Википедија

Dizi Gilespi — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 21:
Gilespi je bio virtuozni trubač i [[Импровизација (музика)|improvizator]], nastavljač virtuoznog stila Roja Eldridža<ref>''[[To Be or Not to Bop]]: Memoirs of Dizzy Gillespie'' by Dizzy Gillespie and Al Fraser. Published: Doubleday, New York, 1979. Pages: 552</ref> sa dodatkom [[Музичка хармонија|harmonske]] i ritmičke kompleksnosti, što se pre toga nije moglo čuti u džez muzici. Kombinacija muzičkog i scenskog umeća, kao i smisla za humor, učinila ga je vodećim popularizatorom nove muzike zvane [[Би-бап|bi-bap]]. Njegova beretka i naočari sa okvirom od roga, [[sket pevanje]], iskrivljena truba, naduvani obrazi i vedar duh postali su najprepoznatljiviji simboli bi-bapa.
 
Četrdesetih godina XX veka, uz [[Чарли Паркер|Čarlija Parkera]], postao je glavna figura u razvoju bi-bapa i modernog džeza.<ref>Palmer, Richer. "The Greatest Jazzman of Them All? The Recorded Work of Dizzy Gillespie: An Appraisal" ''Jazz Journal'', January (2001). стр. 8</ref> Podučavao je i izvršio uticaj na mnoge muzičare kao što su [[Мајлс Дејвис|Majls Dejvis]], [[Džon Fedis]], [[Fets Navaro]], [[Kliford Braun]], [[Arturo Sandoval]], [[Li Morgan]],<ref name="jmh">{{cite web|url=http://www.jazz-music-history.com/Dizzy-Gillespie.html| title = jazz-music-history.com| publisher = jazz-music-history.com| accessdate = 20. 10. 2010}}</ref> Čak Manđone i pevač Džoni Hartman.<ref name="jmh2">{{cite web|url=http://johnnyhartmanbook.com/| title = Johnny Hartman Book - The Last Balladeer: The Johnny Hartman Story| author = | date = | work = johnnyhartmanbook.com| accessdate = 14. 11. 2015}}</ref>
 
Skot Janou, sa portala ''AllMusic, ''piše: "Doprinos Dizija Gilespija džezu je ogroman. Kao jedan od najvećih džez trubača svih vremena, Gilespi je bio toliko kompleksan svirač da njegovi savremenici nisu uspevali da ga dostignu, već su razvijali stilove sviranja sličnije stilovima Majlsa Dejvisa i Fetsa Navara, a tek je sa pojavom Džona Fedisa, sedamdesetih godina, Dizijev stil uspeo neko da oživi [....] Dizi je verovatno upamćen od strane kako kritičara tako i fanova kao jedan od najvećih džez trubača svih vremena."<ref>Yanow, S. (2002) All Music Guide to Jazz. Backbeat Books.</ref>
Ред 29:
=== Rani život i karijera ===
[[Датотека:Dizzy_Gillespie,_Tadd_Dameron,_Hank_Jones,_Mary_lou_Williams,_Milt_Orent._Ca.August_1947_(Gottlieb).jpg|лево|мини|Dizi Gilespi, Ted Demeron, Henk Džons, Meri Lu Vilijams i Milt Orent 1947.]]
Kao najmlađi od devetoro dece Džejmsa i Loti Gilespi, Dizi je rođen u [[Шеро (Јужна Каролина)|Čerou]] (''Cheraw'') u Južnoj Karolini. Otac mu je bio vođa lokalnog benda,<ref name="FinkelmanWintz2009">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=6gbQHxb_P0QC&pg=RA1-PA303| title = Encyclopedia of African American History, 1896 to the Present: From the Age of Segregation to the Twenty-first Century Five-volume Set| last = Finkelman| first = Paul| last2 = Wintz| first2 = Cary D.| publisher = Oxford University Press, US| year = 2009| isbn = 978-0-19-516779-5| accessdate=09. 07. 2018|pages = 1}}</ref> tako da su deci bili dostupni razni instrumenti. Gilespi je počeo da svira klavir sa četiri godine.<ref>{{Cite news|url=http://www.history.com/this-day-in-history/dizzy-gillespie-is-born| title = Dizzy Gillespie is born - Oct 21, 1917| work = HISTORY.com| accessdate = 13. 303. 2017}}</ref> Otac mu je umro kad je imao samo deset godina. Sam je učio da svira trombon i trubu sa dvanaest godina. Od dana kad je čuo svog idola [[Roja Eldridž]]a na radiju, sanjao je da postane džez muzičar.<ref name="Moody">{{cite news|title=Dizzy's Legacy: James Moody Carries on the Tradition of His Mentor| last = Reich| first = Howard| year = 1993| work = Chicago Tribune}}</ref>
 
