|
Болести се могу поделити на ''наследне, урођене и стечене''. Наследне су оне болести које се наслеђују од родитеља или ранијих предака, а преносе се путем [[хромозом]]а. Примери ових болести су [[хемофилија]] (која се од мајке преноси на мушку децу), [[хиперхолестеролемија]], [[хромозомопатија]] и сл. Урођене болести настају за време [[трудноћа|трудноће]] под утицајем различитих штетних фактора. Овде се убрајају урођене [[срце|срчане]] мане, урођене аномалије и малфорације, урођене [[анемија|анемије]] итд. Стечене болести се развијају током живота појединца, од рођења до [[смрт]]и. Узроци њиховог настанка су многобројни и разнолики, а многи од њих ни до данас нису откривени. У познате узрочнике се убрајају ''физички агенси'' (топлота, хладноћа, јонизујуће и магнетно зрачење, механичке силе, електрицитет), ''хемијски фактори'' (киселине, базе, отрови, тешки метали, инсектициди, детерџенти, лекови), ''биолошки узрочници'' ([[бактерија|бактерије]], [[вирус]]и, [[паразит]]и, [[гљиве|гљивице]]), ''неправилна [[исхрана]], [[стрес]] и психички доживљаји'' и многи други. Болести које настају као последица неправилног узимања лекова или њихових пропратних и нежељених дејстава називају се ''јатрогене болести'' ([[грчки језик|грч.]] -{''iatros''}- = лекар).
Чиниоци који су повезани са настанком неког обољења, односно који нису непосредни узрочници болести али су у позитивној корелацији са њеним настанком, развојем и појавом компликација, називају се ''фактори ризика''. На пример, фактори ризика за срчана обољења су [[гојазност]], [[хипертензија|повишен крвни притисак]], [[Пушење дувана|пушење]], [[стрес]], [[шећерна болест]] и др. Идентификација легитимних фактора ризика може резултирати корисним превентивним мерама, као што је мотивисање особе да добије здраво количину физичке вежбе.<ref name="Lenzer">{{cite news | url = http://www.slate.com/articles/health_and_science/medical_examiner/2012/08/blood_pressure_drugs_for_mild_hypertension_not_proven_to_prevent_heart_attacks_strokes_or_early_death.single.html | title = Blood pressure drugs for mild hypertension: Not proven to prevent heart attacks, strokes, or early death | last = Lenzer| first = Jeanne | date = 14. 808. 2012. | work = [[Slate (magazine)|Slate]] | accessdate = 16. 808. 2012. | deadurl = no | archiveurl = https://web.archive.org/web/20120815202802/http://www.slate.com/articles/health_and_science/medical_examiner/2012/08/blood_pressure_drugs_for_mild_hypertension_not_proven_to_prevent_heart_attacks_strokes_or_early_death.single.html | archivedate = 15. 808. 2012. |df = dmy-all}}</ref>
Медицинска дисциплина која проучава узроке болести назива се ''етиологија'' ({{јез-лат|etiologia}}), а механизмом настанка и развојем болести се бави ''патогенеза'' ({{јез-лат|pathogenesis}}).<ref>{{cite journal | last1 last= Marcantonio| first1first = Matteo | last2 = Pascoe| first2 = Emily | last3 = Baldacchino| first3 = Frederic | title = Sometimes Scientists Get the Flu. Wrong…!| journal = Trends in Parasitology | year = 2017| volume = 33 | issue = 1| url = http://www.cell.com/trends/parasitology/abstract/S1471-4922(16)30188-X?_returnURL=http%3A%2F%2Flinkinghub.elsevier.com%2Fretrieve%2Fpii%2FS147149221630188X%3Fshowall%3Dtrue| pages = 7-9}}</ref>
Почетак болести може бити изненадан ([[мождани удар]], акутни [[срчани удар|инфаркт миокарда]]) или постепен (малигни [[тумор]]и, [[каријес]], [[туберкулоза]]). Постоји подела болести на ''акутне'' и ''хроничне''. Акутне болести настају нагло и трају одређени временски период, док је настанак хроничних болести обично постепен и оне могу да трају дуго (понекад и цео живот). Прелаз између ова два облика чине ''субакутне болести''.
