Одећа — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 21:
{{see also|Коса|Историја одеће и текстила}}
Не постоји једноставан начин одређивања времена кад је одећа први пут била развијена, мада су неке информације произведене проучавањем [[ваши]]. Према тим проценама одећа је уведена пре око 42.000-72.000 година.<ref>{{Citation |author= Ralf Kittler |author2=Manfred Kayser |author3=Mark Stoneking |journal=[[Current Biology]] |volume=13 |year=2003|title=Molecular evolution of ''Pediculus humanus'' and the origin of clothing |url=http://www.cell.com/current-biology/abstract/S0960-9822(03)00507-4 |format=[[Portable Document Format|PDF]] |doi=10.1016/S0960-9822(03)00507-4 |pmid=12932325 |issue=16 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080910120019/http://www.eva.mpg.de/genetics/pdf/Kittler.CurBiol.2003.pdf |archivedate
|title=Pair of lice lost or parasites regained: The evolutionary history of Anthropoid primate lice
|publisher=BMC Biology|year=2007
}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.redorbit.com/news/science/13258/naked_ape_humans_lost_body_hair_long_before_finding_clothes/|title=Naked ape: Humans lost body hair long before finding clothes|accessdate
▲}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.redorbit.com/news/science/13258/naked_ape_humans_lost_body_hair_long_before_finding_clothes/|title=Naked ape: Humans lost body hair long before finding clothes|accessdate = 13. 3. 2012.|date = 20. 8. 2003.}}</ref>
== Функције ==
Линија 40 ⟶ 37:
Најочигледнија функција одеће је побољшање удобности носиоца, путем заштите носиоца од елемената окружења. У топлим климама, одећа пружа заштиту од [[sunburn|опекотина]] од сунца или повреда услед [[ветар|ветра]], док су у хладним климама њена [[Термоизолација|термоизолациона својства]] генерално важнија. Склониште обично смањује функционалну потребу за одећом. На пример, [[капут]]и, [[Шешир|капе]], [[Рукавица|рукавице]] и други спољни слојеви се нормално скидају приликом уласка у топлу кућу, поготово ако особа тамо живи или спава. Слично томе, одећа има сезонске и регионалне аспекте, тако да се тањи материјали и мањи број слојева одеће углавном носи у топлијим регионима и сезонама него у хладнијим.
Одећа обавља низ друштвених и културних функција, као што су индивидуална, професионала и родна диференцијација, и социјални статус.<ref name="Flugel1930">{{citation |
Одећа може да буде и била је у прошлости израђена од веома широког спектра материјала. [[Clothing material|Материјали]] се крећу од коже и крзна до тканих материјала, до сложених и егзотичних природних и синтетичких тканина. Не сматрају се сви телесни покривни предмети одећом. Предмети који се носе уместо да се облаче (као што су [[Handbag|торбице]]), носе на једном делу тела и лако уклањају ([[шал]]ови), који се носе само ради украшавања ([[накит]]) или они који служе функцији која није заштитна ([[наочаре]]), обично се сматрају [[fashion accessory|додатном опремом]], пре него одећом, изузев ципела.
Одећа штити од многих утицаја који могу да повреде откривено људско тело. Одећа штити људе од елемената, укључујући кишу, снег, ветар и друге временске прилике, као и од сунца. Међутим, одећа која је превише прозрачна, танка, мала, уска, итд, нуди заштиту у мањој мери. Одговарајућа одећа такође може да умањи ризик током активности као што су рад или спорт. Нека одећа штити од специфичних опасности, као што су [[инсекти]], штетне хемикалије, време, [[оружје]] и контакт са абразивним супстанцама. Насупрот томе, одећа може да заштити животну средину од носиоца одеће: на пример доктори носе [[scrubs (clothing)|медицинску одећу]].<ref>{{cite web|last=Sherlock|first=Angela|title=The Origin of Scrubs|url=http://www.medelita.com/blog/the-origin-of-scrubs/|publisher=Medelita Lab Coats & Scrubs|accessdate=13.