Dobio je muzičku stipendiju za Lorinburg institut u Severnoj Karolini, koji je pohađao dve godine pre nego što se sa porodicom preselio u Filadelfiju.<ref>{{Cite web|url=http://www.vervemusicgroup.com/dizzygillespie| title = Priestly, Brian. "The Definitive Dizzy Gillespie"| publisher = Vervemusicgroup.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110218162357/http://www.vervemusicgroup.com/dizzygillespie|archive-date=18. 202. 2011|dead-url=yes| accessdate = 20. 10. 2010}}</ref>
 
Gilespijev prvi profesionalni angažman je bio u orkestru Frenka Ferfeksa 1935, posle čega se pridružio prvo orkestru Edgara Hejsa, a zatim orkestru Tedija Hila, zamenivši Frenkija Njutna na drugoj trubi, maja 1937. U bendu Tedija Hila, Gilespi je napravio svoj prvi snimak, "''King Porter Stomp''". Avgusta 1937, dok je svirao sa Hejsom u Vašingtonu, Dizi je upoznao mladu igračicu Lorejn Vilis sa kojom se oženio i ostao u braku do svoje smrti 1993.
Ред 38:
 
[[Датотека:Tadd_Dameron,_Mary_Lou_Williams_and_Dizzy_Gillespie._(Gottlieb).jpg|мини|Ted Demeron, Meri Lu Vilijams i Dizi Gilespi 1947.]]
Posle čuvene svađe, krajem 1941, Kelovej je otpustio Gilespija. Ovaj incident su opisali Gilespi i članovi Kelovejevog benda, Milt Hinton i Džona Džons u dokumentarnom filmu rediteljke Džin Bah ''The Spitball Story,'' iz 1997. Kelovej nije odobravao Dizijev humor i avanturistički pristup u sviranju sola. Kako kaže Džons, Kelovej je ovakvo sviranje sola nazvao "kineskom muzikom", a u toku probe neko iz benda ga je gađao lopticom od papira. Kelovej je, budući da je bio loše raspoložen, okrivio Dizija, koji nije priznao krivicu i ubo je Keloveja nožem u nogu. Kelovej je zaradio manje posekotine na butini i ručnom zglobu. Pošto su ih razdvojili, Kelovej je otpustio Dizija. Posle nekoliko dana, Dizi je pokušao da se izvini Keloveju, ali ovaj nije prihvatio izvinjenje.<ref>{{cite web|url=http://www.jerryjazzmusician.com/2007/03/great-encounters-26-when-cab-calloway-and-dizzy-gillespie-fought-over-a-thrown-spitball| title = Great Encounters #26: When Cab Calloway and Dizzy Gillespie fought over a thrown spitball| website = Jerry Jazz Musician| accessdate = 24. 202. 2016}}</ref>
 
Tokom angažmana u bendu Keba Keloveja, Gilespi je počeo da piše big bend muziku za [[Vudi Herman|Vudija Hermana]] i Džimija Dorsija. Zatim je svirao kao frilenser u nekoliko bendova, od kojih je najzapaženiji bio orkestar Ele Ficdžerald, sastavljen od članova benda Čika Veba.
Ред 44:
Gilespi nije želeo da služi vojsku u [[Други светски рат|Drugom svetskom ratu]]. Godine 1943, pridružio se bendu Erla Hajnsa.
 