Болест је праћена субјективним сметњама или ''симптомима'' ({{јез-лат|symptoma morbi}}) и ''знацима'' ({{јез-лат|signum morbi}}). Уобичајена је подела симптома на неспецифичне (опште) и специфичне. Први су заједнички за широку лепезу обољења (умор, повишена температура, главобоља), док се други јављају само код једне или пак мањег броја болести. Патогномонични симптоми су изразито специфични за поједине болести и њихово присуство омогућава лако постављање дијагнозе. У знакове болести се убрајају осипи, црвенила, отоци, жутица, увећање крајника итд. ''Синдром'' ({{јез-лат|syndroma}}) представља скуп различитих симптома и знакова, који се појављују као једна клиничка слика.
Исход болести може бити тројак: излечење без последица ({{јез-лат|sanatio ad integrum}}), излечење са извесним променама и последицама ({{јез-лат|residua morbi}}) и смрт ({{јез-лат|exitus letalis}}).<ref>{{cite web| title = What is the deadliest disease in the world?| url = http://www.who.int/features/qa/18/en/| publisher = WHO| accessdate = 707. 12. 2014| date = 16. 505. 2012}}</ref> Као резултат основне болести се могу јавити и друга, још тежа обољења која се називају ''компликација'' ({{јез-лат|complicatio}}). Поновно јављање исте болести се назива ''рецидив'' или ''релапс'' ({{јез-лат|recidivum, relapsus}}). Термин ''ремисија'' ({{јез-лат|remissio}}) означава привидно излечење болести, а непотпуно излечење и период опоравка се зове ''реконвалесценција'' ({{јез-лат|reconvalescentio}}). ''Рехабилитација'' ({{јез-лат|rehabilitatio}}) представља отклањање или ублажавање извесних поремећаја, који настају као резултат болести.
Поступак препознавања и утврђивања болести се назива ''[[дијагностика|дијагноза]]'' ({{јез-лат|diagnosis}}), а иста се поставља на основу симптома и знакова, односно помоћу [[анамнеза (медицина)|анамнезе]], физичког прегледа и допунских дијагностичких поступака.
=== Концепти ===
У многим случајевима, термини као што су ''болест'', ''поремећај'', ''морбидитет'' и ''оболење'' се користе наизменично.<ref>{{cite web | url = http://science.education.nih.gov/supplements/nih5/mental/other/glossary.htm | title = Mental Illness—Glossary | publisher = US [[National Institute of Mental Health]] | accessdate = 18. 404. 2010. | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20100528085547/http://science.education.nih.gov/supplements/nih5/Mental/other/glossary.htm | archivedate = 28. 505. 2010. |df =}}</ref> Постоје међутим ситуације кад се специфични термини сматрају преферентним.
