Светислав Вуловић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 21:
== Биографија ==
 
Светислав Вуловић рођен је [[29. новембра]] [[1847]]. године у [[Ивањица|Ивањици]]. Основну школу завршио је у Ивањици, а гимназију у [[Краљево|Краљеву]]. Правни факултет завршио је у [[Београдска Велика школа|београдској Великој школи]], где је дипломирао [[1868]]. године. Након дипломирања радио је у суду од 1868. до 1869. године, а након тога од 1870 па до 1881. године радио је као професор београдске гимназије (са прекидом за време [[Српско-турски ратови (1876—1878)|српско-турских ратова 1876-1878]]).<ref name="ники">{{cite book |last1=Марковић |first1=Никола |title=Два загрљена ума : преписка Светислава Вуловића и Кузмана Цветковића |publisher=Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", 2003. |location=Београд |isbn=86-7301-008-X |pages=5-7}}</ref> Као професор историје књижевности јужних Словена на Филозофском факултету Велике школе радио је од [[1881]]. до [[1898]]. године.<ref name="ники" /> Дужност ректора обављао је школске [[1893]]/[[1894]] године.<ref>Просветни гласник, Стражилово, год.IV, број 6, од 6. фебруара 1894. године стр.96.</ref>
 
Умро је у [[Београд|Београду]] [[3. маја]] [[1898]]. године.<ref>Читула, Светислав Вуловић, Зора, год. III, број 5, од 31. мај 1898, стр. 200</ref>
 
== Књижевни рад ==
Ред 31:
Приликом оснивања [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]] изабран је у првих 16 редовних чланова. Био је члан Српског ученог друштва од 1879. године. Био је један од оснивача [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]] 1892.
 
Сарађивао је у ''[[Вила (часопис)|Вили]]'', ''[[Раденик (часопис)|Раденику]]'', ''Гласу Српске Краљевске академије''.<ref name="ники" />
 
Њему у част се [[библиотека]] у [[Ивањица|Ивањици]] зове „Светислав Вуловић“.