Европа — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке |
||
Ред 3:
| континент = Европа
| слика = Europe orthographic Caucasus Urals boundary (with borders).svg
| површина = 10.500.000 -{km}-<ref name":37">Рада С. и Милутин Т. ''Геограгија за 6. разред'' ''основне школе'' (7. издање pp. 59—2016), Завод за уџбенике и наставна средства. {{page|
| становништво = 742000000 (3.)
| густина = 72.9/-{km}-<sup>2</sup> (2.)
Ред 24:
}}
}}
'''Европа''' (вероватно од акадске речи erebu – заћи (у односу на сунце) или од феничанске речи ereb – вече, према томе, Европа је „земља заласка сунца”),<ref name=":4">{{Cite news|
Европа се налази на северној и највећим делом на источној полулопти и обухвата западни дио [[Евроазија|Евроазије]]. Састоји се од 51 земаља и излази на: [[Северни ледени океан|Сјеверни ледени океан]] на сјеверу, [[Атлантски океан]] на западу и [[Средоземно море]] на југу. На истоку и југоистоку, Европа се сматра одвојеном од [[Азија|Азије]] [[Вододелница|вододјелницом]] [[Урал (планина)|Уралских]] и [[Кавкаске планине|Кавкавских планина]], ријеком [[Урал (река)|Урал]], [[Каспијско језеро|Каспијским језером]], [[Црно море|Црним морем]], и мореузима [[Босфор]] и [[Дарданели]].<ref name="NatlGeoAtlas">{{Cite book|
Површина овог континента је око 10.500.000 -{km}-<sup>2</sup> или 2% укупне земљине површине или 6,8% површине копна. Од 51 суверене европске државе, [[Русија]] је далеко највећа и по питању површине и популације, заузимајући око 40% површине континента (иако држава има територију у Европи и Азији), док је [[Ватикан]] најмања држава. Клима која је одређена топлим Атлантским струјама, одликује се благим зимама и топлим љетима, чак и у предјелима који имају озбиљне климатске одлике Сјеверне Америке или Азије. Даље од Атлантика, сезонске разлике се повећавају, али блага клима остаје.
Европа, посебно [[Античка Грчка]], мјесто је настанка [[Западна култура|Западне културе]].<ref>{{harvnb|Lewis|Wigen|1997|
Индустријска револуција, која је почела у Великој Британији крајем 18. вијека, довела је до радикалним привредних, културских и друштвених промјена у Западној Европи, евентуално и широм свијета. Демографски раст довео је до тога да је 1900. године, удио Европе у свјетској популацији био 25%.<ref>{{Cite web
== Дефиниција ==
Ред 39:
[[Датотека:T and O map Guntherus Ziner 1472.jpg|мини|Средовјековна [[карта Т-О]] из 1472. пориказује три континента као посједе Нојевих синова.]]
[[Датотека:Europa Prima Pars Terrae in Forma Virginis.jpg|мини|Рани савремени приказ ''-{[[Europa regina]]}-'' (’Краљице Европе’) и митолошке [[Европа (митологија)|Европе]] из 8. вијека прије н. е.]]
Употреба израза „Европа” се постепено развијала током историје.<ref>{{Cite journal|
Културна дефиниција Европе као земље латинског хришћанског свијета настала је у 8. вијеку, означавајући нову културу насталу спајањем германске традиције и хришћанско-латинске културу, која је дефинисана дијелом на супротностима са Византијом и [[ислам]]ом, ограничена на сјевер Иберије, Британска острва, Француску, покрштени запад Њемачке, Апле и сјеверну и средњу Италију.<ref>[[Norman F. Cantor]], ''The Civilization of the Middle Ages'', 1993, ""Culture and Society in the First Europe". стр. 185ff.</ref> Тај концепт је један од трајних насљеђа [[Каролиншка ренесанса|Каролиншке ренесансе]]: „-{Europa}-” се често јавља у писмима [[Карло Велики|Карловог]] дворског учитаље, [[Алкуин]]а.<ref>Noted by Cantor, (1993). стр. 181.</ref> Ова подјела је кориштена све до касног средњег вијека, када је промјењена током [[Велика географска открића|Великих географских открића]].<ref>{{harvnb|Lewis|Wigen|1997|pp=23–25}}</ref><ref>{{Cite book|
Европа је сада дефинисана од стране географа као западни дио Евроазије, са границама које су обиљежене великим воденим масама на сјеверу, западу и југу; за европска граница на крајњем истоку обично се узимају Уралксе планине, ријека Урал и Каспијско језеро; на југоистоку, укључујући Кавкавске планине, Црно море и водени токови који спајају Црно море са Средоземним морем.