;Болест
:Термин ''болест'' широко се односи на било коју појаву која нарушава нормално функционисање тела. Из тог разлога, болести су асоциране са дисфункционалним радом телесних нормалних [[Хомеостаза#Примери неких боље изучених физиолошких хомеостаза|хомеостатичких процеса]].<ref>{{cite web | url = http://regentsprep.org/regents/biology/units/homeostasis/index.cfm | title = Regents Prep: Living Environment: Homeostasis | publisher = Oswego City School District Regents Exam Prep Center | accessdate = 12. 11. 2012. | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20121025044155/http://regentsprep.org/Regents/biology/units/homeostasis/index.cfm | archivedate = 25. 10. 2012. |df =}}</ref> Често се термин болест користи у специфичном контексту [[Инфективна болест|инфективне болести]], које су клинички евидентне болести проистекле услед присуства [[патоген]]их микробних агенаса, укључујући вирусе, [[бактерија|бактерије]], гљивице, протозое, мултићелијске организме, и аберантне протеине познате као [[прион]]и. [[Инфекција]] која не производи и неће произвести клинички очигледан поремећај нормалног функционисања, као што је присуство нормалних [[gut flora|бактерија и квасаца у цревима]],<ref name=Saxena2016>{{harvnb|Saxena|2016|p=117}}</ref><ref name=Quigley2013rev>{{cite journal | pmid = 24729765 | pmc=3983973 | volume=9 | title=Gut bacteria in health and disease | year = 2013| journal=Gastroenterol Hepatol (N Y) || last = Quigley| first = E. M.| pages = 560–69}}</ref><ref name=Sommer2013rev>{{cite journal| vauthors = Sommer F, Bäckhed F | title = The gut microbiota – masters of host development and physiology| journal = Nat Rev Microbiol| volume = 11| issue = 4| doi = 10.1038/nrmicro2974| year = 2013| PMID = 23435359| pages = 227–38}}</ref><ref name=Faderl2015rev>{{cite journal || last = Faderl| first = M.| displayauthors = etal | date = Apr 2015 | title = Keeping bugs in check: The mucus layer as a critical component in maintaining intestinal homeostasis | url = | journal = IUBMB Life | volume = 67 | issue = 4| doi = 10.1002/iub.1374 | pmid = 25914114 | pages = 275–85}}</ref> или [[passenger virus|узгредни вирус]],<ref>{{cite journal | url = http://www.jem.org/cgi/content/abstract/143/1/100 | pmid = 1244415 | volume=143 | issue=1 | title=Inhibition of lymphocyte trapping by a passenger virus in murine ascitic tumors: characterization of lactic dehydrogenase virus (LDV) as the inhibitory component and analysis of the mechanism of inhibition | pmc=2190100 | date = January 1976 | author=Mongini PK, Rosenberg LT | journal=J. Exp. Med. | doi=10.1084/jem.143.1.100| pages = 100–13}}</ref> се не сматра болешћу. У контрасту с тим, инфекција која је асимптоматска током [[Инкубација (болест)|инкубационог периода]], али за коју се очекује да ће произвести симптоме касније, се обично сматра болешћу. [[Non-communicable disease|Неинфективне болести]] су све друге болести, укључујући већину форми [[канцер]]а, [[Kardiovaskularna bolest|болести срца]], и [[Наследна болест|генетичких болести]].<ref>{{cite web | title = Non-Communicable Diseases Deemed Development Challenge of ‘Epidemic Proportions’ in Political Declaration Adopted During Landmark General Assembly Summit | url = https://www.un.org/News/Press/docs/2011/ga11138.doc.htm | year = 2011| website = United Nations | publisher = Department of Public Information | accessdate = 14. 303. 2014.}}</ref>
;Стечена билест : болест која почиње у некој тачки током нечијег живота, за разлику од болести која је била присутна већ при рођењу, која се назива [[Конгенитална аномалија|конгениталном болешћу]]. „Стечена” може да звучи као да је „задобијена путем заразе”, мада то једноставно значи да је стечена након рођења. Такође звучи као да се ради о секундарној болести, иако стечена болест може да буде примарна болест.
