Медицина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
м Разне исправке |
||
Ред 2:
[[Датотека:Asklepios - Epidauros.jpg|220px|мини|[[Асклепије]], бог медицине и лечења у [[Грчка митологија|грчкој митологији]]. Приказ змијом обавијеног штапа Асклепија се фреквентно користи за означавање медицине.]]
'''Медицина''' ({{јез-la|ars medicina}} — „уметност лечења“) бави се [[Дијагностика|дијагностиком]], [[Превентивна здравствена заштита|превентивом]] и [[Терапија|терапијом]] физичке и психичке [[Болест|болести]] човека.<ref>{{cite encyclopedia
Савремена медицина примењује [[биомедицинске науке]], [[Медицинско истраживање|биомедицинска истраживања]], као и [[Људска генетика|генетичку]] и [[медицинска технологија|медицинску технологију]] до [[Медицинска дијагноза|диагнозира]], третира, и спречи повреде и болести, типично [[лек|фармацеутским]] или [[Хирургија|хируршким]] путем, али и путем низа разноврсних терапија као што су [[психотерапија]], [[удлага (медицина)|ортопедска средства]], [[протеза|простетика]], [[биолошки медицински производ]]и, и [[Радијациона терапија|јонизациона радијација]], између осталог.<ref>{{cite web
Медицина је постојала хиљадама година, и током највећег дела тог периода она је сматрана уметношћу (облашћу вештине и знања) која је фреквентно била повезана са [[религија|религиозним]] и [[филозофија|филозофским]] гледиштима локалне културе. На пример, [[врач]] би примењивао лековите биљке и изрицао [[молитва|молитве]] за оздрављење, или антички филозоф и [[лекар]] би применио [[испуштање крви]] сагласно са теоријама [[Хуморална теорија|хуморализма]]. У недавним вековима, од времена [[Историја науке|напретка науке]], највећи део медицине је постао комбинација уметности и науке ([[фундаментална наука|фундаменталне]] и [[примењена наука|примењене]], под окриљем '''медицинске науке'''). Док су технике хируршког зашивања занат који се учи путем праксе, познавање тога што се догађа на [[цитологија|ћелијском]] и [[молекулска медицина|молекулском]] нивоу у ткивима која се зашивају проистиче из науке.
Претходници научне форме медицине су у данашње време познати као [[традиционална медицина|традиционална]] или [[народна медицина]]. Она се и даље користи заједно или уместо научне медицине, и стога се назива [[алтернативна медицина|алтернативном медицином]]. На пример, евиденција о ефективности [[акупунктура|акупунктуре]] је „варијаблна и неконзистентна“ за било које обољење,<ref name=Colquhoun2013>{{cite journal
== Историја медицине ==
{{main|Историја медицине}}
[[Датотека:Medicine aryballos Louvre CA1989-2183.jpg|220px|мини|Антички грчки пацијент прима медицински третман: ова боца (-{''circa''}- 480–470 п. н. е., се чува у паришком [[Лувр]]у) вероватно је својевремено садржала лековито уље]]
[[Датотека:Hippocrates.jpg|220px|мини|[[Античка грчка медицина|Грчки]] лекар Хипократ (-{ca.}- 460 п. н. е. – -{ca.}- 370 п. н. е.), се сматра оцем медицине.<ref name="pmid18392218">{{cite journal
Праисторијска медицина везана је за биљке, делове животиња и минерала. У многим случајевима ови материјали су ритуално коришћени као магичне супстанце од стране свештеника, шамана, или људи који су лечили. Добро познати духовни системи укључују анимизам (појам неживе ствари имају духови), спиритуализам (апел боговима или општење са духовима предака), шаманизам (стицања од појединца са мистичним моћима) и гатање (магично добијање истине). Области медицинске антропологије испитују начине на које се култура и друштво организовало око, или утицало на питања здравља, здравствене заштите и сродна питања.<ref name="Acker">{{harvnb|Ackerknecht|1982|p=22}}</ref>
Ред 19:
Ране податке о медицини добијамо од древних Египћана, вавилонских медицинара, Аиурведска медицинара (у Индијском потконтиненту), из класичне кинеске медицине (претходница данашње модерне традиционалне кинеске медицине), као и из древне грчке и римске медицине. Египатски [[Имхотеп]] (3. миленијум пре нове ере) је први лекар у историји познат по имену. Најраније податке о посвећеним болницама долазе из Михинтале у Шри Ланки, где се налазе докази од просвећеним лековитим дејствима на пацијенте. Индијски хирург Сушрута описао бројне хируршке операције, укључујући најраније облике пластичне хирургије.