Људи су били довитљиви у изналажењу решења за одећу у одговору на животну средину или друге опасности: као што су [[заштитно одело космонаута]], [[air conditioned clothing|климатизована одећа]], [[Оклоп|оклопи]], [[Diving suit|ронилачка одела]], [[Swimsuit|купаћи костими]], [[Пчеларство#Протективна одећа|пчеларска опрема]], [[Motorcycle personal protective equipment|мотоциклистичка одећа]], [[high-visibility clothing|одећа високе видљивости]], и други комади [[Personal protective equipment|заштитне одеће]]. У међувремену, разлика између одеће и заштитне опреме није увек јасна, јер одећа која је дизајнирана да буде помодна често има заштитну вредност, а одећа намењена функцији често узима у обзир моду у свом дизајну. Избор одеће такође има друштвене импликације. Она покрива делове тела које друштвене норме захтевају да буду покривени, делује као облик украшавања и служи другим друштвеним циљевима. Неко ко нема средстава да набави разумну одећу због [[Сиромаштво|сиромаштва]] или њене приуштивости, или услед једноставног непостојања инклинације, понекад се каже да је одрпан, дроњав или отрцан.<ref>Baradel, Lacey. "Geographic Mobility and Domesticity in Eastman Johnson’s The Tramp." American Art 28.2 (2014): 26-49</ref>
Линија 50 ⟶ 47:
== Истраживања ==
Дисертације о одећи и њеним функцијама се појављују од 19. века, када су се колонисти бавили новим окружењима.<ref name="Jeffreys1858">e.g. {{citation |year=1858 |
== Порекло и историја ==
{{Main|Историја одеће}}
{{See also|Историја западне моде}}
Линија 58 ⟶ 55:
=== Рана употреба ===
Према налазима археолога и антрополога, најранија одећа се вероватно састојала од [[fur|крзна]], [[Koža (materijal)|коже]], лишћа, и траве који су били огртани, обмотавани или везани око тела. Познавање такве одеће остаје инференцијално, пошто се материјали за одећу брзо деградирају у поређењу са каменом, костима, шкољкама и металним артефактима. Археолози су идентификовали врло ране [[Игла|шиваће игле]] од костију и слоноваче из периода око 30.000 п. н. е., пронађених у близини [[Kostyonki-Borshchyovo archaeological complex|Костјонковског]], [[Русија]] 1988. године.<ref>Hoffecker, J., Scott, J., ''Excavations In Eastern Europe Reveal Ancient Human Lifestyles'', University of Colorado at Boulder News Archive, March 21, 2002, [http://www.colorado.edu/news/r/b278a670675fd8d2ca0700cdc0e9d808.html colorado.edu] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110719175257/http://www.colorado.edu/news/r/b278a670675fd8d2ca0700cdc0e9d808.html |date=
Научници и даље расправљају када су људи почели да носе одећу. Ралф Китлер, Манфред Кајзер и Марк Стоункинг, [[anthropology|антрополози]] при [[Max Planck Institute for Evolutionary Anthropology|Макс Планковом институту за еволуциону антропологију]], су спровели генетичку анализу људске [[Телесна ваш|телесне ваши]] и извели су закључак да је одећа кориштена током задњих 170.000 година. Телесне ваши су индикатор ношења одеће, пошто већина људи има веома ретку длаку, те је стога вашима неопходно да људи носе одећу да би преживеле. Њихово истраживање сугерише да се изум одеће вероватно поклапао са миграцијом модерне -{''[[Razuman čovek|Homo sapiens]]''}- врсте на север далеко од топле [[клима|климе]] [[Африка|Африке]], за коју се сматра да је почела пре између 50.000 и 100.000 година. Међутим, друга група истраживача је користећи сличне генетичке матоде проценила да је одећа кориштена у задњих 540.000 година.<ref>{{cite journal
== Животни циклус ==
Линија 66 ⟶ 63:
=== Негужвајућа одећа ===
Смола која се користи за израду негужвајућих кошуља отпушта [[формалдехид]], који може да узрокује [[contact dermatitis
=== Рециклирање ===
Коришћена, неносива одећа може наћи примену у изради креветних [[quilt|прекривача]], [[:wikt:rag|крпара]], [[тепих]]а, [[bandage|завоја]], и многим другим кућним употребама. Она исто тако може да буде рециклирана у [[папир]]. У западним друштвима, стара одећа се често баца или се донира у добротворне сврхе (као што је путем [[clothing bin|контејнера]] за одећу). Она се исто тако продаје путем [[Consignment|консигнација]], агенција за одећу, [[Buvlja pijaca|бувљих пијаца]], и на [[online auction|онлајн аукцијама]]. Кориштена одећа се често прикупља у индустријским размерама да би била сортирана и отпремљена за даљу употребу у сиромашнијим земљама. Глобално, кориштена одећа је вредна око $4 милијарде,<ref>{{cite news|
Постоји много забринутости у погледу животног циклуса синтетичке одеће, која првенствено долази од петрохемикалија. За разлику од природних влакана, њихов извор није обновљив и она нису [[Biorazgradivi materijal|биоразградива]].<ref>[http://sweatshirtstation.com/articles/the-textile-materials-eco-battle-between-natural-and-synthetic-fabrics/ The Textile Materials Eco Battle Between Natural and Synthetic Fabrics] "Steven E. Davis, Sweatshirt Station".</ref>
Вишак инвентара одеће се понекад уништава како би се сачувала вредност марке.<ref>{{cite news
== Врсте одеће ==
* Капе где спадају: [[капа]], [[шешир]], [[шајкача]], [[марама]], [[шал]], [[Фес (капа)|фес]], [[клобук (шешир)|клобук]], [[шубара]]...
* Горња одећа где спадају: [[кошуља]], [[џемпер]], [[сако (одећа)|сако]],[[прслук]] ...