;Оболења
:''Оболење'' се генерално користи као синоним за ''болест''.<ref>{{cite web | url = https://medical-dictionary.thefreedictionary.com/illness | title = illness | work = [[Dorland's Medical Dictionary]] for Health Consumers | year = 2007| publisher = Elsevier | via = medical-dictionary.thefreedictionary.com |access-date accessdate= 606. 11. 2017.}}</ref> Међутим, овај термин се повремено користи у специфичном смислу пацијентовог лично искуства његове или њене болести.<ref name="pmid3567788">{{cite journal || last = Emson| first = H. E.| title = Health, disease and illness: matters for definition | journal = [[CMAJ]] | volume = 136 | issue = 8 | date = April 1987 | pmid = 3567788 | pmc = 1492114 | pages = 811–3}}</ref><ref name="pmid3567791">{{cite journal || last = McWhinney| first = I. R.| title = Health and disease: problems of definition | journal = CMAJ | volume = 136 | issue = 8 | date = April 1987 | pmid = 3567791 | pmc = 1492121 | pages = 815}}</ref> У том моделу, могуће је да особа има болест иако није болесна (да има објективно одредиво, али [[asymptomatic|асимптоматично]], медицинско стање, као што је [[subclinical infection|подклиничка инфекција]]), и да буде ''оболела'' без да је ''болесна'' (као што је кад особа доживљава нормална искуства као медицинско стање, или [[Medicalization|медикализује]] ситуације невезане с болешћу у свом животу — на пример, особа која се не осећа добро као резултат осрамоћења, и која интерпретира те осећаје као оболење пре него нормалне емоције). Симптоми болести често нису директни резултат инфекције, већ колекција [[evolutionary medicine|еволуираних одговора]]—[[sickness behavior|болесног понашања]] тела — које помаже у чишћењу инфекција. Такви аспекти болести могу да обухватају [[lethargy|летаргију]], [[depression (mood)|депресију]], [[anorexia (symptom)|губитак апетита]], [[sleepiness|поспаност]], [[Hiperalgezija|хипералгезију]], и неспособност [[Пажња|концентрисања]].<ref name="Hart">{{cite journal || last = Hart| first = B. L.| year = 1988| title = Biological basis of the behavior of sick animals | journal = [[Neurosci Biobehav Rev]] | volume = 12 | issue = 2 | pmid = 3050629 | doi = 10.1016/S0149-7634(88)80004-6 | pages = 123–137}}</ref><ref>{{cite journal || last = Johnson| first = R.| year = 2002| title = The concept of sickness behavior: a brief chronological account of four key discoveries | journal = [[Veterinary Immunology and Immunopathology]] | volume = 87 | issue = 3–4 | pmid = 12072271 | doi = 10.1016/S0165-2427(02)00069-7 | pages = 443–450}}</ref><ref>{{cite journal | vauthors = Kelley KW, Bluthe RM, Dantzer R, Zhou JH, Shen WH, Johnson RW, Broussard SR | year = 2003| title = Cytokine-induced sickness behavior | journal = [[Brain Behav Immun]] | volume = 17 | issue = Suppl 1 | pages = S112–118 | pmid = 12615196 | doi = 10.1016/S0889-1591(02)00077-6}}</ref>
;{{Visible anchor|Поремећај}}
:У медицини, '''поремећај''' је функционална абнормалност или немир. Медицински поремећаји могу се сврстати у [[Душевна болест|менталне поремећаје]],<ref name=Gazzaniga>Gazzaniga, M.S., & Heatherton, T.F. (2006). ''Psychological Science''. New York: W.W. Norton & Company, Inc.</ref><ref name=SurgeonGeneral1999chap2>{{Cite book| author1 author= Office of the Surgeon General |author1author-link=Surgeon General of the United States | author2 = Center for Mental Health Services |author2-link=Substance Abuse and Mental Health Services Administration#Center for Mental Health Services | author3 = National Institute of Mental Health |author3-link=National Institute of Mental Health|chapter-format=PDF|chapter-url=http://profiles.nlm.nih.gov/ps/access/NNBBHW.pdf | chapter = The Fundamentals of Mental Health and Mental Illness | year = 1999| isbn = 978-0-16-050300-9 | publisher = National Institute of Mental Health | title = Mental Health: A Report of the Surgeon General | url = http://profiles.nlm.nih.gov/ps/retrieve/ResourceMetadata/NNBBHS| pages = 26–50}}</ref><ref>NIMH (2005) [http://science-education.nih.gov/supplements/nih5/Mental/guide/info-mental-c.htm Teacher's Guide: Information about Mental Illness and the Brain] {{webarchive| url = https://web.archive.org/web/20071012140052/http://science-education.nih.gov/supplements/nih5/Mental/guide/info-mental-c.htm | year = 2007-10-12 }} Curriculum supplement from The NIH Curriculum Supplements Series</ref> [[physical disorder|физичке поремећаје]], [[genetic disorder|генетичке поремећаје]],<ref>{{cite web| url = https://www.healthxchange.com.sg/News/Pages/Genetic-link-to-4000-diseases.aspx | title = Genetic link to 4,000 diseases | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20141223183649/https://www.healthxchange.com.sg/News/Pages/Genetic-link-to-4000-diseases.aspx | archivedate = 23. 