Ђовани Пјерлуиђи да Палестрина — разлика између измена

| слика = Giovanni Pierluigi da Palestrina.jpg

| датум_рођења = [[фебруар]] [[1525]]. или [[1526]].

'''Ђовани Пјерлуиђи да Палестрина''' ({{јез-ита|Giovanni Pierluigi da Palestrina}}; 3. фебруар [[1525]]. или 2. фебруар [[1526]]. [[Палестрина]] код [[Рим]]а — [[2. фебруар]] [[1594]]. [[Рим]])<ref>A eulogy gives his age as 68, and on that basis Grove gives a birthdate "almost certainly between 3 February 1525 and 2 February 1526" (''The New Grove Dictionary of Music and Musicians'', 2nd ed., s.v. "Palestrina, Giovanni Pierluigi da" by Lewis Lockwood, Noel O'Regan, and Jessie Ann Owens).</ref> је био [[Италија|италијански]] рани [[Ренесансна музика|ренесансни]] композитор црквене музике и музички иноватор. Живео је у време католичке [[контрареформација|противреформације]]. Имао је веома велики утицај на развој [[католичка црква|римокатоличке]] црквене музике, а његово дело се сматра врхунцем уметности ренесансне [[Полифонија|полифоније]].<ref name=Roche>Jerome Roche, ''Palestrina'' (Oxford Studies of Composers, 7; New York: Oxford University Press). {{page| year = 1971| isbn = 978-0-19-314117-9| pages = }}</ref><ref name="britannica">{{cite web| url = https://www.britannica.com/biography/Giovanni-Pierluigi-da-Palestrina| title = Giovanni Pierluigi da Palestrina, italijanski kompozitor| work = britannica.com| accessdate = 909. 8. 2016}}</ref> У своје време био је изузетно популаран, цењен међу композиторима и миљеник папе [[Папа Јулије III|Јулија III]].

Палестрина је произвео стотине композиција, укључујући 105 [[миса]], 68 [[оферторијум]]а, најмање 140 [[мадригал]]а и више од 300 [[мотет]]а. Поред тога, написао је најмање 72 [[химна|химни]], 35 [[магнификат]]а, 11 [[литанија]], и четири или пет сетова [[Lamentations of Jeremiah the Prophet|нарицаљки]].<ref name=Roche/> Мелодија ''Глорија'' из Палестрининог -{''Magnificat Tertii Toni''}- (1591) данас се широко користи у мелодији химне васкрсења, ''Победа'' (-{''The Strife Is O'er''}-).<ref>{{Cite book | url = http://www.hymnary.org/hymn/PsH/391 | title = The Psalter Hymnal Handbook |editor-first1first=Emily |editor-last1last=Brink|editor-first2=Bert |editor-last2=Polman| year = 1998| accessdate = 26. 101. 2015.}}</ref>

Године [[1551]]. вратио се у Рим где је преузео прво од својих папских именовања, као музички директор (-{''maestro di cappella''}-) [[хор]]а Јулијанске Капеле (-{''Cappella Giulia''}-) при [[Базилика Светог Петра|Базилици светог Петра]]. Ту је компоновао и своју прву књигу црквених [[миса]] 1554. године, која је била посвећена папи Јулију -{III}- у знак захвалности за његову новчану подршку. Наредне године био је унапређен у певача „''Понтифског хора.''” Ипак, он није занемарио ни секуларну страну његове уметности, те је 1555. године објавио своју прву књигу мадригала (секуларне и духовне вишегласне песме). Међутим, у време када је блажи режим Јулије -{III}- замењен оштријом дисциплином [[Папа Павле IV|папе Павла -{IV}-]]. Одлуком новог папе било је забрањено ожењеним мушкарцима да служе у папском хору. Палестрина је заједно са двојицом својих колега добио малу пензију као надокнаду због њиховог отпуштања са посла.<ref name="britannica"/> Убрзо након тога постао је хоровођа у [[Базилика светог Ивана Латеранског|Базилици светог Ивана Латеранског]] (посао који је раније радио [[Orlando di Lasso|Орландо ди Ласо]]). Период [[1560e|1560-тихих]] је било време великог стручног усавршавања за Палестрину. Радио је у [[Bazilika Santa Maria Maggiore|базилици Санта Марије Мађоре]], у [[Папски универзитет|Папском универзитету]] (-{''Seminario Romano''}-) и за богатог кардинала Иполита д'Естеа, те је објавио четири књиге своје музике.<ref name="AM">{{cite web| url = http://www.allmusic.com/artist/giovanni-pierluigi-da-palestrina-mn0001213399/biography| title = Giovanni Pierluigi da Palestrina, biografija| work = allmusic.com| accessdate = 10. 808. 2016}}</ref>

