Иван Крилов — разлика између измена

'''Иван Андрејевич Крилов''' ({{lang-ru|Ива́н Андре́евич Крыло́в}}; [[13. фебруар]]а [[1769]] − [[21. новембар]], [[1844]]) је био [[Руска Империја|руски]] публицист, пјесник, преводилац и писац. Свјетску славу је стекао као писац басни, укупно 236, које су објављене у девет збирки за вријеме пишчева живота, од 1809. до 1943. године.<ref>[https://ilibrary.ru/text/2175/index.html#toc -{И. А. Крылов. Басни}-, онлајн публикација свих девет збирки Криловљевих басни изданих између [[1809]]. и [[1843]]. године]</ref> Већина његових басни су оригиналног садржаја, а мањи дио су басне чије су фабуле позајмљене од [[Жан де Лафонтен|Лафонтена]] и Езопа[[Езоп]]а.

Крилов је рођен 13. фебруара 1769. године у породици сиромашног официра руске армије у [[Москва|Москви]]. Отац му је учествовао у гушењу Пугачовљеве буне али за испољену храброст при гушењу није био унапријеђен нити новчано награђен. Касније је Иванов отац напустио официрску службу и прешао у [[Твер]] гдје је добио мјесто предсједника губернијског магистртата. У Твери је живио са своја два сина а државна служба председника магистрата је била слабо плаћена па је тако цијела породица живјела у сиромаштву. Отац Иванов је умро [[1778]]. године, а једино насљедство које је оставио синовима је био велики сандук књига.

Криловљева мајка није успјела да добије пензију на основи мужевљеве службе и умрла је [[1788]]. године. На бригу му је остао млађи брат Лав, о коме ће се Крилов бринути све до краја свога живота.

Док је био у служби код кнеза Голицина, године [[1799]]., написао је сатирични комад "Трумф" или "Грицкало" ({{jez-rus|-{Подщипа}-}}) гдје је исмијао цара Павла I Романова. Ова сатира је била штампана тек [[1871]]. године. Кнез Голицин је [[1801]]. године именован за генералног гувернера Риге а Крилов је постао гувернеров секретар. У служби кнеза Голицина је остао до [[1803]]. године. Године [[1805]]. преводи [[Жан де Лафонтен|Лафонтенове]] басне што га наводи да и сам почне да пише басне. Године [[1807]]. Крилов је написао три комедије које су га учиниле популарним а биле су извођене у позоришту: “Модни дућан” ({{jez-rus|-{Модная лавка}-}}), “Лекција кћерима” ({{jez-rus|-{Урок дочкам}-}}) и “Витез Иља” ({{jez-rus|-{Богатирь Илья}-}}), по наруџби А. Л. Наришкина ({{jez-rus|-{Нарышкин}-}}), директора позоришта. Прве двије комедије у овој листи су биле посебно популарне и на специфичан начин исмијавају племићку наклоност француском језику, моди и манирима. Комедије су биле на репертоару позоришта много пута а комедија “Модни дућан” је била изведена и на царском двору. И поред овог успјеха, Крилов је напустио позориште и у потпуности се посветио писању басни. Ступио је поново у царску службу [[1808]]. године у монтеарном одјелењу.

Прву књигу својих басни Крилов је издао [[1809]]. године, 23 укупно од којих неколико је било оригиналних, и том књигом задобио заштиту царског двора, па је тако постао библиотекар у Царској јавној библиотеци [[Санкт-ПетербургаПетербург]]а, што је био слиједећих 30 година. У тих 30 година је написао осам нових збирки басни у стиху које су му донијеле признања и славу како у Русији тако и у свијету.

Крилов се је у својој 22. години био заљубио у кћер попа Брјанског округа, Ану. Ани се Крилов допао и била је спремна да се уда за њега. Родитељи Анини су били племићког поријекла и били су против те удаје, али су, на Анино наваљивање, попустили и послали телеграм Крилову у [[Санкт-Петербург]], у коме су му поручили да дође по дјевојку. Крилов је одговорио да нема новаца за долазак и замолио да му пошаљу дјевојку. Овај одговор је разбјеснио Анине родитеље и Ана се није удала за Крилова.<ref>[https://sobesednik.ru/obshchestvo/20120611-pochemu-ivan-krylov-skryval-zhenu-i-doch -{Почему Иван Крылов скрывал жену и дочь?}-]</ref>

У [[1844]]. години Крилов је претрпио два мождана удара а опорављао се у дворцу царице Марије Фјодоровне у Павловску. Убрзо послије другог удара је умро у [[Санкт-ПетербургуПетербург]]у а узрок смрти је била упала плућа или превише хране унесене у желудац. Погребу Крилова је присуствоао велики број људи а опијело му је очитано у Исакијевској саборној цркви. Сандук са његовим тијелом су пренијели студенти на рукама од Исакијевске цркве до Тихинског гробља Лавре Александра Невског у [[Санкт-ПетербургуПетербург]]у, гдје је сахрањен.