12. 2014. |df=}}</ref> [[Емоционални поремећај|емоционалне и бихевиоралне поремећаје]],<ref>{{cite web| url = http://www.parentcenterhub.org/repository/categories/| title = Categories of Disability Under IDEA| work = parentcenterhub.org| accessdate = 22. 10. 2015.}}</ref><ref name="cecp.air.org">{{cite web | url = http://cecp.air.org/resources/20th/eligchar.asp/ | title = Students with Emotional Disturbance: Eligibility and Characteristics | work = cecp.air.org | accessdate = 22. 10. 2015. | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20151018115029/http://cecp.air.org/resources/20th/eligchar.asp | archivedate = 18. 10. 2015. |df=}}</ref> и [[Функционални поремећај|функционалне поремећаје]]. Термин ''поремећај'' се често сматра неутралнијим и мање стигматизујућим од појма ''болест'' или ''оболење'', и зато је преферирана терминологија у неким околностима.<ref>{{cite web | last1 last= Sefton| first1first = Phil | title = Condition, Disease, Disorder | url = https://blog.amamanualofstyle.com/2011/11/21/condition-disease-disorder/ | website = AMA Style Insider | publisher = American Medical Association | accessdate = 22. 707. 2016. | deadurl = no | archiveurl = https://web.archive.org/web/20160321144302/http://blog.amamanualofstyle.com/2011/11/21/condition-disease-disorder/ | archivedate = 21. 303. 2016. |df = dmy-all}}</ref> У случају менталног здравља, термин ''ментални поремећај'' се користи као начин признавања сложених интеракција [[Biopsychosocial model|биолошких, друштвених и психолошких фактора]] у [[Психијатрија|психијатријским]] стањима. Међутим, термин ''поремећај'' се исто тако користи у многим другим областима медицине, првенствено за идентификацију физичких поремећаја који нису узрокофани инфективним организмима, као што су [[metabolic disorder|метаболички поремећаји]].<ref name=medline>{{Cite web| title = Metabolic Disorders: MedlinePlus| url = https://www.nlm.nih.gov/medlineplus/metabolicdisorders.html| website = www.nlm.nih.gov| accessdate = 27. 707. 2015.}}</ref><ref>{{Cite book | title = Manual of Pediatric Therapeutics | url = https://books.google.com/books?id=2WAm0a_iLJQC&pg=PA406&dq=metabolic+disorder+definition&hl=en&sa=X&ved=0CE0Q6AEwBjgKahUKEwibyZ640PvGAhVSpIgKHbTODTI#v=onepage&q=metabolic%2520disorder%2520definition&f=false | publisher = Lippincott Williams & Wilkins | year = 2008| isbn = 9780781771665| first = John W.| last = Graef| first2 = Joseph I.| last2 = Wolfsdorf| first3 = David S.| last3 = Greenes}}</ref>
;Здравствено стање
:'''Здравствено стање''' је широк термин који обухвата све болести, [[lesion|озледе]], поремећаје, или непатолошка стања за која се нормално примењују медицински третмани, као што је [[трудноћа]] или [[порођај]]. Док термин ''здравствено стање'' генерално обухвата менталне болести, у неким контекстима се термин специфично користи за означавање било којег оболења, повреде, или болести изузев менталних оболења. [[Дијагностички и статистички приручник за менталне поремећаје]] (ДСМ), широко кориштени психијатријски приручник који дефинише све [[Душевна болест|менталне поремећаје]], користи термин ''опште здравствено стање'' за све болести, оболења и повреде, осим менталних поремећаја.<ref>{{Cite book| publisher = American Psychiatric Association | year = 2000| title = Diagnostic and statistical manual of mental disorders | edition = 4th | location = Washington, DC | author = American Psychiatric Association Task Force on DSM-IV | isbn = 978-0-89042-025-6| pages = }}</ref> Овакав начин примене се исто тако често среће у психијатријској литератури. Неке полисе [[Здравствено осигурање|здравственог осигурања]] исто тако дефинишу ''здравствено стање'' као било које оболење, повреду, или болест изузев психијатријских оболења.<ref>{{cite web | url = http://www.theinsurancepage.co.uk/expat-insurance-glossary.html | title = Expat Insurance Glossary by The Insurance Page | accessdate = 20. 11. 2008. | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20081027142342/http://www.theinsurancepage.co.uk/expat-insurance-glossary.html | archivedate = 27. 10. 2008.}}</ref>
:Будући да је [[Value judgment|неутралнији]] од термина као што је ''болест'', термин ''здравствено стање'', овај термин понекад преферирају особе са здравственим проблемима које они не сматрају штетним. С друге стране, због наглашавања медицинске природе стања, овај термин се понекад одбија, као што то чине пропоненти [[autism rights movement|покрета аутистичких права]].