Острва су углавном груписана уз најближу континенталну масу, отуд се Исланд сматра дијелом Европе, док се оближње острво Гренланд сматра дијелом Сјеверне Америке. Ипак, постоје неки изузеци на основу друштвено-политичких и културних разлика. Кипар је ближи Анадолији, али се обично сматра дијелом Европе културно и политички и тренутно је држава чланица ЕУ. Малта се сматра острвом Сјеверне Африке већ вијековима.<ref>Falconer, William; Falconer, Thomas. [https://books.google.com/books?id=B3Q29kWRdtgC&pg=PA50 ''Dissertation on St. Paul's Voyage''], BiblioLife (BiblioBazaar), 1872. (1817). стр. 50
Географска граница повучена између Европе и Азије у [[1730]]. није слиједила међународне границе. Као резултат, покушаји да се Европа организује политичким и привредним линијама резултовали су употребом имена на геополитички ограничавајући начин<ref>See, e.g., Merje Kuus, [http://phg.sagepub.com/cgi/content/abstract/28/4/472 'Europe's eastern expansion and the re-inscription of otherness in East-Central Europe'] ''Progress in Human Geography'', Vol. 28, No. 4, 472–489 (2004), József Böröcz, [http://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=1082435 'Goodness Is Elsewhere: The Rule of European Difference'], ''Comparative Studies in Society and History'', 110–36, 2006, or [http://www.ceupress.com/books/html/OnTheEast-WestSlope.htm Attila Melegh, ''On the East-West Slope: Globalisation, nationalism, racism and discourses on Central and Eastern Europe''] {{Wayback|url=http://www.ceupress.com/books/html/OnTheEast-WestSlope.htm |date=20121127041930 }}, [[Будимпешта|Budapest]]: Central European University Press, 2006.</ref> указујући само на 28 држава чланица Европске уније. С друге стране, Европа се такође користи на веома експанзиван начин од стране Савјета Европе који има 47 држава чланица,<ref>{{cite web|
== Етимологија ==
Ред 53:
У античкој грчкој митологији, [[Европа (митологија)|Европа]] је била [[Феникија|феничанска]] принцеза коју је [[Зевс]] отео након што је преузео облик бијелог бика. Одвео ју је на острво [[Крит]] гдје је родила [[Миној]]а, [[Радамант]]а и [[Сарпедон]]а. По [[Хомер]]у, Европа ({{јез-стгрч|Εὐρώπη}}) је била митска краљица Крита, а не географска одредница.
Етимологија Европе је несигурна. По једној теорији назив је настао од грчке ријечи {{јез|el|εὐρύς}}, што значи ''широк'' и ријечи {{јез|el|ὤψ/ὠπ-/ὀπτ}} које значе ''око'' или ''лице'', отуд Европа, ''широко лице''.<ref name=":4" /> ''Широк'' је био епитет саме Земље у реконструисаној праиндоевропској религији. Друга теорија тврди да је назив базиран на семитској тј. акадској ријечи ''-{erebu}-'' што значи ''сићи'' или ''заћи'' (у односу на Сунце), [[когнат]] феничке ријечи ''-{ereb}-'' која значи ''вече'' или ''запад''<ref name=":4" /> и арапске ријечи ''[[Магреб]]'', хебрејске ''-{ma'arav}-''. [[Мартин Личфилд Вест]] тврди „Фонолошки, поклапање назива Европе и било које семитске ријечи је слаба”.{{sfn|West|1997|p=451}} Међутим, Мајкл Бери, професор на одјељењу за блискоисточне студије на Универзитету Пристон, налази спомињања ријечи ''Ереб'' на асирским [[стела]]ма са значењем ''ноћ'' или ''залазак Сунца'', као супротност ријечи ''Асу'' која значи ''излазак Сунца'', тј. Азија (назив Анадолија долази од {{јез|el|Ἀνατολή}}, што значи ''излазак [Сунца]'', ''исток'').<ref>M.A. Barry: « L’Europe et son mythe : à la poursuite du couchant ». ''Revue des deux Mondes''. {{page|
Без обзира на поријекло имена митолошког бића, Εὐρώπη је први пут као географски израз употребљен у 6. вијеку прије н. е, а употребили су га грчки географи [[Анаксимандар]] и [[Хекатеј Милетски|Хекатеј]]. Анаксимандар је поставио границу између Азије и Европе током ријеке Риони, а концепт је преузео Херодот у 5. вијеку прије н. е. Израз „Европа” је први пут кориште у културној сфери током Каролиншке ренесансе. Од тада, израз одређује сферу утицаја Западне цркве, као супротности Православним цркавама и исламу свијету. Савремени концепт, проширене области „Европе” на исток и југоисток, настао је у 19. вијеку.