У Кини, архаеолошка евиденција примене медицине код кинеза датира до [[Династија Шанг|династије Шанг]] из [[Бронзано доба|бронзаног доба]], судећи по хербалистичком семену и алатима за које се сматра да су кориштени за операције.<ref>{{cite journal|last=Hong|first=Francis|title=History of Medicine in China|journal=McGill Journal of Medicine|year=2004|volume=8|issue=1|url=http://www.medicine.mcgill.ca/MJM/issues/v08n01/crossroads/hong.pdf|pages=7984|
У Индији, хирург [[Махариши Сушрута|Сусхрута]] је описао бројне операције, укључујући најраније форме [[пластична хирургија|пластичне хирургије]].<ref name = "Singh">{{cite journal
Грчки лекар [[Хипократ са Коса|Хипократ]] (око 460. п. н. е. - -{cca.}- 370. п. н.е.), се сматра оцем западне медицине.<ref name="pmid18392218"/><ref name="blackwellpublishing.com"/> Он је поставио темеље за рационалан приступ медицини. Хипократ је увео [[Хипократова заклетва|Хипократову заклетву]] за лекаре, који је још увек релевантна и данас у употреби и био је први који категоризује болести као акутне, хроничне, ендемичне и епидемијалне и користи термине као што су, "погоршање, рецидив, резолуције, криза, пароксизма, врхунац, и опоравак."<ref name=garrison97>{{harvnb|Garrison|1966|p=97}}</ref><ref name=mart90>{{Cite book
После 750. године муслимански и арапски свет су дела Хипократа, Галена и Сушрута превели на арапски и исламски језик и лекари су започели бављење неким значајним медицинским истраживањима. Међу позназим исламским медицинарима налазе се људи вишестраног знања, [[Ибн Сина|Авицена]], који је, заједно са Имотепом и Хипократом, такође назван „оцем медицине“. Он је писао Канон медицине, који се сматра једном од најпознатијих књига у свету. Други су Абулкасис, Авензоар, Ибн ал - Нафис и Аверос. Разес је био један од првих који је одговорио на питање грчке теорије хуморисма, која је ипак остала утицајна и у средњовековној Западној и средњовековној исламској медицини. Исламске Бимаристан болнице су рани пример државних болница.<ref>{{cite journal
У модерно доба почињу у медицини да се појављују важни људи попут [[Габријеле Фалопио|Габријеле Фалопија]] и [[Вилијам Харви|Вилијама Харвија]]. [[Андреас Везалијус]] је био аутор једне од најутицајнијих књига о анатомији. Француски хирург [[Амброаз Паре]] се сматра једним од опева хирургије. Бактерије и микроорганизми први пут је под микроскопом посматрао [[Антони ван Левенхук]] 1676. што је представљало важно достигнуће у области [[микробиологија|микробиологије]], енглески лекар Вилијам Харви описао [[крвни систем|крвоток]]. [[Херман Боерхев]] се понекад назива „оцем физиологије“ због примерне наставе у Лајдену и уџбеника -{„''Institutiones Medicae''“}- (1708). [[Pierre Fauchard|Пјер Фаухард]] је назван оцем модерне стоматологије.
Ред 31:
Модерном добу почиње са открићем [[Едвард Џенер|Едварда Џенера]] који је открио вакцину против великих богиња крајем 18. века, открићем [[Robert Koch|Роберта Коха]] о преносу болести путем бактерија и откривањем [[антибиотик]]а.
