Велике сеобе Срба — разлика између измена

'''Велика сеоба Срба''' се односи на две повезане [[Миграција становништва|миграције становништва]] у [[17. век|17.]] и [[18. век]]у приликом којих је велики број [[Срби|Срба]] са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] и јужних крајева прешао на север, у области [[Хабзбуршка монархија|Хабсбуршке монархије]] (данас делови [[Србија|Србије]] — [[Војводина|Војводине]], [[Мађарска|Мађарске]] и [[Хрватска|Хрватске]]) и населио се у деловима [[хабзбуршка Угарска|Хабзбуршке Угарске]] и [[Краљевина Славонија|Славоније]], као и [[Војна крајина|Војне крајине]].

Период аустријске владавине потрајао је две деценије (1718—1739). Наиме, након новог [[Руско-аустријско-турски рат (1735—1739)|аустријско-турског рата 1737—1739.]], [[Београдски мир|Београдским миром]], [[Османско царство|Турска]] је повратила изубљене територије и поново је граница упостављена на [[Сава|Сави]] и [[Дунав]]у, а [[Београд]] је постао средиште [[пашалук]]а. Поновно успостављање турске власти довело Друге велике сеобе Срба. Плашећи се турске одмазде, Срби су на челу са [[патријарх]]омпатријархом [[Арсеније IV Јовановић Шакабента|Арсенијем IV Јовановићем]] кренули у [[Аустрија|Аустрију]] [[1740]]. године.<ref>Читанка првог Српског устанка, март 2006., Издавач: ‘‘НИП Дечје новине — Издавачка делатност д. о. о.‘’</ref> Турци су на разне начине покушавали да придобију Србе у Београдском пашалуку, због близине границе и због тога су им давали разне привилегије. Притисак на српско становништво у пашалуку био је знатно мањег интензитета него у другим деловима Турске, а и [[Читлучење]] је било мање изражено у Беогардском пашалуку. Друга велика сеоба Срба је по броју исељеника и последицама знатно мања.