Одећа — разлика између измена

Према налазима археолога и антрополога, најранија одећа се вероватно састојала од [[fur|крзна]], [[Koža (materijal)|коже]], лишћа, и траве који су били огртани, обмотавани или везани око тела. Познавање такве одеће остаје инференцијално, пошто се материјали за одећу брзо деградирају у поређењу са каменом, костима, шкољкама и металним артефактима. Археолози су идентификовали врло ране [[Игла|шиваће игле]] од костију и слоноваче из периода око 30.000 п. н. е., пронађених у близини [[Kostyonki-Borshchyovo archaeological complex|Костјонковског]], [[Русија]] 1988. године.<ref>Hoffecker, J., Scott, J., ''Excavations In Eastern Europe Reveal Ancient Human Lifestyles'', University of Colorado at Boulder News Archive, March 21, 2002, [http://www.colorado.edu/news/r/b278a670675fd8d2ca0700cdc0e9d808.html colorado.edu] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110719175257/http://www.colorado.edu/news/r/b278a670675fd8d2ca0700cdc0e9d808.html |date=19. 07. 2011 }}</ref> Осушена влакна [[лан]]а која су могла да буду кориштена за израду одеће су нађена у праисторијској пећини у [[Грузија|Грузији]]. Она потичу из периода око 34.000 п. н. е.<ref>{{cite journal|last=MBalter|first=BalterM.|year=2009 | title = Clothes Make the (Hu) Man | url = | journal = Science | volume = 325 | issue = 5946| page = 1329 | doi = 10.1126/science.325_1329a | pmid = 19745126 }}</ref><ref>{{cite journal|vauthors=Kvavadze E, Bar-Yosef O, Belfer-Cohen A, Boaretto E, Jakeli N, Matskevich Z, Meshveliani T |year=2009 | title = 30,000-Year-Old Wild Flax Fibers | url = http://nrs.harvard.edu/urn-3:HUL.InstRepos:4270521| journal = Science | volume = 325 | issue = 5946| page = 1359 | doi = 10.1126/science.1175404 | pmid = 19745144 }} [http://www.sciencemag.org/cgi/data/325/5946/1359/DC1/1 Supporting Online Material]</ref>

Смола која се користи за израду негужвајућих кошуља отпушта [[формалдехид]], који може да узрокује [[contact dermatitis|контактни дерматитис]] код неких људи.<ref>{{cite journal|vauthors=Kimber I, Basketter DA, Gerberick GF, Dearman RJ |title=Allergic contact dermatitis |journal=Int. Immunopharmacol. |volume=2 |issue=2–3 |pages=201-11 |year=2002 |pmid=11811925 |doi= 10.1016/S1567-5769(01)00173-4|url=http://linkinghub.elsevier.com/retrieve/pii/S1567-5769(01)00173-4}}</ref><ref name="rietschel1997">{{cite journal|last=RLRietschel|first=RietschelR. L.|title=Mechanisms in irritant contact dermatitis |journal=Clin. Dermatol. |volume=15 |issue=4 |pages=557-9 |year=1997 |pmid=9255462 |doi= 10.1016/S0738-081X(97)00058-8|url=http://linkinghub.elsevier.com/retrieve/pii/S0738-081X(97)00058-8}}</ref> Не постоје законски захтеви за декларисање ове појаве. Године 2008. је амерички [[Government Accountability Office|Уред за одговорност владе]]<ref>{{cite web|url=https://www.gao.gov/about/workforce/ocg.html|title=Office of the Comptroller General|publisher=United States Government Accountability Office}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.gao.gov/new.items/d10559sp.pdf |title=Strategic Plan: Serving the Congress and the Nation, 2010 –2015 |publisher=Government Accountability Office |accessdate=27. 01. 2011}}</ref> тестирао за присуство формалдехида у одећи и утврђено је да је генерално присутан у највишим концентрацијама у негужвајућим кошуљама и панталонама.<ref>[https://www.nytimes.com/2010/12/11/your-money/11wrinkle.html When Wrinkle-Free Clothing Also Means Formaldehyde Fumes]. ''New York Times''.</ref> Године 1999, једно истраживање утицаја прања на нивое формалдехида је утврдило да је шест месеци након прања 7 од 27 кошуља имало нивое веће од 75 -{ppm}-, што је безбедоносни лимит за директно излагање коже.<ref>[http://sciencelinks.jp/j-east/article/200006/000020000600A0121887.php Changes of Free Formaldehyde Quantity in Non-iron Shirts by Washing and Storage] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110722124023/http://sciencelinks.jp/j-east/article/200006/000020000600A0121887.php |date=22. 07. 2011 }}. ''Journal of Health Science''.</ref>