Gilespi je rekao o Hajnsovom bendu: "Ljudi kažu da je Hajnsov bend bio 'inkubator bi-bapa' i da su vodeći predstavnici bapa bili u tom bendu. Ali ljudi takođe imaju pogrešan utisak da je ta muzika bila nova. Nije. Ona se razvila iz onoga što je bilo pre toga. To je u osnovi bila ista muzika. Razlika je bila u tome kako se dolazilo od jednog preko drugog na treće ... prirodno, svako vreme ima svoje fazone."<ref>Dance, Stanley . ''The World of Earl Hines''. [Includes a 120-page interview with Hines]. Da Capo Press. {{page| year = 1983| isbn = 978-0-306-80182-2|pages = 260}}</ref>
 
Gilespi se pridružio bendu [[Bili Ekstajn|Bilija Ekstajna]], Hajnsovog dugogodišnjeg saradnika i kao član Ekstajnovog benda, ponovo je svirao zajedno sa [[Чарли Паркер|Čarlijem Parkerom]] koji je takođe bio član ovog benda. Godine 1945, Gilespi je napustio Ekstajnov bend jer je želeo da svira u malom sastavu. "Mali sastav" se obično sastoji od najviše pet muzičara, koji sviraju trubu, saksofon, klavir, bas i bubanj.
Ред 50:
=== Uspon bi-bapa ===
[[Датотека:Gottlieb,_William_P._-_The_Library_of_Congress_-_Portrait_of_Ella_Fitzgerald,_Dizzy_Gillespie,_Ray_Brown,_Milt_(Milton)_Jackson,_and_Timmie_Rosenkrantz,_Downbeat,_New_York,_N.Y.,_ca._Sept._1947_(pd).jpg|лево|мини|[[Ела Фицџералд|Ela Ficdžerald]], Dizi Gilespi, Rej Braun, Milt Džekson i Time Rozenkranc, septembar 1947, Njujork]]
Bi-bap je poznat kao prvi moderni stil džeza. U početku je bio nepopularan i nije se na njega gledalo pozitivno kao na sving muziku. Bi-bap se shvatao kao izdanak svinga, a ne kao revolucija. Iz svinga su potekli mnogobrojni muzičari iz doba bi-bapa, kao što su [[Чарли Паркер|Čarli Parker]], [[Телонијус Манк|Telonijus Monk]], [[Бад Пауел|Bad Pauel]], [[Keni Klark]], [[Oskar Petiford]] i Gilespi. Ovi muzičari su stvorili novi vokabular muzičkih fraza.<ref name="kato">{{cite web|url=http://www.theguitarschool.com/CharlieParker.html| title = Kato, Lisa. "Charlie Parker and the Rise of Bebop". 2003. 29 Jun 2009| publisher = Theguitarschool.com| accessdate = 20. 10. 2010}}</ref> Gilespi je sa Parkerom džemovao u poznatim džez klubovima Minton's Playhouse i Monroe's Uptown House. Parkerov sistem je sadržao metode dodavanja akorada na postojeće akordske progresije i nagoveštavanja dodatnih akorada u okviru improvizovanih linija.
 
