Ђовани Пјерлуиђи да Палестрина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
→‎Филм: Измена
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
{{Композитор
| име=Ђовани Пјерлуиђи да Палестрина
| слика = Giovanni Pierluigi da Palestrina.jpg
| величина =
| опис_слике='''Ђовани да Палестрина'''
| пуно_име=
| датум_рођења = [[фебруар]] [[1525]]. или [[1526]].
| место_рођења = [[Палестрина]]
| држава_рођења = [[Папска држава]]
Ред 22:
|}}
'''Ђовани Пјерлуиђи да Палестрина''' ({{јез-ита|Giovanni Pierluigi da Palestrina}}; 3. фебруар [[1525]]. или 2. фебруар [[1526]]. [[Палестрина]] код [[Рим]]а — [[2. фебруар]] [[1594]]. [[Рим]])<ref>A eulogy gives his age as 68, and on that basis Grove gives a birthdate "almost certainly between 3 February 1525 and 2 February 1526" (''The New Grove Dictionary of Music and Musicians'', 2nd ed., s.v. "Palestrina, Giovanni Pierluigi da" by Lewis Lockwood, Noel O'Regan, and Jessie Ann Owens).</ref> је био [[Италија|италијански]] рани [[Ренесансна музика|ренесансни]] композитор црквене музике и музички иноватор. Живео је у време католичке [[контрареформација|противреформације]]. Имао је веома велики утицај на развој [[католичка црква|римокатоличке]] црквене музике, а његово дело се сматра врхунцем уметности ренесансне [[Полифонија|полифоније]].<ref name=Roche>Jerome Roche, ''Palestrina'' (Oxford Studies of Composers, 7; New York: Oxford University Press). {{page| year = 1971| isbn = 978-0-19-314117-9| pages = }}</ref><ref name="britannica">{{cite web| url = https://www.britannica.com/biography/Giovanni-Pierluigi-da-Palestrina| title = Giovanni Pierluigi da Palestrina, italijanski kompozitor| work = britannica.com| accessdate = 909. 8. 2016}}</ref> У своје време био је изузетно популаран, цењен међу композиторима и миљеник папе [[Папа Јулије III|Јулија III]].
 
Установио је следећа правила компоновања:
Ред 30:
* [[Дисонанца|Дисонанце]] могу бити присутне у ненаглашеном делу такта, а ако су у наглашеном делу, морају одмах бити разрешене
Палестрина је произвео стотине композиција, укључујући 105 [[миса]], 68 [[оферторијум]]а, најмање 140 [[мадригал]]а и више од 300 [[мотет]]а. Поред тога, написао је најмање 72 [[химна|химни]], 35 [[магнификат]]а, 11 [[литанија]], и четири или пет сетова [[Lamentations of Jeremiah the Prophet|нарицаљки]].<ref name=Roche/> Мелодија ''Глорија'' из Палестрининог -{''Magnificat Tertii Toni''}- (1591) данас се широко користи у мелодији химне васкрсења, ''Победа'' (-{''The Strife Is O'er''}-).<ref>{{Cite book | url = http://www.hymnary.org/hymn/PsH/391 | title = The Psalter Hymnal Handbook |editor-first1first=Emily |editor-last1last=Brink|editor-first2=Bert |editor-last2=Polman| year = 1998| accessdate = 26. 101. 2015.}}</ref>
 
Његов однос према мадригалима био је донекле загонетан: док се у предговору његовој колекцији -{''Canticum canticorum''}- (Песма над песмама) монета (1584) он одрекао постављања необичних текстова, само две године касније он се вратио да објави Књигу -{II}- својих секуларних мадригала (неке од њих су међу најфинијим композицијама у том медију).<ref name=Roche/> Објавио је само две колекције мадригала са световним текстовима, један у 1555, а други 1586. године.<ref name=Roche/> Друге две колекције су били духовни мадригали, жанр који су волели заговорници противреформације.<ref name=Roche/>
Ред 43:
 
