|
| име = Алфред Розенберг
| слика = Bundesarchiv Bild 183-1985-0723-500, Alfred Rosenberg.jpg
| ширина_слике = 230п
| опис_слике = Алфред Розенберг
| датум_рођења = {{датум рођења|1893|1|12}}
| место_рођења = [[Талин]]
| држава_рођења = [[Руска Империја]], сада [[Естонија]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1946|10|16|1893|1|12}}
| место_смрти = [[Нирнберг]]
| држава_смрти = [[Немачка]]
| држављанство =
| народност =
Розенберг је пореклом био балтички [[Немци|Немац]]; рођен је у Талину, ([[Естонија]]) који је тада био део [[Руска Империја|Руске Империје]]. Студирао је [[Архитектура|архитектуру]] у [[Рига|Риги]] и [[машинство]] у [[Москва|Москви]], а докторирао је [[1917]]. у 24. години. Зграде које је тада пројектовао још стоје у центру [[Талин]]а. За време [[Октобарска револуција|Бољшевичке револуције]] 1917. подржао је контрареволуционарне снаге, а након њиховог неуспеха емигрирао је у [[Немачка|Немачку]] заједно с [[Макс Шојбнер-Рихтер|Максом Шојбнер-Рихтером]], каснијим страначким колегом. Често се кретао у круговима руских емиграната с којима је делио антибољшевичке ставове које је повезао са [[Антисемитизам|антисемитским]] у теорију о [[Јевреји|јеврејској]] завери која стоји иза револуције. Розенберг је био један од првих чланова [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|Немачке радничке партије]]; придружио се у јануару [[1919]]. године, а такође је био и члан окултне организације ''[[Друштво Туле]]''.
[[Године 1921]]., постао је уредник страначких новина [[Фелкишер беобахтер]], а објављивао је и разне друге публикације у којима је писао о опасностима од завере Јевреја и [[слободно зидарство|масона]]; у послератним, кризним годинама његове идеје су успевале да нађу публику. Након неуспелог баварског [[Пивнички пуч|пуча]] [[1923]]. године, [[Адолф Хитлер|Хитлер]] је осуђен на затворску казну, а као новог председника странке је поставио Розенберга. Избор је вероватно био мотивисан Хитлеровом жељом за слабим и непопуларним привременим вођом који не би могао да угрози његов ауторитет док је у одсуству; нехаризматични и интровертни Розенберг се показао као добар избор.
[[Године 1929]]., основао је ''Милитантну лигу за немачку културу'' (''-{Kampfbund für deutsche Kultur}-''), а касније и ''Институт за проучавање јеврејског питања'' који је нападао јеврејски утицај на немачку културу и проучавао јеврејску историју са антисемитских стајалишта. [[1930]]. је објавио књигу [[Мит двадесетог столећа]] (''-{Der Mythus des 20. Jahrhunderts}-'') у којој излаже своје расне, социолошке и псеудоисторијске идеје. Књига је, уз [[Мајн кампф|Мајн Кампф]], била најзначајнији извор идеја нацистичког покрета, иако је међу нацистима често и критикована због Розенбергових филозофских ставова, углавном оних везаних за религију.
[[Године 1933]]., именован је за начелника одсека за међународне односе [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|НСДАП]]-а; на том положају није се снашао. Његов пут у [[Уједињено Краљевство|Британију]] исте године, на којем је требало да увери тамошње политичаре да нацисти нису претња, показао се прилично неуспешним. Незадовољан његовим радом, следеће године Хитлер га је задужио за духовно и филозофско образовање чланова НСДАП-а и сродних организација; на дужностима везаним уз образовање и културу је остао до почетка рата.
== Расне теорије ==
| 