Низ епидемија [[Куга|куге]] које су захватиле централну Италију током касних [[1570-е|1570-тихих]] узроковале су смрт његове жене и два старија сина, који су у то време показивали велику музичку надареност. Сам Палестрина се озбиљно разболео током тог времена. Тугујући због смрти своје жене, објавио је своју намеру да постане свештеник, на радост папе, [[Папа Гргур XIII|Гргура -{XIII}-]]. Након што је био канонизован, убрзо се одрекао завета како би оженио Вирђинију Дормоли 1581. године, удовицу богатог трговца. Иако је доста времена провео управљајући њеним богатством, он је задржао свој посао у базилици Светог Петра и наставио да компонује. Био је сматран званичним композитором за хор од стране свих папа за које је радио, а забележено је и да је марширао на челу папинских певача поводом подизања великог [[Стари Египат|египатског]] [[обелиск]]а на [[Трг Светог Петра|Тргу светог Петра]].<ref name="britannica"/>

Палестрина је био познат у своје време, и ако се ишта, његова репутација је порасла након његове смрти. Конзервативна музика римске школе наставила је да се пише у свом стилу (који је у 17. веку постао познат као -{''[[prima pratica]]''}-) од стране његових ученика као што су [[Ђовани Марија Нанино]], [[Руђеро Ђованели]], [[Арканђело Кривели]], [[Теофило Гаргари]], [[Франческо Сорјано]], и [[Грегорио Алегри]]. Исто се тако сматра да је [[Салваторе Сачо]] био ученик Палестрине, као и [[Ђовани Драгони]], који је касније постао хорски мајстор у цркви Светог Ђованија у Латерану.<ref name=Pyne>Zoe Kendrick Pyne, ''Giovanni Pierluigi di Palestrina: His Life and Times'' (London: Bodley Head, 1922).</ref> Касних 1750-тихих, Палестринин стил је још увек био референца за композиторе који су радили у мотетној форми, као што се може видети у [[Франческо Барсанти]]јевом -{''Sei Antifones''}- написаном у Палестринином стилу (c. 1750; рад је објавио [[Питер Велкер]], c. 1762).

* {{Cite book| ref = harv| url = http://www.hymnary.org/hymn/PsH/391 | title = The Psalter Hymnal Handbook |editor-first1first=Emily |editor-last1last=Brink|editor-first2=Bert |editor-last2=Polman| year = 1998| accessdate = 26. 101. 2015.}}

* Article "Palestrina, Giovanni Pierluigi da", in: ''The New Grove Dictionary of Music and Musicians'', ed. Stanley Sadie. 20 vol. London, Macmillan Publishers Ltd. {{page| year = 1980| isbn = 978-1-56159-174-9| pages = }}

* {{Cite book| ref = harv| last = Benjamin| first = Thomas| title = The Craft of Modal Counterpoint| location = | publisher = 2nd ed. Routledge, New York| year = 2005| isbn = 978-0-415-97172-0| pages = }} (direct approach)

* {{Cite book| ref = harv| last = Daniel| first = Thomas| title = Kontrapunkt, Eine Satzlehre zur Vokalpolyphonie des 16. Jahrhunderts| location = | publisher = Verlag Dohr| year = 2002| isbn = 978-3-925366-96-3| pages = }}

