Свети Никита Ремезијански — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
унос инфо кутије |
|||
Ред 25:
== Живот и порекло ==
[[Датотека:BelaPalankaIskopine.jpg|250px|мини|лево|Остаци Ремезијанске базалике у Белој Паланци у којој је било седиште светог Никите]]
Први од православних пшоклоника који помиње Св. Никиту био је Филарет, архиепископ Черниговски, који у свом делу „Свјатије Јужних Славјан”, издатом у Чернигову 1865.године, једну одредницу посвећује Св. Никити Ремезијанском. Поред описа живота и дела Св. Никите, архиепископ Филарет износи и занимљиве тврдње у вези са народима којима је светитељ проповедао (Беси, Гети ,Дачани). ''Након архиепископа Филарета о Св. Никити пишу и други руски патролози (Сергије, Косолапов, Гермоген) као и знатно касније,српска енциклопедистика преко прилога Р.Грујића (Народна енциклопедија, 1925) и српска патристика преко Ј.Поповића''<ref>Живота Јоцић , ''Епископија Ремезијанска (366 – 614), Никета из Ремезијане'', Ниш 1998. стр. 216.</ref>
Као [[епископ]] ремесијански, Свети Никита је био друг [[Павлин Нолски|светог Павлина Нолског]] ([[5. фебруар]]).
Постоје теорије да је био [[Трачани|Трачан]], и као такав да је проповедао [[Јеванђеље]] међу Трачанима у [[Родопи (планина)|Родопима]]. Какву је промену учинио свети Никита међу Трачанима, описује песма, коју је свети Павлин спевао Никити: ''"Каква промена! И како срећна! Дотле непроходне и крваве горе скривају сада разбојнике, обраћене у монахе, питомце мира. Где беху обичаји зверова, тамо је сад лик ангела. Праведник се скрива у пећини, где је раније становао злотвор''".
[[Српска православна црква]] слави га 24. јуна по црквеном, а [[7. јул]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]].
| |||