После модерног доба долази све више револуционарних истраживача из Европе. Из Немачке и Аустрије долазе [[Рудолф Вирхов]], [[Вилхелм Рендген]], [[Карл Ландстеинер]] и [[Otto Loewi|Ото Леви]]. Из Велике Британије долазе [[Alexander Fleming|Александар Флеминг]],<ref>{{cite journal
Како су се наука и технологија развијале, медицина се све више ослањала на лекове.<ref name=Ezzo2001>{{cite journal
Први [[антибиотик]] [[салварсан]]<ref name='ITOM'>{{Cite journal
== Клиничка пракса ==
У клиничкој пракси лекар испитује пацијента како би извео дијагнозу, одредио превенцију или лечење болести. Однос лекар и пацијента најпре започиње проверавањем медицинске историје и картона пацијента, томе следи интервју пацијента и физички преглед. Након прегледа лекар одлучује да ли ће се радити биопсија, медицински тестови или ће прописати лек односно терапију пацијенту. Правилно информисање пацијента о чињеницама је важно за развој поверења.<ref>{{cite web
Компоненте медицинског интервјуа су:<ref name=Coulehan_2005>{{
* изношење симптома - разлог медицинске посете
* историја болести - хронолошки поређани симптоми са њиховим објашњењем
Ред 50:
* питања лекара о стању пацијента
Током физичког прегледа пацијента доктор проверава симптоме чулом додира, вида, слуха или мириса. Постоје четири акције које се користе током овог прегледа: инспекција, палпација (додир), удараљке и аускултације.<ref>{{cite journal
Клинички преглед подразумева проучавање:
Ред 65:
* [[Психијатрија|Психијатријска]] провера (оријентација, ментално стање, доказ о абнормалним опажањима или мислима)
Лабораторијске анализи се могу тражити уколико је потребно.<ref>{{cite journal
== Институције ==
Савремена медицина се генерално спроводи у оквиру система здравствене заштите. Финансирана је од стране појединих влада и понекад потпомогнута од стране других организација.<ref>{{cite book|last=Blainey|first=Geoffrey|year=2011|title= A Short History of Christianity |publisher=Penguin Viking |oclc=793902685}}</ref> Напредним индустријским земљама (са изузетком САД)<ref name="IOM">{{cite web
Већина племенских друштава, а и неке комунистичке земље (Кина) и САД не пружају здравствену заштиту свим становницима у целини већ само онима који за то могу да плате, или су га сами осигурани (било директно или као део уговора о раду) или који могу бити покривени од стране финансирајуће владе или племена директно.
Транспарентност информација је још један фактор који дефинише систем за испоруку. Приступ информацијама о условима, лечење, квалитет и цене у великој мери утиче на избор за пацијенте/потрошаче и самим тим подстицајима медицинских стручњака.<ref>{{cite journal|author=Martin Sipkoff
|title=Transparency called key to uniting cost control, quality improvement
|journal=Managed Care
|date=
|url=http://www.managedcaremag.com/archives/0401/0401.forum.html
}}</ref>
Линија 83 ⟶ 82:
Пружање здравствене заштите је класификовано у примарне, секундарне и терцијарне заштитне категорије.
Примарне здравствене заштитне медицинске услуге пружају лекари, асистенти, медицинске сестре, практиканти или други здравствени радници који имају први контакт са пацијентом који тражи медицинско лечење или негу. Дешавају се у канцеларијама доктора, клинике, у домовима, школама, кућним посетама и другим местима близу пацијената. Око 90% медицинске посете може да се лечи од запосленика примарне здравствене заштите. То укључује лечење акутних и хроничних болести, превентивне заштите и здравственог образовања за све узрасте и оба пола.<ref>{{cite journal
Секундарну медицинску негу пружају медицински специјалисти у њиховим канцеларијама или на клиникама или у локалним заједницама болнице за пацијента које је запосленик примарне здравствене заштите упутио на даље лечење. Препоруке су за оне пацијенте који захтева стручност и процедуре које обављају стручњаци. Ово укључује и амбулантна нега болничких служби, интензивна нега, услуге хирургије, физикална терапија, радне снаге и испоруке, ендоскопија, лабораторија и медицинске услуге итд.
Линија 111 ⟶ 110:
{{refbegin|2}}
* [[Анатомија]] је наука која за циљ има изучавање структуре и организацију живих [[организам]]а.<ref name="Gray's Anatomy40th">{{Gray's Anatomy40th}}</ref><ref>{{cite book
* [[Биохемија]] ([[Медицинска биохемија]] и [[Клиничка биохемија и лабораторијска медицина]]) представља мост између [[биологија|биологије]] и [[хемија|хемије]], проучава како комплексне хемијске реакције стварају живот.
* [[Биомеханика]] истражује структуре и функције биолошких система помоћу метода [[механика|механике]].
Линија 133 ⟶ 132:
* [[Фармакологија]] је грана [[фармација|фармације]] која пручава [[лијек|лекове]] и њихово деловање.
* [[Фотобиологија]] је наука која се бави проучавањем интеракција између нејонизујућег зрачења и живих организама.
* [[Физиологија]] је наука која проучава нормално функционисање тела и основне регулаторне механизме.<ref>{{Cite book
* [[Хигијена]] и [[екологија]]
* [[Хистологија]] се бави проучавањем структура [[Ткиво (биологија)|биолошких ткива]] под утицајем светлости [[микроскоп]]ије, [[Електронски микроскоп|електронске микроскопије]] и [[имунохистохемија|имунохистохемије]].<ref>{{Cite book
* [[Цитологија]] се бави микроскопским изучавањем појединачних [[ћелија (биологија)|ћелија]].