;{{Visible anchor|Морбидност}}
:'''Морбидност''' (од латинског -{''morbidus''}-, са значењем 'болестан, нездрав') је болестно стање, [[инвалидност]], или лоше здравље због било ког разлога.<ref>{{cite web | url = https://medical-dictionary.thefreedictionary.com/morbidity | title = morbidity | work = Dorland's Medical Dictionary for Health Consumers | year = 2007| publisher = Elsevier | via = medical-dictionary.thefreedictionary.com |access-date accessdate= 606. 11. 2017.}}</ref> Термин се може односити на постојање било којег облика болести, или на меру у којој здравствено стање утиче на пацијента. Код тешко болесних пацијената, ниво морбидитета се често мери помоћу [[ICU scoring systems|ИЦУ бодовног система]].<ref name="pmid18339152">{{cite journal| vauthors = Strand K, Flaatten H | title=Severity scoring in the ICU: a review. | journal=Acta Anaesthesiol Scand | year = 2008| volume= 52 | issue= 4 | pmid=18339152 | doi=10.1111/j.1399-6576.2008.01586.x | pmc= | url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/entrez/eutils/elink.fcgi?dbfrom=pubmed&tool=sumsearch.org/cite&retmode=ref&cmd=prlinks&id=18339152 | pages = 467–78}}</ref><ref name="pmid15312218">{{cite journal | vauthors = Soares M, Fontes F, Dantas J, Gadelha D, Cariello P, Nardes F |display-authors=etal | title=Performance of six severity-of-illness scores in cancer patients requiring admission to the intensive care unit: a prospective observational study. | journal=Crit Care | year = 2004| volume= 8 | issue= 4 | pages = R194-203 | pmid=15312218 | doi=10.1186/cc2870 | pmc=522839}}</ref> [[Коморбидитет]]<ref>{{cite journal | doi = 10.1370/afm.983 | title = Defining Comorbidity: Implications for Understanding Health and Health Services | year = 2009| last1 last= Valderas| first1first = Jose M. | last2 = Starfield| first2 = Barbara | last3 = Sibbald| first3 = Bonnie | last4 = Salisbury| first4 = Chris | last5 = Roland| first5 = Martin | journal = Annals of Family Medicine | volume = 7 | issue = 4 | pmid = 19597174 | pmc = 2713155| pages = 357–63}}</ref><ref name="pmid_15738496">{{Citation | last = Maj| first = M | year = 2005| title = 'Psychiatric comorbidity': an artefact of current diagnostic systems? | journal = Br J Psychiatry | volume = 186 | issue = 3 | pmid = 15738496 | doi = 10.1192/bjp.186.3.182 | postscript = .| pages = 182–184}}</ref> је симултано присуство два или више медицинских стања, као што су [[схизофренија]] и [[злоупотреба психоактивних супстанци]].
:У [[епидемиологија|епидемиологији]] и [[actuarial science|актуарској науци]], термин „стопа морбидитета” се може односити на било стопу [[Инциденца|учесталости]], или [[Преваленца|преваленције]] болести или медицинског стања.<ref name="Rothman2012">{{harvnb|Rothman|2012|p=53}}</ref> Ова мера болести је контрастна са [[Стопа смртности|стопом смртности]] стања, која је пропорција људи умрлих током датог временског интервала. Стопе морбидитета се користе у актуарским професијама, као што су здравствено осигурање, животно осигурање и одигурање дугорочне неге, за одређивање коректних корисничких премија. Стопе морбидитета помажу осигуравачима да предвиде вероватноћу да ће осигураник задобити или оболети од било које од разматраних болести.