* {{Cite book| ref = harv| author = [[Marco Della Sciucca|Della Sciucca, Marco]]| title = Giovanni Pierluigi da Palestrina| location = | publisher = L'Epos, Palermo| year = 2009| isbn = 978-88-8302-387-3| pages = }}

* {{Cite book| ref = harv| author = [[Johann Joseph Fux]]| title = The Study of Counterpoint (Gradus ad Parnassum)| location = | publisher = Tr. Alfred Mann. W.W. Norton & Co., New York| year = 1965| isbn = 978-0-393-00277-5| pages = }}

* {{Cite book| ref = harv| last = Gauldin| first = Robert| title = A Practical Approach to Sixteenth-Century Counterpoint| location = | publisher = Waveland Press, Inc., Long Grove, Illinois| year = 1995| isbn = 978-0-88133-852-2| pages = }} (direct approach, no species; contains a large and detailed bibliography)

* {{Cite book| ref = harv| author = Jeppesen, Knud; Haydon, Glen (Translator); Foreword by Mann, Alfred| title = Counterpoint| location = | publisher = New York, 1939. Available through Dover Publications| year = 1992| isbn = 978-0-486-27036-4| pages = }}

* {{Cite book| ref = harv| last = Meier| first = Bernhard| title = The Modes of Classical Vocal Polyphony, Described According to the Sources| location = | publisher = Broude Brothers Limited| year = 1988| isbn = 978-0-8450-7025-3| pages = }}

* {{Cite book| ref = harv| author = Morris, R.O.| title = Contrapuntal Technique in the Sixteenth Century| location = | publisher = Oxford University Press| year = 1978| isbn = 978-0-19-321468-2| pages = }} (out of print; one of the first attempts at "direct approach", meaning Morris does away with Fux' five species).

* Motte, Diether de la, ''Kontrapunkt''. 1981 Bärenreiter-Verlag, Kassel. ISBN {{page|year=|isbn=978-3-423-30146-6|pages=}} / 3-7618-4371-2 (this text is in German; great, though!)

* {{Cite book| ref = harv|| last = Reese| first = Gustave| authorlink = Gustave Reese| title = Music in the Renaissance| location = | publisher = W.W. Norton & Co., New York| year = 1954| isbn = 978-0-393-09530-2| pages = }}

* {{Cite book| ref = harv| last = Roche| first = Jerome| title = Palestrina| location = | publisher = Oxford University Press| year = 1970| isbn = 978-0-19-314117-9| pages = }}

* {{Cite book| ref = harv| last = Schubert| first = Peter| title = Modal Counterpoint, Renaissance Style| location = 2nd edition. New York and Oxford| publisher = Oxford University Press| year = 2008| isbn = 978-0-19-533194-3| pages = }} (guidelines for writing and analyzing 16th-century music).

* {{Cite book| ref = harv| last = Stewart| first = Robert| title = An Introduction to Sixteenth-Century Counterpoint and Palestrina's Musical Style| location = | publisher = Ardsley House, Publishers| year = 1994| isbn = 978-1-880157-07-7| pages = }}

* {{Cite book| ref = harv| author = [[R. J. Stove|Stove, R. J.]]| title = Prince of Music: Palestrina and His World| location = | publisher = Quakers Hill Press, Sydney| year = 1990| isbn = 978-0-7316-8792-3| pages = }} (biographical rather than musicological in nature; is wholly devoid of staff-notation extracts; but corrects some errors found in Z. K. Pyne and elsewhere).

** {{Cite AmCyc| wstitle = Palestrina, Giovanni Pietro Aloisio da | short = x | noicon = x}}

** {{Cite EB1911| wstitle = Palestrina, Giovanni Pierluigi da | short = x | noicon = x}}

** {{Cite encyclopedia| title = [[s:University Musical Encyclopedia/Great Composers: A Series of Biographical Studies/Giovanni Pierluigi da Palestrina|Giovanni Pierluigi da Palestrina]]| encyclopedia = [[s:University Musical Encyclopedia|University Musical Encyclopedia]]| year = 1912| location = New York| publisher = University Society}}

** {{Cite CE1913| wstitle = Giovanni Pierluigi da Palestrina | short = x | noicon = x}}