{{refend}}
Линија 142 ⟶ 141:
Скоро свака од ових грана има своје субспецијалности које се баве искључиво само одређеним проблемима дотичне гране медицине. Ова је подела подложна даљој промени и усавршавањима, што најчешће зависи од развоја медицине током времена.
Специјалистичке гране медицине су:<ref>{{cite web
{{refbegin|3}}
* [[Анестезиологија]]
Линија 244 ⟶ 243:
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|vauthors=Coulehan JL, Block MR | title=The Medical Interview: Mastering Skills for Clinical Practice | edition = 5th | publisher = F. A. Davis |year=2005|isbn=978-0-8036-1246-4| oclc=232304023}}</ref><ref name=AHIMA2005>{{cite journal|vauthors=Addison K, Braden JH, Cupp JE, Emmert D, Hall LA, Hall T, Hess B, Kohn D, Kruse MT, McLendon K, McQueary J, Musa D, Olenik KL, Quinsey CA, Reynolds R, Servais C, Watters A, Wiedemann LA, Wilkins M, Wills M, Vogt NE | title = Update: Guidelines for Defining the Legal Health Record for Disclosure Purposes | journal = Journal of AHIMA | volume = 78 | issue = 8 |pages=64A–G|year=2005| pmid = 16245584 | url = http://library.ahima.org/xpedio/groups/public/documents/ahima/bok1_027921.hcsp?dDocName=bok1_027921 | archivedate=09. 3. 2008 | first21 = NE | first20 = M | archiveurl = https://web.archive.org/web/20080309002938/http://library.ahima.org/xpedio/groups/public/documents/ahima/bok1_027921.hcsp?dDocName=bok1_027921}}</ref>
* {{Cite book|last=Barrett|first=Peter|year=2004|title=Science and Theology Since Copernicus: The Search for Understanding |publisher= Continuum International Publishing Group |isbn=978-0-567-08969-4|pages=18}}▼
* изношење симптома - разлог медицинске посете
* {{Cite book |ref= harv|last= Muhammad Jawad Fadlallah |first= |title= Imam ar-Ridha', A Historical and Biographical Research |url=http://www.al-islam.org/imam-ar-ridha-a-historical-and-biographical-research-muhammad-jawad-fadlallah|others=Yasin T. Al-Jibouri|location= |website=Al-islam.org|publisher= |id=|accessdate = 18. 6. 2014}}▼
* историја болести - хронолошки поређани симптоми са њиховим објашњењем
* {{Cite book |ref= harv|last=Pormann|first=Peter E.|author2= Smith, E. Savage |year=2007|title=Medieval Islamic medicine |publisher=Georgetown University |location=Washington DC |ol=12911905W|pages=10,43–45}}▼
* активност пацијента
* лекови које пацијент користи - важно је изнети и алергије
* провера ранијих здравствених проблема
* социјална историја - подаци о навикама, исхрани, алкохолу, лековима итд.
* породична историја - списак болести које су се појављивале у породици
* питања лекара о стању пацијента
Током физичког прегледа пацијента доктор проверава симптоме чулом додира, вида, слуха или мириса. Постоје четири акције које се користе током овог прегледа: инспекција, палпација (додир), удараљке и аускултације.<ref>{{cite journal|url=http://journals.lww.com/nursing/Fulltext/2006/11002/Assessing_patients_effectively__Here_s_how_to_do.5.aspx |title=Assessing patients effectively: Here's how to do the basic four techniques |journal=Nursing2014}}</ref>
Клинички преглед подразумева проучавање:
* Виталне знаке, укључујући висину, тежину, телесну температуру, [[крвни притисак]], пулс, дисање стопа, засићења хемоглобина кисеоником
* Општи изглед пацијента и специфичне индикаторе болести (ухрањености, присуство жутице, бледило)
* Кожа
* Глава, око, ухо, нос и грло
* [[Циркулаторни систем|Кардиоваскуларни систем]] ([[срце]] и [[крвни судови]])
* [[Дишни систем|Респираторни систем]] (дисајни путеви и [[плућа]])
* [[Трбух|Абдомен]] и [[ректум]]
* Гениталије (и трудноћа уколико је пацијент у другом стању, или може бити у другом стању)
* [[Мишићно-скелетни систем]] (укључујући кичму и екстремитете)
* [[Неуролошки систем]] (свест, мозак, вид, [[мождани живци|кранијалних нерава]], кичмене мождине и [[периферни нервни систем|периферних нерава]])
* [[Психијатрија|Психијатријска]] провера (оријентација, ментално стање, доказ о абнормалним опажањима или мислима)
Лабораторијске анализи се могу тражити уколико је потребно.<ref>{{cite journal|vauthors=Grembowski DE, Diehr P, Novak LC |title=Measuring the "managedness" and covered benefits of health plans |journal=Health Serv Res |volume=35 |issue=3 |year=2000|pmid=10966092 |pmc=1089144 |doi= |url=|pages=707-34}}</ref> Медицинска одлучивања представљају анализу резултата и постављања дијагнозе заједно са идејом шта би се могло предузети по питању лечења. Може се користити од стране примарне здравствене заштите, као и од специјалиста и може се поставити у року од неколико минута, али може и потрајати у зависности од тога да ли је пацијент хоспитализован и које су анализе потребне да се изврше.