;Патоза или патологија
:''Патоза'' (множина ''патозе'') је синонимна са ''болешћу''. Реч ''[[патологија]]'' исто тако има тај [[word sense|смисао]], у коме је обично користе лекари у [[Literatura u biomedicini|медицинској литератури]], мада неки едитори преферирају да користе термин ''патологија'' у његовим другим значењима. Понека блага [[connotation|конотативна]] сенка узрокује преферентну употребу ''патологије'' или ''патозе'' имплицирајући „неки [за сад недовољно анализирани] [[Patofiziologija|патофизиолошки процес]]” уместо ''болести'' при чему се мисли на „специфичне ентитете болести као што је дефинирано дијагностичким критеријима који су већ испуњени”. Ово је тешко [[Denotation|денотативно]] квантификовати, али објашњава зашто [[Cognitive synonymy|когнитивна синонимија]]<ref name="Stanojević_2009">{{Citation | last = Stanojević| first = Maja | year = 2009| title = Cognitive synonymy: a general overview | journal = Facta Universitatis, Linguistics and Literature series | volume = 7 | issue = 2 | url = http://facta.junis.ni.ac.rs/lal/lal200902/lal200902-05.pdf | doi = | postscript = .| pages = 193-200}}</ref> није непроменљива.
;Синдром
:[[Синдром]] је асоцијација неколико [[Знаци болести|медицинских знака]], [[симптом]]а, или других карактеристика које се често заједно јављају. Неки синдроми, као што је [[Даунов синдром]],<ref name=Patt2009>{{cite journal| last = Patterson| first = D| title = Molecular genetic analysis of Down syndrome.| journal = Human Genetics| date = Jul 2009| volume = 126| issue = 1| pmid = 19526251| doi = 10.1007/s00439-009-0696-8| pages = 195–214}}</ref><ref name=Wei2010>{{cite journal| last = Weijerman| first = ME| author2 = de Winter, JP| title = Clinical practice. The care of children with Down syndrome.| journal = European journal of pediatrics| date = Dec 2010| volume = 169| issue = 12| pmid = 20632187| doi = 10.1007/s00431-010-1253-0| pmc = 2962780| pages = 1445–52}}</ref> имају само један узрок; за њих, називи „синдром” и „болест” могу да буду синонимни. На пример, Шарко–Мари–Тутов синдром се исто тако назива [[Charcot–Marie–Tooth disease|Шарко–Мари–Тутовом болешћу]]. Други, као што је [[Parkinsonian syndrome|Паркинсонијски синдром]],<ref name=Aminoff_2005>{{Cite book| vauthors = Aminoff MJ, Greenberg DA, Simon RP | title = Clinical Neurology | publisher = Lange: McGraw-Hill Medical | edition = 6th | year = 2005| isbn = 978-0-07-142360-1| pages = 241–5}}</ref><ref>{{Cite book| last1 last= Robottom| first1first = Bradley J.| last2 = Weiner| first2 = William J.| last3 = Shulman| first3 = Lisa M. | authorlink1authorlink = Parkinsonism | title = International Neurology: A Clinical Approach| publisher = Blackwell Publishing Ltd.| isbn = 978-1-405-15738-4| chapter = 42| pages = 152–158}}</ref><ref>{{cite journal | vauthors = Christine CW, Aminoff MJ | title = Clinical differentiation of parkinsonian syndromes: prognostic and therapeutic relevance | journal = Am. J. Med. | volume = 117 | issue = 6 | year = 2004| pmid = 15380498 | doi = 10.1016/j.amjmed.2004.03.032| pages = 412–9}}</ref> имају вишеструке могуће узроке. На пример, [[акутни коронарни синдром]] није болест већ је манифестација било које од неколико билести, као што је [[Срчани удар|инфаркт миокарда]] секундаран [[Коронарна артеријска болест|коронарној артеријској болести]]. Код низа других синдрома, [[idiopathy|узрок]] није познат. Познато име синдрома често остаје у употреби чак и када се пронађе основни узрок, или када постоји више различитих могућих примарних узрока.