[[Датотека:Giovanni Palestrina and Pope Julius III.jpg|thumb|250px|десно|Прочеље првог мисала Ђованија Пјерлуиђија да Палестрине, на којем он представља [[Папа Јулије III|папи Јулију -{III}-]] свој први рад посвећен њему.]]
Године [[1551]]. вратио се у Рим где је преузео прво од својих папских именовања, као музички директор (-{''maestro di cappella''}-) [[хор]]а Јулијанске Капеле (-{''Cappella Giulia''}-) при [[Базилика Светог Петра|Базилици светог Петра]]. Ту је компоновао и своју прву књигу црквених [[миса]] 1554. године, која је била посвећена папи Јулију -{III}- у знак захвалности за његову новчану подршку. Наредне године био је унапређен у певача „''Понтифског хора.''” Ипак, он није занемарио ни секуларну страну његове уметности, те је 1555. године објавио своју прву књигу мадригала (секуларне и духовне вишегласне песме). Међутим, у време када је блажи режим Јулије -{III}- замењен оштријом дисциплином [[Папа Павле IV|папе Павла -{IV}-]]. Одлуком новог папе било је забрањено ожењеним мушкарцима да служе у папском хору. Палестрина је заједно са двојицом својих колега добио малу пензију као надокнаду због њиховог отпуштања са посла.<ref name="britannica"/> Убрзо након тога постао је хоровођа у [[Базилика светог Ивана Латеранског|Базилици светог Ивана Латеранског]] (посао који је раније радио [[Orlando di Lasso|Орландо ди Ласо]]). Период [[1560e|1560-тихих]] је било време великог стручног усавршавања за Палестрину. Радио је у [[Bazilika Santa Maria Maggiore|базилици Санта Марије Мађоре]], у [[Папски универзитет|Папском универзитету]] (-{''Seminario Romano''}-) и за богатог кардинала Иполита д'Естеа, те је објавио четири књиге своје музике.<ref name="AM">{{cite web| url = http://www.allmusic.com/artist/giovanni-pierluigi-da-palestrina-mn0001213399/biography| title = Giovanni Pierluigi da Palestrina, biografija| work = allmusic.com| accessdate = 10. 808. 2016}}</ref>
 
Године 1568. због ниске [[Новац|новчане]] надокнаде и његове жеље да остане у Риму Палестрина је одбио понуду да постане капелмајстор за [[Максимилијан II, цар Светог римског царства|Максимилијана -{II}-, цара Светог римског царства]] у [[Беч]]у. Након смрти композитора Ђованија Анимучија 1571. године који је био музички директор у Ватикану од 1555. године, Палестрина је био позван да се врати на своје старо радно место као музички директор Јулијанског хора у Ватиканској базилици. Вратио се и одмах наставио са својим успешним композиторским деловањем, а добио је више пута и повећање плате. Како му је расла композиторска слава [[1578]]. године као признање његовог положаја најславнијег римског музичара добио је звање магистра музике у Ватиканској базилици.<ref name="britannica"/> Ово његово последње професионално именовање је било дугог мандата од 1571-1594 као главни одговорни за музичке активности у Капели Јулија при Базилици светог Петра. Осим тога, обављао је самостални музички рад за најмање 12 других римских цркава и институција, те је био успешан у пословању са крзном у власништву његове друге жене, а улагао је и у тадашње тржиште римским некретнинама.<ref name="AM"/>
 
Низ епидемија [[Куга|куге]] које су захватиле централну Италију током касних [[1570-е|1570-тихих]] узроковале су смрт његове жене и два старија сина, који су у то време показивали велику музичку надареност. Сам Палестрина се озбиљно разболео током тог времена. Тугујући због смрти своје жене, објавио је своју намеру да постане свештеник, на радост папе, [[Папа Гргур XIII|Гргура -{XIII}-]]. Након што је био канонизован, убрзо се одрекао завета како би оженио Вирђинију Дормоли 1581. године, удовицу богатог трговца. Иако је доста времена провео управљајући њеним богатством, он је задржао свој посао у базилици Светог Петра и наставио да компонује. Био је сматран званичним композитором за хор од стране свих папа за које је радио, а забележено је и да је марширао на челу папинских певача поводом подизања великог [[Стари Египат|египатског]] [[обелиск]]а на [[Трг Светог Петра|Тргу светог Петра]].<ref name="britannica"/>
 
