Иван Крилов — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 48:
Криловљеве басне у стиховима осликавају грубу реалност живота у тадашњој Русији. Трећина руског становништва пати под јармом феудализма а већина осталих живи у сиромаштву и трпи неправду. Чак и онда када су фабуле басни позајмљене од Езопа, Криловљеве басне су огледало у коме Руси могу да виде себе.
Криловљеве басне су читане наглас и усно пренашане међу неписменима што је представљало цензорима велику тешкоћу. Сам руски цар Никола I је имао обичај да позове Крилова да му чита свoје басне. Крилов је ту прилику користио да чита оне басне цару које су биле цензурисане. На тај начин је Крилов добијао цареву заштиту пред цензорима прије публиковања истих. Неке од басни су писане поводом текућих збивања у Русији. Тако је Наполеонов пораз у Москви нашао одраза у баснама "Врана и кокош" ({{jez-rus|-{Ворона и курица}-}}),
Један од руских велможа је позвао себи Крилова и замолио га да му прочита неке од његових басни. Крилов је умјетнички прочитао неке од своји басни. Велможа га је упитао зашто он не преводи басне као што то ради извјесни Димитријев. Крилов је скромно одговорио да не зна. Када се је вратио кући, погођен у живац, Крилов је написао басну "Магарац и славуј". О истој басни М. Лобанов каже: «Ми би прије некад читали заморне и досадне описе славујевог пјевања, али тако мелодичног, мајсторског концерта, каквог нам је дао Крилов, нисмо могли читати ни на ком језику.»<ref>[https://vsebasni.ru/krylov/osel-i-solovei.html Басня Осёл и соловей]</ref>
| |||