|
== Дела и утицаји ==
Хокусај је имао дугу каријеру, али је већину својих најпознатијих дела направио након 60. године. Најпознатије дело из серија укијо-е је [[„Тридесет и шест погледа на планину Фуџи“]] које је настало између 1826. и 1833. ItОно actuallyсе consistsзаправо ofсастоји од 46 printsиздања (10 ofод themкојих addedје afterдодато initialнакон publicationиницијалног објављивања).<ref name="lane"/> Овај његов рад је трансформисао уметничку форму из стила портрета са фокусом на куртизанама и глумцима који су били популарних током [[Едо период]]а у јапанским градовима, у много шири стил уметности са фокусом на пејзажима, биљкама, и животињама.<ref name="weston117"/>
Хокусајев избор [[art name|имена уметности]] и чести описи планине [[Фиџи]] проистичу из његових религиозних веровања. Име {{nihongo|Hokusai|北斎}} значи „Северни студио (соба)”, што се скраћује као {{nihongo||北辰際|Hokushinsai}} или „Студио северне звезде”. Хокусај је био члан [[Нићирен]]ове секте [[Будизам|будизма]], која је сматрала да је [[Звезда северњача]] асоцирана са божанством {{nihongo||妙見菩薩|Myōken}}.<ref name="lane"/> Планина Фуџи је традиционално била повезивана са вечитим животом. Ово веровање се може пратити до ''[[The Tale of the Bamboo Cutter|Приче о резачу бамбуса]]'', где божица полаже свој еликсир живота на врх планине. Како Хенри Смит разјашњава, „Тако је од раног времена планина Фуји сматрана извором тајне бесмртности, традиције која је била у срцу Хукусајеве сопствене опсесије са овом планином.”<ref name="smith"/>
In addition, he is responsible for the 1834 {{nihongo|''One Hundred Views of Mount Fuji''|富嶽百景|Fugaku Hyakkei}}, a work which "is generally considered the masterpiece among his landscape picture books."<ref name="lane"/>
His ukiyo-e transformed the art form from a style of portraiture focused on the courtesans and actors popular during the [[Edo period]] in Japan's cities into a much broader style of art that focused on landscapes, plants, and animals.<ref name="weston117"/>
Највећи Хокусајеви радови су колекција од 15 томова {{nihongo|''[[Hokusai Manga]]''|北斎漫画}}, књига испуњена са скоро 4.000 скечева која је била објављена 1814.<ref name="lane"/> [[Хокусај манга]] се погрешно сматрају претечом данашњих [[манга|стрипова]], јер је ''Хокусајева Манга'' колекција скечева (животиња, људи, објеката, итд.), што се разликује од на-причи-базираног стила стрипа модерне манге.<ref name="lane"/>
Both Хокусај's choice of [[art name]] and frequent depiction of [[Mount Fuji]] stem from his religious beliefs. The name {{nihongo|Hokusai|北斎}} means "North Studio (room)," an abbreviation of {{nihongo||北辰際|Hokushinsai}} or "North Star Studio." Хокусај was a member of the [[Nichiren]] sect of [[Buddhism]], who see the [[North Star]] as associated with the deity {{nihongo||妙見菩薩|Myōken}}.<ref name="lane"/>
Mount Fuji has traditionally been linked with eternal life. This belief can be traced to ''[[The Tale of the Bamboo Cutter]]'', where a goddess deposits the elixir of life on the peak. As Henry Smith expounds, "Thus from an early time, Mt. Fuji was seen as the source of the secret of immortality, a tradition that was at the heart of Хокусај's own obsession with the mountain."<ref name="smith"/>
The largest of Хокусај's works is the 15-volume collection {{nihongo|''[[Hokusai Manga]]''|北斎漫画}}, a book crammed with nearly 4,000 sketches that was published in 1814.<ref name="lane"/> [[Хокусај манга]] је погрешно сматрају претечом данашњих [[манга|стрипова]], as ''Хокусај's Manga'' is a collection of sketches (of animals, people, objects, etc.), different from the story-based comic-book style of modern manga.<ref name="lane"/>
=== Утицаји на уметност и културу ===
Сам Хокусај himselfје wasбио influencedпод byутицајем [[Sesshū Tōyō|Сесшу Тоја]] andи otherдругих styles ofстилова [[Chinese painting|кинеског сликарства]].<ref name="csuchico"/> УтицаоОн је утицао на западне сликаре 19.века, чији је стил [[Југендштил|Југендстил]] црпео идеје из јапанске уметности, а нарочито из Хокусајевих дела.
Импресионисти [[Клод Моне]] и [[Пјер Огист Реноар]] су нека своја дела базирали на Хокусајевим. [[Edgar Dega|Едгар Дега]], [[Пол Гоген]], [[Густав Климт]], [[Франц Марк]], [[Едуар Мане|Мане]] и [[Винсент ван Гог|Ван Гог]] су скупљали његова дела.
[[Edgar Dega|Едгар Дега]], [[Пол Гоген]], [[Густав Климт]], [[Франц Марк]], [[Едуар Мане|Мане]] и [[Винсент ван Гог|Ван Гог]] су скупљали његова дела.
Директнији утицај је био настанак термина [[жапонизам]], који је започео као „помама за сакупљањем јапанске уметности, нарочито укијо-е графика“.<ref name="Hokusai Retrospective"/>
Хокусај inspiredје theслужио као инспирација за причу научне фикције аутора [[HugoРоџер AwardЗелазни|Роџера Зелазнија]]-winning shortкоја story byје science fiction authorнаграђена [[RogerHugo ZelaznyAward|Хјуго]] наградом, "„[[24 Views of Mt. Fuji, by ХокусајHokusai|24 погледа на планину Фуџи, по Хокусају]]"”, inу whichкојој theпротагониста protagonistобилази toursпростор theоко areaпланине surrounding Mount FujiФуџи, stoppingзаустављајући atна locationsлокацијама paintedкоје byје Хокусај обележио. AКњига из 2011. bookгодине onо [[mindfulnessСвесност (психологија)|свесности]] closesзавршава withсе theпоемом poem„Хокусај "Хокусај Says" byкаже” RogerРоџера KeysКиза, precededчему withпретходи theобјашњење explanationда that„понекад "[s]ometimesпоезија poetryописује captures the soul ofсуштину anидеје ideaбоље betterод thanбило anythingшта elseдруго."”<ref>[[J. Mark G. Williams|Mark Williams]] and Danny Penman (2011). ''Mindfulness: An Eight-Week Plan for Finding Peace in a Frantic World," pp. 249, 250-51.</ref>
InУ theиздању 1985Енциклопедије EncyclopaediaБританика Brittanicaиз 1985, RichardРичард LaneЛејн speculatesспекулише Хокусајда asје "sinceХокусај the„од laterкасног nineteenthдеветнаестог centuryвека [having]импресионирао impressedзападне Western artistsуметнике, criticsкритичаре andи artљубитеље loversуметности alike,вероватно more,више possibly,од thanбило anyког otherдругог singleпојединачног Asianазијског artistуметника."”<ref>[[Richard Douglas Lane|Lane, Richard]] (1985). "Hokusai," ''Encyclopædia Britannica'', v. 5, p. 973.</ref>
=== Листа дела ===
| 