== Музичка баштина и стил ==
Ред 65:
== Репутација ==
 
Палестрина је био познат у своје време, и ако се ишта, његова репутација је порасла након његове смрти. Конзервативна музика римске школе наставила је да се пише у свом стилу (који је у 17. веку постао познат као -{''[[prima pratica]]''}-) од стране његових ученика као што су [[Ђовани Марија Нанино]], [[Руђеро Ђованели]], [[Арканђело Кривели]], [[Теофило Гаргари]], [[Франческо Сорјано]], и [[Грегорио Алегри]]. Исто се тако сматра да је [[Салваторе Сачо]] био ученик Палестрине, као и [[Ђовани Драгони]], који је касније постао хорски мајстор у цркви Светог Ђованија у Латерану.<ref name=Pyne>Zoe Kendrick Pyne, ''Giovanni Pierluigi di Palestrina: His Life and Times'' (London: Bodley Head, 1922).</ref> Касних 1750-тихих, Палестринин стил је још увек био референца за композиторе који су радили у мотетној форми, као што се може видети у [[Франческо Барсанти]]јевом -{''Sei Antifones''}- написаном у Палестринином стилу (c. 1750; рад је објавио [[Питер Велкер]], c. 1762).
 
Знатна истраживања Палестрине су спроведена током 19. века, у чему је предњачио [[Ђузепе Бајни]], који је објавио монографију 1828. године којом је учинио Палестрину поново познатим и ојачао већ постојећу легенду да је он био „Спаситељ црквене музике” током реформи [[Тридентски сабор|Тридентског сабора]].<ref name=Garrat>James Garrat, ''Palestrina and the German Romantic Imagination'' (New York: Cambridge University Press, 2002).</ref> Ипак, у овој монографији доминантна је склоност обожавања хероја типична за 19. век и ово је до данас остало везано за композитора у некој мери. [[Hans Pfitzner|Ханс Пфицнерова]] опера [[Палестрина (опера)|Палестрина]] показује тај став на његовом врхунцу.<ref name=Garrat/><ref name=Bokina>John Bokina, ''Opera and Politics'' (New York: Yale University Press) (1997). стр. 129.–131.</ref>
Ред 98:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book| ref = harv| url = http://www.hymnary.org/hymn/PsH/391 | title = The Psalter Hymnal Handbook |editor-first1first=Emily |editor-last1last=Brink|editor-first2=Bert |editor-last2=Polman| year = 1998| accessdate = 26. 101. 2015.}}
* Article "Palestrina, Giovanni Pierluigi da", in: ''The New Grove Dictionary of Music and Musicians'', ed. Stanley Sadie. 20 vol. London, Macmillan Publishers Ltd. {{page| year = 1980| isbn = 978-1-56159-174-9| pages = }}
* {{Cite book| ref = harv| last = Benjamin| first = Thomas| title = The Craft of Modal Counterpoint| location = | publisher = 2nd ed. Routledge, New York| year = 2005| isbn = 978-0-415-97172-0| pages = }} (direct approach)
* Coates, Henry, ''Palestrina''. J. M. Dent & Sons, London, 1938. (An early entry in the ''Master Musicians'' series, and, like other books in that series, combines biographical data with musicological commentary.)
* {{Cite book| ref = harv| last = Daniel| first = Thomas| title = Kontrapunkt, Eine Satzlehre zur Vokalpolyphonie des 16. Jahrhunderts| location = | publisher = Verlag Dohr| year = 2002| isbn = 978-3-925366-96-3| pages = }}
* {{Cite book| ref = harv| author = [[Marco Della Sciucca|Della Sciucca, Marco]]| title = Giovanni Pierluigi da Palestrina| location = | publisher = L'Epos, Palermo| year = 2009| isbn = 978-88-8302-387-3| pages = }}
* {{Cite book| ref = harv| author = [[Johann Joseph Fux]]| title = The Study of Counterpoint (Gradus ad Parnassum)| location = | publisher = Tr. Alfred Mann. W.W. Norton & Co., New York| year = 1965| isbn = 978-0-393-00277-5| pages = }}
* {{Cite book| ref = harv| last = Gauldin| first = Robert| title = A Practical Approach to Sixteenth-Century Counterpoint| location = | publisher = Waveland Press, Inc., Long Grove, Illinois| year = 1995| isbn = 978-0-88133-852-2| pages = }} (direct approach, no species; contains a large and detailed bibliography)