Линија 90 ⟶ 86:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=
* {{
* {{citation |doi=10.2165/00007256-200333130-00001 |year=2003 |last=Gavin |first=Timothy P. |title=Clothing and Thermoregulation During Exercise |journal=Sports Medicine |volume=33 |issue=13 |url=http://adisonline.com/sportsmedicine/Abstract/2003/33130/Clothing_and_Thermoregulation_During_Exercise.1.aspx |accessdate=
* {{
* {{citation |year=1994|last=Montain|first=Scott J.|author2=Sawaka, Michael N |last3=Cadarett|first3=Bruce S.|author4=Quigley, Mark D |last5=McKay|first5=James M.|title=Physiological tolerance to uncompensable heat stress: effects of exercise intensity, protective clothing, and climate |journal=Journal of Applied Physiology |volume=77 |issue=1 |url=http://www.dtic.mil/cgi-bin/GetTRDoc?AD=ADA283851&Location=U2&doc=GetTRDoc.pdf |accessdate
* {{Cite book|ref=
* {{
* {{
* Boucher, François. [[20,000 Years of Fashion]]: The history of costume and personal adornment. New York: Harry N. Abrams, 1987 {{
* Jenkins, David, ed.: ''The Cambridge History of Western Textiles'', Cambridge, UK: Cambridge University Press, 2003, {{
* Payne, Blanche; Winakor, Geitel; Farrell-Beck Jane (1992) ''The History of Costume, from the Ancient Mesopotamia to the Twentieth Century'', 2nd Edn, HarperCollins {{
* Piponnier, Françoise, and Perrine Mane; ''Dress in the Middle Ages''; Yale UP; 1997; {{
* Ashelford, Jane: ''The Art of Dress: Clothing and Society 1500–1914'', Abrams, 1996. {{
* [[Janet Arnold|Arnold, Janet]]: ''Patterns of Fashion: the cut and construction of clothes for men and women 1560–1620'', Macmillan 1985. Revised edition 1986. ({{
* Arnold, Janet: ''Queen Elizabeth's Wardrobe Unlock'd'', W S Maney and Son Ltd, Leeds 1988. {{
* Braudel, Fernand, ''Civilization and Capitalism, 15th–18th centuries, Vol 1: The Structures of Everyday Life,'' William Collins & Sons, London 1981
* [[George Darwin|Darwin, George H.]], [https://books.google.com/books?id=yjYFAAAAQAAJ&pg=PA410 "Development in Dress"], ''Macmillan's magazine'', vol. 26, May to Oct. 1872, pages 410–416
* Favier, Jean, ''Gold and Spices: The Rise of Commerce in the Middle Ages'', London, Holmes and Meier, 1998, {{
* Gordenker, Emilie E.S.: ''Van Dyck and the Representation of Dress in Seventeenth-Century Portraiture'', Brepols, 2001, {{
* Kõhler, Carl: ''A History of Costume'', Dover Publications reprint, 1963, from 1928 Harrap translation from the German, {{
* Lee, John S.: ''The Medieval Clothier'', Woodbridge, Boydell, 2018, {{
* Lefébure, Ernest: ''Embroidery and Lace: Their Manufacture and History from the Remotest Antiquity to the Present Day'', London, H. Grevel and Co., 1888, ed. by Alan S. Cole, at [http://onlinebooks.library.upenn.edu/webbin/book/lookupname?key=Lef%26eacute%3Bbure%2C%20Ernest%2C%20b.%201835 Online Books ], retrieved 14 October 2007
* Netherton, Robin, and [[Gale Owen-Crocker|Gale R. Owen-Crocker]], editors, ''Medieval Clothing and Textiles'', Volume 1, Woodbridge, Suffolk, UK, and Rochester, NY, the Boydell Press, 2005, {{
* Netherton, Robin, and Gale R. Owen-Crocker, editors, ''Medieval Clothing and Textiles'', Volume 2, Woodbridge, Suffolk, UK, and Rochester, NY, the Boydell Press, 2006, {{
* Netherton, Robin, and Gale R. Owen-Crocker, editors, ''Medieval Clothing and Textiles'', Volume 3, Woodbridge, Suffolk, UK, and Rochester, NY, the Boydell Press 2007, {{
* Payne, Blanche: ''History of Costume from the Ancient Egyptians to the Twentieth Century'', Harper & Row, 1965. No ISBN for this edition; ASIN B0006BMNFS
* Sylvester, Louise M., Mark C. Chambers and Gale R. Owen-Crocker, editors, ''Medieval Dress and Textiles in Britain: A Multilingual Sourcebook'', Woodbridge, Suffolk, UK, and Rochester, NY, [[Boydell Press]], 2014. {{
* {{cite book
{{refend}}
Линија 129 ⟶ 125:
* -{[http://www.metmuseum.org/toah/hd/txt/hd_txt.htm Textile production in Europe, 1600–1800]}-
* -{[http://inventors.about.com/cs/inventorsalphabet/a/textile_5.htm Spindle, Loom, and Needle]}-
* {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20091027020852/http://geocities.com/amcat_inc/ |date=27.
* -{[https://web.archive.org/web/20080226213742/http://ctr.sagepub.com/cgi/content/refs/8/3/14 Linking Anthropology and History in Textiles and Clothing Research: The Ethnohistorical Method by Rachel K. Pannabecker]}-
* -{[https://web.archive.org/web/20080510104439/http://www.tralac.org/scripts/content.php?id=3196 The drafting history of the Agreement on Textiles and Clothing]}-
|