Веб — разлика између измена

'''Веб''' или '''светска мрежа''' ({{јез-енг|World Wide Web, W3, WWW}}) је систем међусобно повезаних, [[хипертекст]]уалних докумената који се налазе на [[интернет]]у. Уз помоћ [[интернет прегледач]]а, корисници могу да гледају веб странице које обично садрже текст, слике, звучни и видео-запис.<ref>{{cite web|title=What is the difference between the Web and the Internet?| url = http://www.w3.org/Help/#webinternet| website = W3C Help and FAQ| publisher = [[W3C]]| accessdate=16. 07. 2015|date=2009}}</ref> Каткад се назива једноставно ''мрежа''. -{''World Wide Web''}- је имао средишњу улогу у развоју [[информацијско доба|информацијског доба]] и примарни је алат који милијарде људи употребљава за интеракцију на интернету.<ref>{{cite web|title=''World Wide Web Timeline''| url = http://www.pewinternet.org/2014/03/11/world-wide-web-timeline/|date=11. 03. 2014| publisher = Pews Research Center| accessdate=01. 808. 2015}}</ref><ref>{{cite web|last=Dewey| first = Caitlin| title = ''36 Ways The Web Has Changed Us''| url = http://www.washingtonpost.com/news/style-blog/wp/2014/03/12/36-ways-the-web-has-changed-us/|date=12. 03. 2014| publisher = ''The Washington Post''| accessdate=01. 808. 2015}}</ref><ref>{{cite web|title=''Website Analytics Tool''| url = http://www.internetlivestats.com/| accessdate=01. 808. 2015}}</ref><ref>{{cite web

Многи формални стандарди и друге техничке спецификације и софтвер дефинишу операцију различитих аспеката веба, Интернета, и рачунарске информационе размене. Mnоги документи су рад [[W3C|-{W3C}- конзорцијума]],<ref>{{cite web|url=http://www.w3.org/2013/01/china-host.html.en | title = W3C Invites Chinese Web Developers, Industry, Academia to Assume Greater Role in Global Web Innovation | publisher = W3.org |date=20. 01. 2013. | accessdate=30. 11. 2013.}}</ref><ref name="MembersList">{{cite web|url=http://www.w3.org/Consortium/Member/List| title = World Wide Web Consortium – current Members| accessdate=24. 09. 2017.| publisher = World Wide Web Consortium|date=29. 03. 2012.}}</ref><ref name="W3CDevProc">{{cite web|url=http://www.w3.org/2005/10/Process-20051014/tr.html#rec-advance | title = World Wide Web Consortium &#124; Development Process | publisher = W3.org |date=12. 04. 2005. | accessdate=03. 404. 2012.}}</ref> који предводи Бернерс-Ли,<ref name="consortium">{{cite web|url=http://www.w3.org/Consortium/| title = World Wide Web Consortium (W3C) About the Consortium| accessdate=08. 09. 2009.| last=W3C|date=September 2009}}</ref> а део стандарда је произвела и [[Internet Engineering Task Force|Интернетска инжењерска оперативна група]] (-{IETF}-)<ref name=IETF-Ripe>{{cite web|url=https://www.ripe.net/internet-coordination/internet-governance/internet-technical-community/ietf | title = Internet Engineering Task Force (IETF) |date=10. 08. 2012. | publisher = RIPE NCC | accessdate=13. 10. 2012.}}</ref><ref>{{cite web|rfc=1208 | title = A Glossary of Networking Terms | url = //tools.ietf.org/html/rfc1208 | first = O. | last=Jacobsen| first2 = D. | last2=Lynch|date=March 1991 |accessdate=13. 10. 2012.}}</ref><ref>{{cite web|url=//www.ietf.org/meeting/register.html| title = Register for the Next IETF Meeting| publisher = IETF| accessdate=21. 07. 2014.}}</ref> и друге организације.