=== Типови телесних система ===
;Органски
:Органска болест је она која је узрокована физичком или физиолошком променом неких ткива или органа тела. Овај термин понекад не обухвата инфекције. Он се често користи као контраст менталних поремећаја. Њиме могу да буду обухваћени емоционални и бихевиорални поремећаји ако су они настали услед промена физичких структура или функција тела, као што је случај након можданог удара или трауматске повреде мозга, али не и ако су се јавили због [[Psychosocial|психосоцијалних]] проблема.<ref name=Woodward>{{citation| title = Psychosocial Studies: An Introduction | last = Woodward| first = Kath| year = 2015| publisher = Routledge| location = New York, NY| isbn = 978-1-315-86782-3| pages = 3–4,7–8}}</ref>
== Референце ==
== Литература ==
* {{Cite book| last1 ref=harv| last=Robottom| first1first = Bradley J.| last2 = Weiner| first2 = William J.| last3 = Shulman| first3 = Lisa M. | authorlink1authorlink = Parkinsonism | title = International Neurology: A Clinical Approach| publisher = Blackwell Publishing Ltd.| isbn = 978-1-405-15738-4| chapter = 42| pages = 152–158}}
{{refbegin}}
* {{Cite book | ref = harv| vauthors = Aminoff MJ, Greenberg DA, Simon RP | title = Clinical Neurology | publisher = Lange: McGraw-Hill Medical | edition = 6th | year = 2005| isbn = 978-0-07-142360-1| pages = 241–5}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Rothman| first = Kenneth J.| title = Epidemiology: An Introduction| url = https://books.google.com/books?id=tKs7adtH-_IC&pg=PA53| year = 2012| publisher = Oxford University Press| isbn = 978-0-19-975455-7| pages = 53}}
* {{Cite book| ref = harv| publisher = American Psychiatric Association | year = 2000| title = Diagnostic and statistical manual of mental disorders | edition = 4th | location = Washington, DC | author = American Psychiatric Association Task Force on DSM-IV | isbn = 978-0-89042-025-6| pages = }}
* {{Cite book| ref = harv| author1author = Office of the Surgeon General |author1author-link=Surgeon General of the United States | author2 = Center for Mental Health Services |author2-link=Substance Abuse and Mental Health Services Administration#Center for Mental Health Services | author3 = National Institute of Mental Health |author3-link=National Institute of Mental Health|chapter-format=PDF|chapter-url=http://profiles.nlm.nih.gov/ps/access/NNBBHW.pdf | chapter = The Fundamentals of Mental Health and Mental Illness | year = 1999| isbn = 978-0-16-050300-9 | publisher = National Institute of Mental Health | title = Mental Health: A Report of the Surgeon General | url = http://profiles.nlm.nih.gov/ps/retrieve/ResourceMetadata/NNBBHS| pages = 26–50}}
* {{Cite book| ref = harv| chapter = A Metagenomic Insight Into the Human Microbiome: Its Implications in Health and Disease| last = Saxena| first = R. | last2 = Sharma| first2 = V.K| editor1=D. Kumar | editor2= S. Antonarakis | title=Medical and Health Genomics | publisher=Elsevier Science | year = 2016| isbn = 978-0-12-799922-7 | url=https://books.google.com/books?id=3ylOBQAAQBAJ&pg=PA117 | doi=10.1016/B978-0-12-420196-5.00009-5 | pages = 117}}
* Ивковић-Лазар Т, Ковач Т, Лепшановић Л, Пејин Д, Поповић К, Табори Ђ, Тепавчевић П, Трифуновић С, Живановић М: ''Практикум физичке дијагностике са основама интерне пропедевтике'', Нови Сад. {{page| year = 2001| isbn = 978-86-7197-173-7| pages = }}
{{refend}}
|