Криловљеве басне у стиховима осликавају грубу реалност живота у тадашњој Русији. Трећина руског становништва пати под јармом феудализма а већина осталих живи у сиромаштву и трпи неправду. Чак и онда када су фабуле басни позајмљене од Езопа[[Езоп]]а, Криловљеве басне су огледало у коме Руси могу да виде себе.

Неке од басни су писане поводом текућих збивања у Русији. Тако је Наполеонов пораз у Москви нашао одраза у баснама "Врана и кокош" ({{jez-rus|-{Ворона и курица}-}})<ref>[https://vsebasni.ru/krylov/vorona-i-kurica.html -{Поводом для ее создания послужили события Отечественной войны 1812 года}-]</ref><ref>Trish Nicholson: A Biography of Story, A Brief History of Humanity, Troubador Publishing Ltd, Nov 4, 2016 str. 330</ref> и "Вук међу псима" ({{jez-rus|-{Волк на псарне}-}})<ref>Annabel Patterson: Fables of Power: Aesopian Writing and Political History, Duke University Press, Mar 26, 1991 pp. 41</ref>. Басна "Квартет" написана [[1811]]. године исмијава Државни савјет цара Александра I из [[1810]]. године.<ref>[https://vsebasni.ru/krylov/kvartet.html -{Четыре департамента совета должны были провести ряд реформ. Однако все свелось к пустым разговорам.}-]</ref>

Као што у сатирама “Модни дућан” и “Лекција кћерима” извргава руглу племићко присвајање француског језика, културе и манира - исту ту сатиру видимо и у басни "Сељак и змија" ({{jez-rus|-{Крестьянин и Змея}-}}) која је била одштампана у журналу "Син домовине" ({{jez-rus|-{Сын отечества}-}}) [[1813]]. године. У истом журналу Крилов пише: " ''... овдје у престоници ми често видимо француску дјевојку-собарицу, нагло уздигнуту до часног достојанства наставнице! Те и баш те наставнице, које уображавају да су научнице, постепено чине наше дјевојке развратним, уводе их у начин мишљења, у језик непомирљивих и истинских наших непријатеља, што их чини да заборављају и презиру наш домовински! Како је могуће да се њихови родитељи не стиде тога! Када ћемо се ми пробудити? Када ћемо престати да се лијепимо за странце?''".<ref>[https://vsebasni.ru/krylov/krestyanin-i-zmeya.html -{Басня Крестьянин и Змея}-]</ref>

Иван Крилов је био изабран за члана Руске академије наука [[1811]]. године; иста академија му је додијелила златну медаљу [[1823]]. године за његова литерарна достигнућа. Као помоћник главног библиотекара Царске јавне библиотеке је [[1810]]. године добио годишњу плату од 1500 рубаља која је [[1820]]. удвостручена а [[1834]]. учетворостручена. Године [[1838]]. је одржан велики фестивал у част Крилова под покровитељством самога цара којим је поводом продано 77000 књига Криловљевих бајки. Напуштајући положај царског библиотекара 1841[[184]]. године добио је пензију од 11700 рубаља на годину.

Након смрти Крилова, у годинама [[1854]]-5[[1845]] је у Љетњем врту ({{jez-rus|-{Ле́тний сад}-}}) Санкт-Петербурга подигнут споменик са његовом статуом, рад вајара Петера Клота ({{jez-de|Peter Clodt}}) са рељефима Александра Агина са све четири стране споменика на којима су приказане сцене из Криловљевих басни. У XX вијеку, 1976. године, подигнут је још један споменик Крилову, на Патријарховим прудовима у Москви. Овај споменик је заједничко дјело вајара А. Древина, Д. Митљанског и архитекте А. Чалтикиана. Споменик чине сједећа статуа баснописца окружена са дванаест металних рељефних скулптура ликова из Криловљевих басни.