Петар II Петровић Његош — разлика између измена

Године [[1837]]. донесена је одлука о обавезном плаћању пореза. Његош је био и вјерски и световни поглавар [[Срби|српског народа]] у [[Црна Гора|Црној Гори]], у којој је била јака национална свијест и [[традиционални морал|патријархални морал]], али у којој је владала домаћа [[анархија]], племенска [[суревњивост]] и [[крвна освета]]. Кад је дошао на власт, он је одмах почео да уводи ред и модернизује друштво и државу. Подизао је школе, оснивао судове, правио путеве, узимао поступно сву власт у своје руке и увео [[порез]]. У једној културно заосталој средини то је ишло тешко и то је морало бољети овог великога [[патриотизам|родољуба]], који је свом душом био предан [[народ]]у. ''„Ја сам владар међу варварима, а варварин међу владарима“'', писао је он.

 

 

=== Друго путовање у Санкт Петербург ===

[[Датотека:Србска граматика 1838. Црна Гора.jpg|мини|лево|150п|Србска граматика]]

[[Датотека:Петар II Петровић Његош.jpg|мини|150п|Споменик Петра II Петровића Његоша у Београду испред зграде Филозофског факултета, рад вајара [[Сретен Стојановић|Сретена Стојановића]].]]

 

Његош је почео да пише још као дјечак. То су биле кратке и безначајне пјесме, сасвим у духу народне поезије, често испјеване уз [[гусле]]. Сима Милутиновић је у своју збирку народних пјесама унио пет за које тврди да су Његошеве. Доцније, [[1834]], објавио је двије збирчице пјесама, гдје има и неколико пјесама у којима се већ назире генијални пјесник [[Луча микрокозма|Луче микрокозме]] и [[Горски вијенац|Горског вијенца]]. Међу пјесмама у којима превладава дубок и смио мисаони лиризам нарочито се истичу: „Црногорац к свемогућем Богу“, „Вјерни син ноћи пјева похвалу мислима“ и „Ода Сунцу“. Остале пјесме пјевају савремена црногорска јунаштва и испјеване су сасвим у духу народне пјесме. Његош је, у вријеме непрекидних бојева с Турцима, занесено волио народне пјесме, скупљао их и сам стварао нове. Поред пјесама у поменутим збиркама, штампао је доцније и два краћа спјева у истом духу и размјеру: „'''Кула Ђуришића'''“ и „Чардак Алексића“. Године [[1854]]. је објављена „[[Слободијада]]“, епски спјев у десет пјевања, у коме се славе црногорске побједе над [[Турци]]ма и [[Французи]]ма. Његош је хтио посветити своју »Слободијаду« престолонасљеднику [[Александар II Николајевич|Александру]], али то му није било дозвољено, пошто је руска цензура дала неповољан суд о владичином дјелу.{{sfn|Јелачић|1940|pp=}} [[Вук Стефановић Караџић|Вук Караџић]] је сматрао да је и друге пјесме о новим бојевима црногорским испјевао управо Његош. Он је радио и на прикупљању народних пјесама и издао их у збирци [http://www.rastko.rs/rastko-cg/umjetnost/ppnjegos-ogledalo1_c.html Огледало српско]. По савременим листовима и часописима изишао је знатан број његових краћих песама, пригодног и моралног карактера, као и велики број ода и посланица. Његош је почео скромно, подражавајући народну поезију или учену и објективну савремену лирику, какву је пре њега писао Лукијан Мушицки и његови сљедбеници. Али се он све више развијао, истина поступно, али снажно и сигурно. Читањем и размишљањем, он је улазио у све теже моралне и филозофске проблеме, све дубље и потпуније уобличавао своје умјетничко изражавање и посљедњих седам година живота створио три своја главна дјела: „[[Луча микрокозма]]“, „Горски вијенац“ и „[[Лажни цар Шћепан Мали]]“.

{{refbegin|2}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Вуковић|first=Сава|authorlink=Сава Вуковић|year=1996|title=Српски јерарси од деветог до двадесетог века|location=Београд|publisher=Евро|url=https://books.google.rs/books?id=VBzkAAAAMAAJ}}

* [[Андра Гавриловић]]: Историја српске и хрватске књижевности. Београд, [[1910]].

* [[Милован Ђилас]]: Његош - пјесник, владар, владика. [[1988]]. г.

* [[Живко Брковић]]: Муке са великанима ([[НИН]], 7.4.2005)

* {{Cite book|ref=harv|last=Миловић|first=Јевто М.|title=Петар II Петровић Његош у свом времену|year=1984|location=Титоград|publisher=Црногорска академија наука и умјетности|url=http://books.google.com/books?id=7QbVMgEACAAJ}}

{{refend}}