Боја — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 41:
</div>
 
'''Боја''' је појам који се односи на одређени светлосни осећај физичке особине [[Светлост|светлости]], чија кретања региструје визуелни апарат ([[око]] и део [[Мозак|мозга]] задужен за интерпретацију података), а која долази из неког извора или се одбија са површине неке [[Материја|материје]]. Зраци светлости су електромагнетна кретања тачно одређених [[Таласна дужина|таласних дужина]]. Људско око региструје све оне који се налазе у опсегу између 3600 и 7800 [[ангстрем (јединица)|ангстрема]].<ref name="Wyszecki">{{cite book|first=Günther| last=Wyszecki|author2 = Stiles, W.S.|year=1982
|author2 = Stiles, W.S.
|year=1982
| title = Colour Science: Concepts and Methods, Quantitative Data and Formulae
| edition = 2nd
Линија 52 ⟶ 50:
| title = The Reproduction of Colour
| edition = 6th
|pages=11–1211-12| publisher = Wiley–IS&T Series in Imaging Science and Technology
| location = Chichester UK
isbn=978-0-470-02425-6|pages=}}</ref> Део осталих светлосних кретања се може осетити помоћу других чулних органа.<ref>{{Cite book|title=Fundamentals of Atmospheric Radiation: An Introduction with 400 Problems | last=Bohren| first = Craig F.| publisher = Wiley-VCH |year=2006|isbn = 978-3-527-40503-9 | url = https://books.google.com/?id=1oDOWr_yueIC&pg=PA214&lpg=PA214&dq=indigo+spectra+blue+violet+date:1990-2007}}</ref>
Линија 148 ⟶ 146:
[[Датотека:RGB illumination.jpg|мини|десно|250px|[[Адитивно мешање боја]]: постоје три примарне боје: [[црвена]], [[зелена]] и [[плава]], комбиновањем којих се у оку ствара утисак свих осталих боја.]]
 
Боја је чулни доживљај који настаје када [[светлост]] карактеристичног [[спектар (физика)|спектра]] побуди рецепторе у [[Мрежњача|мрежњачи]] ока.<ref>{{Cite journal|last=Arikawa| first = K| title = Spectral organization of the eye of a butterfly, Papilio | journal = J. Comp. Physiol. A Neuroethol. Sens. Neural. Behav. Physiol. | volume = 189 | issue = 11 |date=November 2003 | pmid = 14520495 | doi = 10.1007/s00359-003-0454-7 |pages=791–800791-800}}</ref> Боју се такође приписује површинама објеката, материјалима, светлосним изворима, итд. зависно од њихових својстава апсорпције, рефлексије или емисије светлосног спектра.
 
У видном спектру, задносно од скупа боја, које људско око може распознати, долазе редом [[црвена]], [[наранчаста]], [[жута]], [[зелена]], [[плава]], [[љубичаста]]. Због тога је и назив за подручје у спектру електромагнетних таласа учесталости ([[фреквенција|фреквенције]]) испод светлосног таласа који одговара црвеној боји [[инфрацрвено зрачење]], а изнад учесталости таласа за љубичасту боју [[ултраљубичасто зрачење]]. Људско око не запажа то зрачење (тада се види друга боју која је у позадини), али га запажају видни органи неких животиња, на пример [[пчеле|пчела]]. Спектар боја се може видети ако се сноп беле светлости усмери на [[оптичка призма|оптичку призму]], чиме долази до њеног расапања ([[Дисперзија (оптика)|дисперзије]]). [[Инфрацрвено зрачење]] се може запазити на други начин: ако се на његовом путу у расутом спектру нађе [[термометар]], [[температура]] бива повишена - људски организам доживљава то зрачење као [[топлота|топлоту]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Боја