Gilespijeve kompozicije kao što su "''Groovin' High''", "''Woody 'n' You''" i "''Salt Peanuts''" zvučale su radikalno drugačije, harmonski i ritmički, od sving muzike koja je bila popularna u to vreme. "''A Night in Tunisia''", koju je napisao 1942. dok je svirao kod Erla Hajnsa, ima karakteristiku koja je tipična u današnjoj muzici: sinkopiranu bas liniju. Ova kompozicija takođe sadrži i afro-kubanske ritmove. "''Woody 'n' You''" je snimljena 16. februara 1944. sa bendom koji je vodio Kolmen Hokins sa Gilespijem kao istaknutim članom i to je bila prva zvanična bi-bap ploča. Dizi se pojavljivao na snimcima benda Bilija Ekstajna, a 1945. počeo je da snima veliki broj albuma kao lider ili kao član bendova. Nije se zadovoljavao time da džez ostane u okvirima malih sastava i malih klubova. Koncertom jednog od njegovih malih sastava u ''Town Hall''-u u Njujorku, 22. juna 1945, bi-bap je predstavljen širokoj publici; snimak sa tog koncerta je konačno objavljen 2005. Krajem 1945, počeo je da organizuje big bendove. Bend pod nazivom "Dizzy Gillespie and his Rebop Six", u kome je bio i Parker, počeo je da svira u Billy Berg's klubu u Los Anđelesu decembra 1945. Nisu naišli na najbolji prijem kod publike i bend se rasformirao. Posle rada sa Parkerom, Gilespi je vodio druge male sastave (u kojima su svirali Milt Hinton, [[Џон Колтрејн|Džon Koltrejn]], Lalo Šifrin, [[Ray Brown (musician)|Rej Braun]], [[Keni Klark]], Džejms Mudi, Džej Džej Džonson i Jusef Latif) i sastavljao uspešne big bendove, počevši od 1947. Sa svojim big bendovima je, svirajući aranžmane Teda Demerona, Gila Fulera i Džordža Rasela, popularizovao bi-bap, a on sam postao simbol ove nove muzike. Članovi Dizijevih big bendova krajem 40-tih takođe su bili i svirači kubanske rumbe [[Ćano Poso]] i Sabu Martinez, što je dovelo do pojačanog interesovanja za afro-kubanski džez.
Ред 61:
Šestog januara 1953, napravio je žurku za svoju ženu Lorejn u klubu Snookie's na Menhetnu, na kojoj mu se levak trube prilikom neke nezgode iskrivio nagore. Njemu se toliko svideo zvuk takvog instrumenta da je dao da mu se napravi posebna truba sa podignutim levkastim završetkom pod uglom od 45 stepeni i ona je postala njegov zaštitni znak.
 
Godine 1956, Gilespi je pod pokroviteljstvom Stejt departmenta organizovao bend za turneju po [[Блиски исток|Bliskom istoku]], koja je naišla na izuzetno dobar međunarodni prijem i posle koje je dobio nadimak "Ambasador džeza". Tokom ovog perioda, nastavio je da vodi i big bend koji je nastupao širom Sjedinjenih Država. Ovaj bend je snimio album uživo 1957. na [[Њупорт (Роуд Ајланд)|Njuport]] džez festivalu sa gošćom Meri Lu Vilijams na klaviru.<ref name="Dizzy Gillespie discography">{{cite web|url=http://www.jazzdisco.org/dizzy-gillespie/catalog/album-index/#verve-mgv-8242| title = Dizzy Gillespie Catalog - album index| author = | website = Jazzdisco.org| accessdate = 28. 404. 2016}}</ref>
 
=== Afro-kubanska muzika ===
Ред 75:
Šezdesetih godina XX veka, ušao je u Kuću slavnih časopisa ''Down Beat''.
 
Tokom predsedničke kampanje u Americi 1964. godine, ironično je objavio svoju kanditaturu za predsednika.<ref>{{cite book|title=[[To Be or Not to Bop]]| last = Gillespie| first = Dizzy| last2 = Fraser| first2 = Al| publisher = University of Minnesota Press| year = 2000| isbn = 978-0-8166-6547-1| location = Minneapolis| chapter = Diz for President| origyear = 1979|pages = 452–461}}</ref><ref>{{cite book|title=The Possessive Investment in Whiteness: How White People Profit from Identity Politics| last = Lipsitz| first = George| publisher = Temple University Press| isbn = 978-1-59213-493-9| location = Philadelphia| authorlink = George Lipsitz|pages = 161–162}}</ref> Obećao je da će, ako bude izabran, [[Бела кућа|Bela kuća]] biti preimenovana u Kuću bluza, a njegov kabinet će činiti [[Duke Ellington|Djuk Elington]] (državni sekretar), [[Мајлс Дејвис|Majls Dejvis]] (direktor CIA-e), [[Max Roach|Maks Rouč]] (ministar odbrane), [[Чарлс Мингус|Čarls Mingus]] (ministar za mir), [[Реј Чарлс|Rej Čarls]] (bibliotekar Kongresa), [[Луј Армстронг|Luis Armstrong]] (ministar poljoprivrede), Meri Lu Vilijams (ambasador u Vatikanu), [[Телонијус Манк|Telonijus Monk]] (putujući ambasador) i [[Malkolm Iks]] (Državni tužilac).
 
Godine 1971, Gilespi je objavio da će se kandidovati ponovo, ali se povukao pre izbora iz razloga u vezi sa [[Бахаи вера|Bahai]] religijom.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Dizi_Gilespi”