Вагина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознаке: мобилна измена мобилно уређивање преко апликације Андроид апликација |
м Враћене измене Spiderr123 (разговор) на последњу измену корисника InternetArchiveBot ознака: враћање |
||
Ред 1:
[[Датотека:
'''
Вагину прекрива слузница која је осетљивија од коже па самим тиме и подложнија инфекцијама, чији узрочници најчешће долазе из спољашње средине. У здравој вагини се налазе ацидофилне бактерије, које спречавају насељавање патогених бактерија или гљивица. Поремећајем бактеријске флоре долази до инфекција, па се за интимну хигијену не користе антисептични сапуни већ блага средства која садрже и неку слабу киселину (најчешће [[млијечна киселина|млечну]]) како би се очувао физиолошки -{[[pH вредност|pH]]}-.
Ред 7:
У вагиналном отвору код највећег броја жена налази се [[девичњак|химен]], који представља танку мембрану. Он је некада био доказ невиности жене, али данас се зна да се велики број жена рађа без њега.
== Функција ==
=== Секрет ===
Вагина представља пут и омогућује менструалној крви и ткивима да напусте тело. У индустријским друштвима, тампони, менструални купови и хигијенски улошци се користе да апсорбују ову течност. Вагинални секрети материце, грлића материце и вагиналног епитела имају улогу да пре свега додатно смање вагинално подмазивање из Бартолинијевих жлезда након сексуалног узбуђења. Потребно је врло мало вагиналног секрета да би се вагина навлажила; у овом случају, може лако доћи до стварања вишка секрета током сексуалног узбуђења, средине менструације, мало пре менструације или током трудноће.<ref name="Dutta">{{harvnb|Dutta|2014|pp=2–7}}</ref>
За Бартолинијеве жлезде, које се налазе у близини вагиналног отвора и грлића материце, првобитно је наведено да представљају примарни извор за вагинално подмазивање, али даљим испитивањем дошло се до закључка да оне дају само неколико капи слузи.<ref name="Sloane">{{harvnb|Sloane|2002|pp=32,41–42}}</ref> Сада се верује да велику већину вагиналног секрета обезбеђује плазма која цури из вагиналних зидова и тај процес се назива вагинална [[трансуидација]]. Вагинални трансуидат, који се у почетку формира у облику капљица зноја, изазвана је васкуларном надутошћу вагине, што ствара додатан притисак унутар капилара повећавајући тако трансуидацију плазме кроз вагинални епител.<ref name="Sloane"/><ref name="Bourcier">{{harvnb|Bourcier|McGuire|Abrams|2004|pp=20}}</ref><ref name="Wiederman">{{Cite book|last1=Wiederman|first1=Michael W.|last2=Whitley, Jr.|first2=Bernard E.|title=Handbook for Conducting Research on Human Sexuality|url=https://books.google.com/books?id=L6c11oy8PGMC&q=transudation#v=snippet&q=transudation&f=false|accessdate = 19. 02. 2014|year=2012|publisher=[[Psychology Press]]|isbn=978-1-135-66340-7|pages=}}</ref>
Пре и током овулације, жлезде грлића материце луче различите варијације слузи која даје алкална својства средини која су повољна за опстанак сперме.<ref name="Cummings">{{harvnb|Cummings|2006|pp=153–154}}</ref> Како жена стари, лучење вагиналног секрета се смањује, што не мора нужно да значи да постоји неки физички или психолошки проблем.<ref name="Sirven">{{Cite book|last1=Sirven|first1=Joseph I.|last2=Malamut|first2=Barbara L.|title=Clinical Neurology of the Older Adult|publisher=[[Lippincott Williams & Wilkins]]|isbn=978-0-7817-6947-1|year=2008|accessdate= 22. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=c1tL8C9ryMQC&pg=PA230|pages=230–232}}</ref> После [[менопауза|менопаузе]], тело производи мање [[естроген]]а и ако се не компензује естрогеном терапијом, долази до тањења вагиналних зидова.<ref name="Dutta"/><ref name="Beckmann">{{cite book|last=Charles|first=B R.. Beckmann|title=Obstetrics and Gynecology|publisher=[[Lippincott Williams & Wilkins]]|isbn=978-0-7817-8807-6|year=2010|accessdate= 5. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=0flWgd3OJLEC&pg=PA241|pages=241–245}}</ref><ref name="Di Saia">{{cite book|last=Di|first=Philip J. Saia|title=Clinical Gynecologic Oncology|publisher=[[Elsevier Health Sciences]]|isbn=978-0-323-07419-3|year=2012|accessdate= 22. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=fmUU5mNbH5kC&pg=PA140|pages=140}}</ref>
=== Вагинална флора ===