Постоје методи за приступање вебу у алтернативним медијумима и форматима да би се омогућила употреба особама са [[инвалидност]]има, које могу да буду визуалне, слушне, физичке, везане за говор, когнитивне, неуролошке, или нека комбинација. Својства приступачности такође помажу особама са привременим инвалидитетом, као што је поломљена рука, или остарелим корисницима како се њихове способности мењају.<ref name=WAI>{{cite web|title=Web Accessibility Initiative (WAI) | url = http://www.w3.org/WAI | publisher = World Wide Web Consortium | accessdate=07. 404. 2009. | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20090402001730/http://www.w3.org/WAI/ | archivedate=02. 404. 2009. }}</ref> Веб прима информације, и пружа информације и интеракције са друштвом. -{World Wide Web}- конзорцијум наводи да је есенцијално да веб буде приступачан, тако да се може пружити једнак приступ и [[equal opportunity|једнаке могућности]] људима са инвалидитетом.<ref>{{cite web|title=Developing a Web Accessibility Business Case for Your Organization: Overview| url = http://www.w3.org/WAI/bcase/Overview| publisher = World Wide Web Consortium| accessdate=07. 404. 2009.| deadurl = no| archiveurl = https://web.archive.org/web/20090414173026/http://www.w3.org/WAI/bcase/Overview| archivedate=14. 04. 2009.|df=dmy-all}}</ref> Тим Бернерс-Ли је једном напоменуо, „Снага веба је у универзалности. Приступ свима без обзира на инвалидитет је суштински аспект.”<ref name=WAI /> Многе земље регулишу [[приступачност вебу]] као захтев за веб-сајтове.<ref>{{cite web|title=Legal and Policy Factors in Developing a Web Accessibility Business Case for Your Organization| url = http://www.w3.org/WAI/bcase/pol| publisher = World Wide Web Consortium| accessdate=07. 404. 2009.| deadurl = no| archiveurl = https://web.archive.org/web/20090405142512/http://www.w3.org/WAI/bcase/pol| archivedate=05. 404. 2009.|df=dmy-all}}</ref> Интернационална кооперација у -{W3C}- [[Web Accessibility Initiative|иницијативи за приступачност вебу]] је довела до једноставних смерница које аутори веб садржаја, као и програмери софтвера могу да користе како би учинили веб доступним за особе којима је неопходне [[assistive technology|помоћне технологије]].<ref name=WAI /><ref>{{cite web|title=Web Content Accessibility Guidelines (WCAG) Overview| url = http://www.w3.org/WAI/intro/wcag.php| publisher = World Wide Web Consortium| accessdate=07. 404. 2009.| deadurl = no| archiveurl = https://web.archive.org/web/20090401074742/http://www.w3.org/WAI/intro/wcag.php| archivedate=01. 404. 2009.|df=dmy-all}}</ref>

Активности -{W3C}- [[Интернационализација и локализација|интернационализације]] одигуравају да се веб технологија може користити у свим језицима, писмима, и културама.<ref>{{cite web|title=Internationalization (I18n) Activity| url = http://www.w3.org/International/| publisher = World Wide Web Consortium| accessdate=10. 04. 2009.| deadurl = no| archiveurl = https://web.archive.org/web/20090416052903/http://www.w3.org/International/| archivedate=16. 04. 2009.|df=dmy-all}}</ref> Почевши од 2004 или 2005, [[уникод]] се усталио и коначно је у децембру 2007. престигао -{[[ASCII]]}- и Западно европски као [[Character encoding|словни сет]] који је најшире кориштен на вебу.<ref>{{Cite news|last=Davis| first = Mark| title = Moving to Unicode 5.1| url = http://googleblog.blogspot.com/2008/05/moving-to-unicode-51.html|date=05. 404. 2008.| publisher = Google| accessdate=10. 04. 2009.| deadurl = no| archiveurl = https://web.archive.org/web/20090521191341/http://googleblog.blogspot.com/2008/05/moving-to-unicode-51.html| archivedate=21. 05. 2009.|df=dmy-all}}</ref> Оригинално је -{RFC}- 3986 дозвољавао ресурсима да буду идентификовани помоћу -{[[URI]]}- са подскупом -{US-ASCII}-. -{RFC}- 3987 дозвољава употребу већег броја знакова — свих знаковима у [[UCS|универзалном скупу знакова]] — и стога сад ресурси могу да буду идентификовани помоћу -{[[Internationalized Resource Identifier|IRI]]}- у свим језицима.<ref>{{cite press release|title=World Wide Web Consortium Supports the IETF URI Standard and IRI Proposed Standard| url = http://www.w3.org/2004/11/uri-iri-pressrelease.html|date=26. 01. 2005.| publisher = World Wide Web Consortium| accessdate=10. 04. 2009.| deadurl = no| archiveurl = https://web.archive.org/web/20090207070535/http://www.w3.org/2004/11/uri-iri-pressrelease.html| archivedate=07. 202. 2009.|df=dmy-all}}</ref>

