Нобелова награда — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м popunjavanje sablona page |
||
Ред 50:
[[Датотека:Röntgen, Wilhelm Conrad (1845-1923).jpg|thumb|upright|right| alt = A black and white photo of a bearded man in his fifties sitting in a chair. |[[Вилхелм Конрад Рендген]] је награђен првом наградом за физику за његово откриће [[Рендгенски зраци|рентгенских зрака]].]]
Када је установљена Нобелова фондација, Нобелов комитет је почео сакупљање [[номинација]] за доделу награда. Након тога, комитет је послао прелиминарни списак кандидата институцијама за доделу награда. Нобелов комитет је за ужи избор за награду из области физике поставио [[Вилхелм Рендген|Вилхелма Рендгена]], захваљујуђи његовом открићу [[X-зрак]]а и Филипа Ленарда који је открио катодне зраке. Академија Наука је изабрала Рендгена за добитника награде.<ref>{{harvnb|Levinovitz|Ringertz|2001|p=134}}</ref><ref>{{harvnb|Levinovitz|Ringertz|2001|pp=117–118}}</ref> Последњих деценија 19. века многи хемичари су дали значајан допринос науци. Академија је примила 20 номинација, од којих је 11 било за Џејкобса вант Хофа.<ref>Crawford, Elisabeth (November 2001).[https://web.archive.org/web/20060203183205/http://physicsweb.org/articles/world/14/11/7 "Nobel population 1901–50: anatomy of a scientific elite"] .[http://physicsworld.com/ Physics World]. Archived from the original on 3 February. (2006).
За доделу прве Нобелове награде из књижевности, Шведска академија је изабрала песника Ренеа Прондома. Против ове одлуке је протествовала група од 42 шведских писаца, уметника и књижевних критичара, јер су очекивали да награду прими [[Лав Толстој]].{{sfn|Levinovitz|Ringertz|2001|p=144}} Из области психологије или медицине, прва Нобелова награда је додељена немачком психологу и микробиологу Емилу вон Бехрингу, који је током 1890. године открио антитоксин, лек за [[дифтерија|дифтерију]] која је до тада била узрок смрти хиљада људи годишње.{{sfn|Feldman|2001|pp=242-244}}{{sfn|Leroy|2003|p=233}}
| |||