Вагина је динамичан екосистем који пролази кроз разне стадијуме, од [[Новорођенче|новорођенчета]], преко [[Пубертет|пубертета]] и [[Менструација|менструације]] до [[Menopauza|менопаузе]]. Здрава вагинална флора садржи различите врсте и родове бактерија које углавном не узрокују симптоме, инфекције и омогућавају добар исход трудноће. Најчешће су то бактерије ''-{[[Lactobacillus]]}-'' врсте.<ref name="PetrovaLievens2015">{{cite journal|last1=Petrova|first1=Mariya I.|last2=Lievens|first2=Elke|last3=Malik|first3=Shweta|last4=Imholz|first4=Nicole|last5=Lebeer|first5=Sarah|title=Lactobacillus species as biomarkers and agents that can promote various aspects of vaginal health|journal=Frontiers in Physiology|volume=6|year=2015|issn=1664-042X|doi=10.3389/fphys.2015.00081}}</ref> Под утицајем хормона, као што су естроген, [[прогестерон]] и [[фоликостимулирајући хормон]] (-{FSH}-), вагинални систем пролази кроз цикличне периодичне промене.<ref name="King">{{cite book|last1=King|first1=Tekoa L.|last2=Brucker|first2=Mary C.|title=Pharmacology for Women's Health|publisher=[[Jones & Bartlett Publishers]]|isbn=978-1-4496-1073-9|year=2010|accessdate= 29. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=o_rHHCsIpckC&pg=PA951|pages=951–953}}</ref> Просечан вагинални -{[[PH вредност|pH]]}- значајно варира током жениног животног века, од 7.0 код девојака које још немају менструацију, преко 3.8—4.4 код жена у репродуктивном добу до 6.5—7.0 код жена у менопаузи без хормоналне терапије или 4.5—5.0 са хормоналном терапијом.<ref name="Danielsson">{{cite journal |last1=Danielsson|first1=D. |last2=Teigen|first2=P. K.|last3=Moi|first3=H. |title=The genital econiche: focus on microbiota and bacterial vaginosis. |journal=[[Annals of the New York Academy of Sciences]] (Ann N Y Acad Sci)|volume=1230|year=2011|doi=10.1111/j.1749-6632.2011.06041.x |pmid=21824165|subscription=yes|pages=48-58}}</ref> Естроген, [[гликоген]] и лактобацили су веома важни у овој варијацији.<ref name="King"/>
=== Порођај ===
Вагина представља канал кроз које излази новорођенче и наставља живот ван тела мајке. Када се порођај приближава, може доћи до неколико симптома, укључујући контракције, вагинални секрет и руптуре мембрана (пуцање водењака).<ref name="Orshan">{{cite book|last=Orshan|first=Susan A.|title=Maternity, Newborn, and Women's Health Nursing: Comprehensive Care Across the Lifespan|publisher=[[Lippincott Williams & Wilkins]]|isbn=978-0-7817-4254-2|year=2008|accessdate= 22. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=91dAzl2J_LgC&pg=PA585|pages=585–586}}</ref> Када се догоди прксање водењака, може доћи до неуобичајеног мокрог осећаја у вагини; тада може доћи до неправилног цурења мале количине течности, или до цурења “потока” течности.<ref name="Evans">{{cite book|last1=Evans|first1=Joel M.|last2=Aronson|first2=Robin|title=The Whole Pregnancy Handbook: An Obstetrician's Guide to Integrating Conventional and Alternative Medicine Before, During, and After Pregnancy|publisher=[[Penguin Books|Penguin]]|isbn=978-1-59240-111-6|year=2005|accessdate= 22. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=qj3VmuHvsOgC&pg=PA435|pages=435–436}}</ref><ref name="Norsigian">{{cite book|author1=Boston Women's Health Book Collective|last2=Norsigian|first2=Judy|title=Our Bodies, Ourselves: Pregnancy and Birth|publisher=[[Simon & Schuster]]|isbn=978-1-4165-6591-8|year=2008|accessdate = 6. 12. 2014|url=https://books.google.com/books?id=IzHZlM9fha4C&pg=PA172|pages=172–174}}</ref>
Када се тело припрема за порођај, грлић материце омекшава, стањује се, помера се напред, а може доћи и до отварања. Ово омогућава фетусу да се спусти у карлицу.<ref name="Orshan"/> Када се фетус нађе у карлици, може доћи до болова ишијадног нерва, појачаног вагиналног секрета и повећане уринарне фреквенције. Код жена које су већ рађале, ови симптоми јављају се кад порођај већ почне, док се код “првородиља” симптоми могу јавити и 10—14 дана пре порођаја.<ref name="Orshan"/>
Фетус почиње да губи подршку материце када контракције материце почну. Грлић материце достиже пречник већи од 10 центиметара, да би се прилагодила величини главе фетуса, јер тада глава фетуса прелази из материце у вагину.<ref name="Orshan"/> Еластичност вагине омогућава јој да се растегне много више од своје нормалне величине да би омогућила порођај детета.<ref name="Wylie">{{cite book|last=Wylie|first=Linda|title=Essential Anatomy and Physiology in Maternity Care|accessdate = 19. 02. 2014|year=2005|publisher=Elsevier Health Sciences|isbn=978-0-443-10041-3|url=https://books.google.com/books?id=QgpOvSDxGGYC&pg=PA157|pages=157–158}}</ref>
== Клиничка слика ==
| |||