Битка на Овчем Пољу — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке |
||
Ред 22:
'''Напади Бугара на железничку пругу прије објаве рата 1915.'''
У [[1915.]] години, све до почетка октобра, било је на фронтовима затишје, изузев мањих чарки. Живот се одвијао у релативном миру и могле су се на неки начин регулисати потребе грађана за коришћењем железнице, па је то и учињено. У међувремену, одвијао се и међународни
Српској влади у [[Ниш]]у јављено је 20. марта 1915. године да су 19. марта [[комити|бугарске комитске чете]] извршиле напад на железничку пруry код [[Струмица|Струмице]]. Било је комита у униформи у јачини једнога пука, под водством бугарских [[официр]]а. Било је доста мртвих и рањених на обе стране. Од нападача било је бар 30 мртвих (неки су били покупљени). Српска војска је изгубила 50 војника и радника железнице. Многи су побијени ноћу при препацу. Пет наших чувара на струмичкој станици нађени су упола изгорели. Међу нападачима било је [[Бугари|Бугара]], [[Турци|Турака]] и Аустријанаца{{напомена|за то време [[Аустроугарска]] је била веч у рату са Србијом и хтела је спречити снабдевање српске војске преко Солуна}}. Код погинулих нађена су документа аустоугарсих војника и разна друга документа. Напад је извршен и на [[Валандово]]. Наоружањи су били бомбама и муницијом бугарске и турске војске. Из саслушања заробљених нападача утврђено је да је '''напад орrанизован у Бугарској'''. Границу је прешло око 3.000 Бугара, Турака и Аустријанаца. При упаду су увек одводили Србе и Турке у великом броју. Овом приликом нису успели пругу да оштете.<ref>„Српске Новине” бр. 80 од 22. III; 81 од 24. III; 84 од 27. III и 86 од 29. III 1915. </ref>
Hoћy 26 — 27. марта [[1915.]] Бугари су поново покушали да прекину пругу експлозијом код моста на км 136,5 — али су и овога пута одбијени. Из борби које су вођене од 19. до 21. марта 1915. Тек 25. марта нађено је 11 лешева наших војника, од којих су три потпуно изгорела. Рањеници су мучени и сечени у комаде.<ref>„Српске Новине” бр. 87 од 30. III 1915. годиие.
Бугари су кроз део своје штампе наклоњене влади стално ширили лажну пропаганду о рђавом постyпку српских власги у Македонији. Међутим, из Македоније тих дана упућено је много телеграма са изразом негодовања и гнушања збот ових напада. И у самој бугарској штампи, која је против владарске династије Кобургових и владиних настојања била наклоњена братству и споразумевању са Србијом, појављивали су се дописи против ових упада Бугара и комита у Македонију, са захтевом да се такви напади не организују.<ref>„Српске Новине” бp. 88 од 31. III 1915. године. И о овим нападима говори опширно Александар Спасојевић у наведеном „Историјском гласнику”</ref>
|