* Haigh, Andrew C. "Modal Harmony in the Music of Palestrina", in the [[festschrift]] ''Essays on Music: In Honor of Archibald Thompson Davison''. Harvard University Press. (1957). стр. 111.–120.
* [[Knud Jeppesen|Jeppesen, Knud]], ''The Style of Palestrina and the Dissonance''. 2nd ed., London, 1946. (An exhaustive study of his contrapuntal technique.)
* {{Cite book| ref = harv| author = Jeppesen, Knud; Haydon, Glen (Translator); Foreword by Mann, Alfred| title = Counterpoint| location = | publisher = New York, 1939. Available through Dover Publications| year = 1992| isbn = 978-0-486-27036-4| pages = }}
* [[Lewis Lockwood]], Noel O'Regan, Jessie Ann Owens: "Palestrina, Giovanni Pierluigi da". Grove Music Online, ed. L. Macy (Accessed 7 July 2007), [http://www.grovemusic.com (subscription access)]
* {{Cite book| ref = harv| last = Meier| first = Bernhard| title = The Modes of Classical Vocal Polyphony, Described According to the Sources| location = | publisher = Broude Brothers Limited| year = 1988| isbn = 978-0-8450-7025-3| pages = }}
* {{Cite book| ref = harv| author = Morris, R.O.| title = Contrapuntal Technique in the Sixteenth Century| location = | publisher = Oxford University Press| year = 1978| isbn = 978-0-19-321468-2| pages = }} (out of print; one of the first attempts at "direct approach", meaning Morris does away with Fux' five species).
* Motte, Diether de la, ''Kontrapunkt''. 1981 Bärenreiter-Verlag, Kassel. ISBN {{page|year=|isbn=978-3-423-30146-6|pages=}} / 3-7618-4371-2 (this text is in German; great, though!)
* Pyne, Zoe Kendrick, ''Giovanni Pierluigi di Palestrina: His Life and Times'', Bodley Head, London, 1922.
* {{Cite book| ref = harv|| last = Reese| first = Gustave| authorlink = Gustave Reese| title = Music in the Renaissance| location = | publisher = W.W. Norton & Co., New York| year = 1954| isbn = 978-0-393-09530-2| pages = }}
* {{Cite book| ref = harv| last = Roche| first = Jerome| title = Palestrina| location = | publisher = Oxford University Press| year = 1970| isbn = 978-0-19-314117-9| pages = }}
* {{Cite book| ref = harv| last = Schubert| first = Peter| title = Modal Counterpoint, Renaissance Style| location = 2nd edition. New York and Oxford| publisher = Oxford University Press| year = 2008| isbn = 978-0-19-533194-3| pages = }} (guidelines for writing and analyzing 16th-century music).
* {{Cite book| ref = harv| last = Stewart| first = Robert| title = An Introduction to Sixteenth-Century Counterpoint and Palestrina's Musical Style| location = | publisher = Ardsley House, Publishers| year = 1994| isbn = 978-1-880157-07-7| pages = }}
* {{Cite book| ref = harv| author = [[R. J. Stove|Stove, R. J.]]| title = Prince of Music: Palestrina and His World| location = | publisher = Quakers Hill Press, Sydney| year = 1990| isbn = 978-0-7316-8792-3| pages = }} (biographical rather than musicological in nature; is wholly devoid of staff-notation extracts; but corrects some errors found in Z. K. Pyne and elsewhere).
* Swindale, Owen, ''Polyphonic Composition'', Oxford University Press, 1962. (Out of print, no ISBN available.)
{{refend}}
Ред 134:
* -{''Palestrina, princeps musicae'' – Film by Georg Brintrup (2009) ([http://www.imdb.com/title/tt1611965/ IMDb])}-
* {{Wikisource-inline| list =
** {{Cite AmCyc| wstitle = Palestrina, Giovanni Pietro Aloisio da | short = x | noicon = x}}
** {{Cite EB1911| wstitle = Palestrina, Giovanni Pierluigi da | short = x | noicon = x}}
** {{Cite encyclopedia| title = [[s:University Musical Encyclopedia/Great Composers: A Series of Biographical Studies/Giovanni Pierluigi da Palestrina|Giovanni Pierluigi da Palestrina]]| encyclopedia = [[s:University Musical Encyclopedia|University Musical Encyclopedia]]| year = 1912| location = New York| publisher = University Society}}
** {{Cite CE1913| wstitle = Giovanni Pierluigi da Palestrina | short = x | noicon = x}}
}}