Масакр у Сребреници — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м Исправљање ситних грешака
Ред 22:
 
{{главни чланак|Масакр у Кравици|Злочини над Србима у Подрињу|Покољ у Бјеловцу 1992.|Покољ у Вишњици|Књига мртвих Срба Сребренице и Бирча 1992—1995}}
 
[[Датотека:Naser Oric.jpg|мини|Насер Орић, командант муслиманских снага у Подрињу]]
 
[[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савет безбедности]] [[Организација уједињених нација|Организације уједињених нација]] је [[6. мај]]а [[1993]]. године, резолуцијом [[Резолуција Савета безбедности ОУН 824|824]], места [[Сарајево]], [[Тузла]], [[Жепа]], [[Горажде]], [[Бихаћ]] и [[Сребреница]], прогласио [[Заштићена зона (УН)|демилитаризованим зонама под заштитом УН]]. У резолуцији [[Резолуција Савета безбедности ОУН 836|836]] је подвучена одлучност снабдевања хуманитарном помоћи и заштите тих зона чак и војном силом (између осталог и помоћу војника [[Унпрофор|УНПРОФОР]]-а, делујући у самоодбрани).<ref>[http://www.ohr.int/other-doc/un-res-bih/pdf/836e.pdf Резолуција Савеза безбедности УН 836 (1993) тачка 9] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>
 
Линија 35 ⟶ 37:
{{Главни чланак|Операција Криваја}}
 
[[Датотека:Map 61 - Bosnia - Srebrenica & Zepa, July 1995.jpg|мини|200п|Мапа војних операција у рејону Сребренице јула 1995. ЗеленаЗелене линијастрелице показујепоказују правацправце бега колоне Бошњака.]]
 
Дана [[11. јул]]а [[1995]]. године јединице [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] под командом генерала [[Ратко Младић|Ратка Младића]] су у [[Операција Криваја|операцији Криваја]] заузеле Сребреницу. У то време у [[Сребреница|Сребреници]] стационирани припадници [[Холандија|холандског]] батаљона [[Унпрофор|УНПРОФОР]]-а, под командом француског генерала [[Бернар Жанивије|Бернара Жанивијеа]] и главнокомандујућег холандског батаљона [[Ханс Кози|Ханса Козија]].{{чињеница| date = 11. 2015.}}
Линија 49 ⟶ 51:
На питање војника УН о критеријумима по којим се одвајају мушкарци, одговорено им је да се трага за починиоцима ратних злочина.<ref>David Rohde: ''Die letzten Tage von Srebrenica. Was geschah und wie es möglich wurde.'' Rowohlt, Reinbek bei Hamburg (1997). стр. 237.</ref>
 
Способни мушкарци и војници из 28. [[дивизија|дивизије]] [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије Републике Босне и Херцеговине]] су формирали колону. Они су намеравали да се маршем пробију на североистоксеверозапад ка [[Тузла|Тузли]], односно ка територији под контролом Бошњака. Колону је формирало 10.000—15.000 људи. Око трећина су били војници из 28. дивизије и они су предводили колону.
 
[[Датотека:Srebrenica2007.jpg|десно|мини|250п|Припрема за сахрану 465 убијених Бошњака 2007.]]
 
Касније су овој групи прикључени они су покушали да беже кроз шуме, али су ухваћени. Међу њима није прављена разлика. Током пробоја до Тузле колона се 19 пута сукобила са припадницима Војске Републике Српске, током сукоба у борбама је погинуло неколоко хиљада припадника колоне, један део је заробљен, а један део је успео да се пробије до Тузле. После једног до три дана, аутобуси који су претходно превезли жене и децу ка централној Босни, превезли су Бошњаке на различите локације.{{чињеница| date = 11. 2015.}}