|
== Функција ==
=== Секрет ===
Вагина представља пут и омогућује менструалној крви и ткивима да напусте тело. У индустријским друштвима, тампони, менструални купови и хигијенски улошци се користе да апсорбују ову течност. Вагинални секрети материце, грлића материце и вагиналног епитела имају улогу да пре свега додатно смање вагинално подмазивање из Бартолинијевих жлезда након сексуалног узбуђења. Потребно је врло мало вагиналног секрета да би се вагина навлажила; у овом случају, може лако доћи до стварања вишка секрета током сексуалног узбуђења, средине менструације, мало пре менструације или током трудноће.<ref name="Dutta">{{harvnb|Dutta|2014|pp=2–7}}</ref>
За Бартолинијеве жлезде, које се налазе у близини вагиналног отвора и грлића материце, првобитно је наведено да представљају примарни извор за вагинално подмазивање, али даљим испитивањем дошло се до закључка да оне дају само неколико капи слузи.<ref name="Sloane">{{harvnb|Sloane|2002|pp=32,41–42}}</ref> Сада се верује да велику већину вагиналног секрета обезбеђује плазма која цури из вагиналних зидова и тај процес се назива вагинална [[трансуидација]]. Вагинални трансуидат, који се у почетку формира у облику капљица зноја, изазвана је васкуларном надутошћу вагине, што ствара додатан притисак унутар капилара повећавајући тако трансуидацију плазме кроз вагинални епител.<ref name="Sloane"/><ref name="Bourcier">{{harvnb|Bourcier|McGuire|Abrams|2004|pp=20}}</ref><ref name="Wiederman">{{Cite book|last1=Wiederman|first1=Michael W.|last2=Whitley, Jr.|first2=Bernard E.|title=Handbook for Conducting Research on Human Sexuality|url=https://books.google.com/books?id=L6c11oy8PGMC&q=transudation#v=snippet&q=transudation&f=false|accessdate = 19. 02. 2014|year=2012|publisher=[[Psychology Press]]|isbn=978-1-135-66340-7|pages=}}</ref>
Пре и током овулације, жлезде грлића материце луче различите варијације слузи која даје алкална својства средини која су повољна за опстанак сперме.<ref name="Cummings">{{harvnb|Cummings|2006|pp=153–154}}</ref> Како жена стари, лучење вагиналног секрета се смањује, што не мора нужно да значи да постоји неки физички или психолошки проблем.<ref name="Sirven">{{Cite book|last1=Sirven|first1=Joseph I.|last2=Malamut|first2=Barbara L.|title=Clinical Neurology of the Older Adult|publisher=[[Lippincott Williams & Wilkins]]|isbn=978-0-7817-6947-1|year=2008|accessdate= 22. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=c1tL8C9ryMQC&pg=PA230|pages=230–232}}</ref> После [[менопауза|менопаузе]], тело производи мање [[естроген]]а и ако се не компензује естрогеном терапијом, долази до тањења вагиналних зидова.<ref name="Dutta"/><ref name="Beckmann">{{cite book|last=Charles|first=B R.. Beckmann|title=Obstetrics and Gynecology|publisher=[[Lippincott Williams & Wilkins]]|isbn=978-0-7817-8807-6|year=2010|accessdate= 5. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=0flWgd3OJLEC&pg=PA241|pages=241–245}}</ref><ref name="Di Saia">{{cite book|last=Di|first=Philip J. Saia|title=Clinical Gynecologic Oncology|publisher=[[Elsevier Health Sciences]]|isbn=978-0-323-07419-3|year=2012|accessdate= 22. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=fmUU5mNbH5kC&pg=PA140|pages=140}}</ref>
=== Вагинална флора ===
Вагина је динамичан екосистем који пролази кроз разне стадијуме, од [[Новорођенче|новорођенчета]], преко [[Пубертет|пубертета]] и [[Менструација|менструације]] до [[Menopauza|менопаузе]]. Здрава вагинална флора садржи различите врсте и родове бактерија које углавном не узрокују симптоме, инфекције и омогућавају добар исход трудноће. Најчешће су то бактерије ''-{[[Lactobacillus]]}-'' врсте.<ref name="PetrovaLievens2015">{{cite journal|last1=Petrova|first1=Mariya I.|last2=Lievens|first2=Elke|last3=Malik|first3=Shweta|last4=Imholz|first4=Nicole|last5=Lebeer|first5=Sarah|title=Lactobacillus species as biomarkers and agents that can promote various aspects of vaginal health|journal=Frontiers in Physiology|volume=6|year=2015|issn=1664-042X|doi=10.3389/fphys.2015.00081}}</ref> Под утицајем хормона, као што су естроген, [[прогестерон]] и [[фоликостимулирајући хормон]] (-{FSH}-), вагинални систем пролази кроз цикличне периодичне промене.<ref name="King">{{cite book|last1=King|first1=Tekoa L.|last2=Brucker|first2=Mary C.|title=Pharmacology for Women's Health|publisher=[[Jones & Bartlett Publishers]]|isbn=978-1-4496-1073-9|year=2010|accessdate= 29. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=o_rHHCsIpckC&pg=PA951|pages=951–953}}</ref> Просечан вагинални -{[[PH вредност|pH]]}- значајно варира током жениног животног века, од 7.0 код девојака које још немају менструацију, преко 3.8—4.4 код жена у репродуктивном добу до 6.5—7.0 код жена у менопаузи без хормоналне терапије или 4.5—5.0 са хормоналном терапијом.<ref name="Danielsson">{{cite journal |last1=Danielsson|first1=D. |last2=Teigen|first2=P. K.|last3=Moi|first3=H. |title=The genital econiche: focus on microbiota and bacterial vaginosis. |journal=[[Annals of the New York Academy of Sciences]] (Ann N Y Acad Sci)|volume=1230|year=2011|doi=10.1111/j.1749-6632.2011.06041.x |pmid=21824165|subscription=yes|pages=48-58}}</ref> Естроген, [[гликоген]] и лактобацили су веома важни у овој варијацији.<ref name="King"/>
|
