Манастир Велуће — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: аутоматски замењен текст (-== Прошлост == +== Историја ==); козметичке измене
Ред 22:
|Остава=
}}
'''Манастир Велуће''' се налази код [[Велуће|истоименог места]], недалеко од [[Трстеник]]а и припада [[Епархија крушевачка|Епархији крушевачкој]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]].
 
Манастир Велуће се данас налази под заштитом [[Република Србија|Републике Србије]], као [[споменик културе од великог значаја]]<ref name="СК">{{СК-САНУ|Линк=467|Име=Манастир Велуће|Чланак=Велуће, манастир}}</ref>.
 
== ПрошлостИсторија ==
Задужбина је непознате породице која је припадала властели [[Лазар Хребељановић|кнеза Лазара]] (1371—1389),5 км јужно од магистале Појате–Краљево, чији су мушки припадници највероватније погинули у [[Косовска битка|Косовском боју]] [[1389]]. Градња манастира везује се за период владавине кнеза Лазара (друга половина 14. века) и властелинску породицу која је управљала овим крајем. Сматра се да су могли бити у родбинским односима са самим Лазаром{{Напомена|Велика сличност декоративне пластике манастирске цркве у Велући са оном на Лазарици и манастирској цркви у Раваници, као и далеко богатија спољашња обрада у односу на [[Манастир Нова Павлица|Нову Павлицу]], задужбину Лазареве сестре [[Драгана Хребељановић|Драгане]] и њених синова, [[Лазар Мусић|Лазара]] и [[Стефан Мусић|Стефана]] [[Мусићи|Мусића]], указују на то да је ктиторка Велуће била на високом друштвеном положају у Лазаревој држави, због чега су поједини аутори сматрали да је била родбински повезана са Лазаревом породицом. Кнез Лазар је 1389. године поклонио газдинство са Велућом, манастиру Свети Пантелејмон на Светој Гори, о чему постоји запис у повељи кнегиње Милице из 1395. године.<ref>{{cite book |last1=Вукчевић |first1=Јелена |title=Трагом Јефимије |date=2017 |publisher=Народни универзитет |isbn=978-86-918433-4-2}}</ref>.
 
Подизање Велуће се смешта, на основу сличности са [[црква Светог првомученика Стефана у Крушевцу|црквом Лазарицом]], у 1377/1378<ref>{{cite book |last1=Вукчевић |first1=Јелена |title=Трагом Јефимије |date=2017 |publisher=Народни универзитет |isbn=978-86-918433-4-2}}</ref>,а ктиторка је унутрашњост манастирске цркве, посвећене [[Ваведење|Богородичином Ваведењу]], украсила фрескама,''које се стилски потпуно разликују од [[Сликарство Моравске школе|савременог моравског сликарства]]. Током владавине кнеза [[Милош Обреновић|Милоша]] изведена је обнова горњег дела цркве, који је том приликом осликан са спољне стране.