Велика већина свјетских језика за назив континента користи ријечи изведене из израза „Европа”. У кинеском језику се користи назив ''-{Ōuzhōu}-'' (歐洲/欧洲); слична изведеница ''-{Ōshū}-'' (欧州) се понекад користи у јапанском називу за Европску унију, ''-{Ōshū Rengō}-'' (欧州連合), иако је назив за континент ''-{Yōroppa}-'' (ヨーロッパ) у много чешћој употреби. У неким туркијским језицима употребљава се изворни персијски назив ''[[Франгистан]]'' (земља Франака) који се односи на велики дио Европе, поред званичних назива ''Аврупа'' и ''Европа''.<ref name="davison">{{Cite journal|
== Историја стварања терена ==
Ред 85:
== Географија ==
[[Датотека:Golfstrom.jpg|мини|десно|250п|Површинска температура голфске струје у западном делу Северног Атлантика]]
Претежно је низијска, али има планинске ланце у унутрашњости, на северу и на југу.<ref>Рада С. и Милутин Т. ''Географија за 6. разред основне школе'' (7. издање стр 63 - 2016), Завод за уџбенике и наставна средства. {{page|
Европа углавном има умерену климу и равномерно распоређена четири годишња доба. Три главне климе су средоземна на југу, океанска на западу и северу, и континентална у средишњем и источном делу. Осим тога, западни и северни део континента греје [[Голфска струја]].<ref name=":1">Рада С. и Милутин Т. ''Геограгија за 6. разред'' ''основне школе'' (7. издање pp. 67—2016), Завод за уџбенике и наставна средства. {{page|
=== Границе ===
Ред 107:
=== Рељеф ===
[[Датотека:Europe relief laea location map.jpg|мини|десно|250п|Топографија Европе.]]
Од свих континената Европа је најразуђенији континент.<ref>Рада С. и Милутин Т. ''Геограгија за 6. разред'' ''основне школе'' (7. издање pp. 62—2016), Завод за уџбенике и наставна средства. {{page|
==== Рашчлањеност рељефа ====
Ред 158:
* [[Северна Европа]] (обухвата [[Данска|Данску]], [[Скандинавија|Скандинавију]], [[Финска|Финску]] и [[Исланд]])
* [[Средња Европа]] (обухвата подунавске и алпске земље и земље [[Немачко-пољска низија|Немачко-пољске низије]])
* [[Западна Европа]] (обухвата [[Британска острва]], [[Француска|Француску]], [[Монако]] и [[Бенелукс]]).<ref name=":2">Рада С. и Милутин Т| title = Геограгија за 6. разред| location = | publisher = ''основне школе'' (7. издање pp. 75—2016), Завод за уџбенике и наставна средства |
=== Демографија ===
{{посебан чланак|Списак највећих градова у Европи}}
Европа има око 742 милиона становника. Густина насељености износи 32 становника по квадратном километру. Просечно животно доба: 74 године за мушкарце и 81 година за жене.<ref name="automatski generisano1">Рада С. и Милутин Т. ''Геограгија за 6. разред'' ''основне школе'' (7. издање pp. 72—2016), Завод за уџбенике и наставна средства. {{page|
==== Главне религије ====
Ред 172:
==== Језици ====
[[Датотека:Rectified Languages of Europe map.png|мини|right|250px|Лингвистичка мапа Европе]]
Већина европских језика има заједнички корен у [[индоевропски језици|индоевропској језичкој породици]].<ref name=":3">Рада С. и Милутин Т. ''Геограгија за 6. разред'' ''основне школе'' (7. издање pp. 73—2016), Завод за уџбенике и наставна средства. {{page|
Језик који је највише утицао на остале јесте [[Латински језик|латински]], који је прво био службени језик [[Римско царство|Римског царства]], затим језик католичке цркве, а потом и језик интелектуалаца, да би временом престао да буде живи језик, али се његов утицај сачувао у корену хиљада речи у свим европским језицима.
Ред 187:
== Насељавање и кратка историја ==
-{Homo georgicus}-, који је живео пре око 1.8 милиона година у [[Грузија|Грузији]], је настарији откривени [[велики човеколики мајмуни|хоминид]] у Европи.<ref>{{cite journal
[[Античка Грчка|Стара Грчка]] се сматра колевком европске културе. [[Римско царство]], а с њим и хришћанство, ујединило је велики део континента с тежиштем на Средоземљу.
Ред 584:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book|
{{refend}}
|