио и на прикупљању народних пјесама и издао их у збирци [http://www.rastko.rs/rastko-cg/umjetnost/ppnjegos-ogledalo1_c.html Огледало српско]. По савременим листовима и часописима изишао је знатан број његових краћих песама, пригодног и моралног карактера, као и велики број ода и посланица. Његош је почео скромно, подражавајући народну поезију или учену и објективну савремену лирику, какву је пре њега писао Лукијан Мушицки и његови сљедбеници. Али се он све више развијао, истина поступно, али снажно и сигурно. Читањем и размишљањем, он је улазио у све теже моралне и филозофске проблеме, све дубље и потпуније уобличавао своје умјетничко изражавање и посљедњих седам година живота створио три своја главна дјела: „[[Луча микрокозма]]“, „Горски вијенац“ и „[[Лажни цар Шћепан Мали]]“.
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Вуковић|first=Сава|authorlink=Сава Вуковић|year=1996|title=Српски јерарси од деветог до двадесетог века|location=Београд|publisher=Евро|url=https://books.google.rs/books?id=VBzkAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv| last = Слијепчевић| first = Ђоко М.| authorlink = Ђоко Слијепчевић| title = Историја Српске православне цркве| url = https://books.google.com/books?id=v7FrAAAAIAAJ| volume = књ. 2| year = 1966| location = Минхен| publisher = Искра}}
* {{Cite book|ref=harv| last = Милићевић| first = Јован| authorlink = Јован Милићевић (историчар)| chapter = Црна Гора 1797-1851| title = Историја српског народа| url = https://books.google.com/books?id=Rr1BAAAAYAAJ| volume = књ. 5, св. 1| year = 1981| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга| pages = 159-211}}
* {{Cite book|ref=harv| last = Дурковић-Јакшић| first = Љубомир| authorlink = Љубомир Дурковић-Јакшић| year = 1991| title = Митрополија црногорска никада није била аутокефална| location = Београд-Цетиње| publisher = Свети архијерејски синод Српске православне цркве, Митрополија црногорско-приморска| url = http://www.rastko.rs/istorija/durkovic-mitropolija_c.html}}
* {{Cite book|ref=harv| last = Милићевић| first = Јован| authorlink = Јован Милићевић (историчар)| chapter = Црна Гора 1797-1851| title = Историја српског народа| url = https://books.google.com/books?id=Rr1BAAAAYAAJ| volume = књ. 5, св. 1| year = 1981| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга| pages = 159-211}}
* {{Cite book|ref=harv| last = Љушић| first = Радош| authorlink = Радош Љушић| title = Историја српске државности| volume = 2| year = 2001| location = Нови Сад| publisher = Огранак САНУ| url = https://books.google.com/books?hl=sr&id=zQ01AAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv| last = Jelavich| first = Barbara| title = History of the Balkans:| url = https://books.google.com/books?id=qR4EeOrTm-0C&pg=PA249| year = 1983| publisher = Cambridge University Press| isbn = 978-0-521-27458-6| pages = 249}}
* {{cite book|ref=harv | last=Djilas| first = Milovan | authorlink = Милован Ђилас | others = Translated by Michael B. Petrovich | year = 1966| title = Njegoš: Poet, Prince, Bishop | publisher = Harcourt, Brace & World | location = New York | oclc = 263622545 | url =https://books.google.ca/books?id=JZliAAAAMAAJ }}
* [[Андра Гавриловић]]: Историја српске и хрватске књижевности. Београд, [[1910]].
* [[Милован Ђилас]]: Његош - пјесник, владар, владика. [[1988]]. г.
* [[Живко Брковић]]: Муке са великанима ([[НИН]], 7.4.2005)
* {{Cite book|ref=harv| last = Јелачић| first = Алексеј| authorlink = Алексеј Јелачић| title = Русија и Балкан| year = 1940| url = http://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8_%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD_%28%D0%90._%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%9B%29_6| publisher = | location = Београд|id=}}
* Његошеве поеме, Народна библиотека "Данило Киш", Врбас, ). {{page| year = 2013| isbn = 978-86-88673-11-2| pages = }}
* {{Cite book|ref=harv|last=Миловић|first=Јевто М.|title=Петар II Петровић Његош у свом времену|year=1984|location=Титоград|publisher=Црногорска академија наука и умјетности|url=http://books.google.com/books?id=7QbVMgEACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last1last=Микавица|first1first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Историја Срба у Црној Гори 1496-1918|year=2013|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=XTvCoAEACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last1last=Микавица|first1first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Срби у Црној Гори 1496-1918|year=2017|location=Никшић|publisher=Институт за српску културу|url=https://books.google.com/books?id=Do7SuQEACAAJ}}
{{refend}}
 
1.572.075

измена