Између 2005 и 2010 се број веб корисника удвостручио, и очекивало се да ће превазићи милијарду 2010.<ref>{{cite news|url=https://www.reuters.com/article/2010/10/19/us-telecoms-internet-idUSTRE69I24720101019 | title = Internet users to exceed 2 billion ... | publisher = Reuters |date=19. 10. 2010. | accessdate=09. 202. 2011. | last=Lynn| first = Jonathan| deadurl = no | archiveurl = https://web.archive.org/web/20110224041600/http://www.reuters.com/article/2010/10/19/us-telecoms-internet-idUSTRE69I24720101019 | archivedate=24. 02. 2011. |df=dmy-all }}</ref> Ране студије спроведене 1998. и 1999. које су процењивале величину веба користећи методе хватања/повраћаја показале су да знатан део веба није био индексиран за претраживачке машине, и да је веб знатно већи него што се очекивало.<ref>{{cite journal|last=Lawrence| first = S. | last2=Giles| first2 = C.L. |year=1998| title = Searching the World Wide Web | url = http://circ.ahajournals.org/content/106/12/1556.full.pdf| journal = Science | volume = 280 | issue = 5360| doi=10.1126/science.280.5360.98| pmid = 9525866 | bibcode = 1998Sci...280...98L |pages=98–10098-100}}</ref><ref>{{cite journal|last=Lawrence| first = S. | last2=Giles| first2 = C.L. |year=1999| title = Accessibility of Information on the Web | url = | journal = Nature | volume = 400 | issue = 6740| doi=10.1038/21987| bibcode = 1999Natur.400..107L |pages=107–109107-109}}</ref> Према једној студији из 2001, постојао је огроман број од преко 550 милијарди докумената на вебу, углавном на невидљивом вебу, или [[Дубока мрежа|дубокој мрежи]].<ref>{{cite web|url=http://www.brightplanet.com/resources/details/deepweb.html| archiveurl = https://web.archive.org/web/20080404044203/http://www.brightplanet.com/resources/details/deepweb.html| archivedate=04. 404. 2008. | title = The 'Deep' Web: Surfacing Hidden Value | publisher = Brightplanet.com | accessdate=27. 07. 2009.}}</ref> Један преглед сета од 2.024 милиона веб страница из 2002. године<ref>{{cite web|url=http://www.netz-tipp.de/languages.html | title = Distribution of languages on the Internet | publisher = Netz-tipp.de | accessdate=27. 07. 2009. | deadurl = no | archiveurl = https://www.webcitation.org/6GqJHJfUm?url=http://www.netz-tipp.de/languages.html | archivedate=24. 05. 2013. |df=dmy-all }}</ref> утврдио је да је далеко највећи део садржаја био на енглеском језику: 56,4%; томе су следили немачки (7,7%), француски (5,6%), и јапански (4,9%). Новија студија, која је користила веб претраживања на 75 различитих језика за узимање узорка Интернета, утврдила је да је постојало преко 11,5 милијарди веб страница на [[Surface Web|јавно индексибилном вебу]] на крају јануара 2005.<ref>{{cite web|last=Signorini| first = Alessio| url = http://wifiscan.fr/research/The_Indexable_Web_is_More_than_11_Billion_Pages.pdf | title = The Indexable Web is More than 11.5 Billion Pages | publisher = citeseerx.ist.psu.edu | accessdate=04. 202. 2015. | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20150204182728/http://wifiscan.fr/research/The_Indexable_Web_is_More_than_11_Billion_Pages.pdf | archivedate=04. 202. 2015. |df=dmy-all }}</ref> Према подацима из марта 2009, индексабилни веб је садржао бар 25,21 милијарди страница.<ref>{{cite web|url=http://www.worldwidewebsize.com/ | title = The size of the World Wide Web | publisher = Worldwidewebsize.com | accessdate=27. 07. 2009. | deadurl = no | archiveurl = https://www.webcitation.org/6GqJIa1N7?url=http://www.worldwidewebsize.com/ | archivedate=24. 05. 2013. |df=dmy-all }}</ref> Дана 25. јула 2008, гуглови софтверски инжењери Џеси Алперт и Нисан Хајај су објавили да је [[Google Search|Гугл претраживач]] открио један билион јединствених -{URL}- локација.<ref>{{cite web|url=http://googleblog.blogspot.com/2008/07/we-knew-web-was-big.html | title = We knew the web was big... | last=Alpert| first = Jesse | last2=Hajaj| first2 = Nissan|date=25. 07. 2008. | work = The Official Google Blog | deadurl = no | archiveurl = https://www.webcitation.org/6GqJJWpxy?url=http://googleblog.blogspot.com/2008/07/we-knew-web-was-big.html | archivedate=24. 05. 2013. |df=dmy-all }}</ref> Према подацима из маја 2009, преко 109,5 милиона домена је било оперативно.<ref name=NI>{{cite web|title=Domain Counts & Internet Statistics | url = http://research.domaintools.com/statistics/tld-counts/ | publisher = Name Intelligence| accessdate=17. 05. 2009.}}</ref> Међу њима, 74% су били комерцијални и други домени који су постојали у [[generic top-level domain|највишем интернетском домену]] -{''com''}-.<ref name=NI /> Статистике мерења популарности веб сајтова, као што је -{[[Alexa Internet]]}- рангирање, су обично базирани на било броју [[page view|приступа страницама]] или на асоцираним серверским „[[hit (internet)|приступима]]” (захтевима за фајлове) који су примљени.