== Институције ==
Савремена медицина се генерално спроводи у оквиру система здравствене заштите. Финансирана је од стране појединих влада и понекад потпомогнута од стране других организација.<ref>{{cite book|last=Blainey|first=Geoffrey|year=2011|title= A Short History of Christianity |publisher=Penguin Viking |oclc=793902685}}</ref> Напредним индустријским земљама (са изузетком САД)<ref name="IOM">{{cite web|url=http://www.iom.edu/Reports/2004/Insuring-Americas-Health-Principles-and-Recommendations.aspx |title=Insuring America's Health: Principles and Recommendations |publisher=Institute of Medicine at the National Academies of Science |date=14. 01. 2004 |accessdate=05. 03. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20091019103757/http://www.iom.edu/Reports/2004/Insuring-Americas-Health-Principles-and-Recommendations.aspx |archive-date=19. 10. 2009 |dead-url=yes }}</ref><ref name="ccuhc">{{cite web|url=http://cthealth.server101.com/the_case_for_universal_health_care_in_the_united_states.htm |title=The Case For Single Payer, Universal Health Care for the United States |publisher=Cthealth.server101.com |accessdate=04. 5. 2009}}</ref> и многе земље у развоју пружају медицинске услуге кроз систем универзалне здравствене заштите, чији је циљ да гарантују заштиту за све преко једног обвезника система здравствене заштите или преко задруге здравственог осигурања. Намера је да се обезбеди да целокупно становништво има приступ здравственој нези на основу потреба, а не способност да се плати. Испорука може бити путем приватне лекарске праксе или од стране дрзавних болница и клиника, или добротворних организација.
Већина племенских друштава, а и неке комунистичке земље (Кина) и САД не пружају здравствену заштиту свим становницима у целини већ само онима који за то могу да плате, или су га сами осигурани (било директно или као део уговора о раду) или који могу бити покривени од стране финансирајуће владе или племена директно.
Транспарентност информација је још један фактор који дефинише систем за испоруку. Приступ информацијама о условима, лечење, квалитет и цене у великој мери утиче на избор за пацијенте/потрошаче и самим тим подстицајима медицинских стручњака.<ref>{{cite journal|author=Martin Sipkoff
|title=Transparency called key to uniting cost control, quality improvement
|journal=Managed Care
|date=2004
|url=http://www.managedcaremag.com/archives/0401/0401.forum.html
}}</ref>
== Испорука ==
Пружање здравствене заштите је класификовано у примарне, секундарне и терцијарне заштитне категорије.
Примарне здравствене заштитне медицинске услуге пружају лекари, асистенти, медицинске сестре, практиканти или други здравствени радници који имају први контакт са пацијентом који тражи медицинско лечење или негу. Дешавају се у канцеларијама доктора, клинике, у домовима, школама, кућним посетама и другим местима близу пацијената. Око 90% медицинске посете може да се лечи од запосленика примарне здравствене заштите. То укључује лечење акутних и хроничних болести, превентивне заштите и здравственог образовања за све узрасте и оба пола.<ref>{{cite journal|vauthors=Laokri S, Weil O, Drabo KM, Dembelé SM, Kafando B, Dujardin B |title=Removal of user fees no guarantee of universal health coverage: observations from Burkina Faso |journal=Bull. World Health Organ. |volume=91 |issue=4 |year=2013|pmid=23599551 |pmc=3629451 |doi=10.2471/BLT.12.110015 |url=|pages=277-82}}
▲* {{Cite book|ref=harv|last=Barrett|first=Peter|year=2004|title=Science and Theology Since Copernicus: The Search for Understanding |publisher= Continuum International Publishing Group |isbn=978-0-567-08969-4|pages=18}}
▲* {{Cite book
▲* {{Cite book
{{refbegin|2}}
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* William DePrez Inlow: ''Medicine: its nature and definition''. Bulletin of the History of Medicine, 1946.
* Wolfgang Eckart: ''Geschichte der Medizin.'' Springer, 6. Auflage. {{page|year=2009|isbn=978-3-540-79215-4|pages=}}
|