Сједињене Америчке Државе — разлика између измена

Екологија САД се сматра „[[мегаразноврсне државе|мегаразноврсном]]”: око 17.000 врста [[васкуларне биљке|васкуларних биљака]] се јавља у континенталном делу САД и Аљасци, а више од 1.800 врста [[скривеносеменице]] се јавља на Хавајима, од којих се мало јавља на континенталном делу.<ref>{{cite web|last=Morin | first = Nancy | url = http://www.fungaljungal.org/papers/National_Biological_Service.pdf | title = Vascular Plants of the United States | publisher = National Biological Service | work = Plants | accessdate=27. 10. 2008. |archive-url=https://web.archive.org/web/20130724222726/http://www.fungaljungal.org/papers/National_Biological_Service.pdf |archive-date=24. 07. 2013 |dead-url=yes }}</ref> САД су дом за више од 400 врста сисара, 750 врста птица и 5000 врста гмизаваца и водоземаца.<ref>{{cite web|url=http://www.sdi.gov/curtis/TxTab4x1.html | title = Global Significance of Selected U.S. Native Plant and Animal Species | publisher = SDI Group |date=09. 202. 2001. | accessdate=20. 01. 2009.| archiveurl = https://web.archive.org/web/20110614224003/http://www.sdi.gov/curtis/TxTab4x1.html| archivedate=14. 06. 2011| deadurl = yes}}</ref> Око 91.000 врста инсеката је описано до сада.<ref>{{cite web|url=http://www.si.edu/Encyclopedia_SI/nmnh/buginfo/bugnos.htm | title = Numbers of Insects (Species and Individuals) | publisher = Smithsonian Institution | accessdate=20. 01. 2009.}}</ref> [[Белоглави орао]] је и [[национална птица]] и [[национална животиња]] САД, и трајни симбол саме државе.<ref name=j23>{{Cite journal|last=Lawrence| first = E.A. |year=1990| title = Symbol of a Nation: The Bald Eagle in American Culture | journal = The Journal of American Culture | volume = 13 | issue = 1 | doi = 10.1111/j.1542-734X.1990.1301_63.x |pages=63–6963-69}}</ref>

Постоји више од 58 [[национални паркови САД|националних паркова]] и на стотине паркова, шума и дивљих области под федералном управом.<ref>{{cite press release|url=http://home.nps.gov/applications/release/Detail.cfm?ID=639 | title = National Park Service Announces Addition of Two New Units | publisher = National Park Service |date=28. 02. 2006. | accessdate=13. 06. 2006.}}</ref> Све укупно, држава поседује 28,8% државног копна.<ref name=FL>{{cite web|url=http://johnshadegg.house.gov/rsc/Federal%20Land%20Ownership--May%202005.pdf | title = Federal Land and Buildings Ownership | publisher = Republican Study Committee |date=19. 05. 2005. | archiveurl = https://web.archive.org/web/20090309172818/http://johnshadegg.house.gov/rsc/Federal%20Land%20Ownership--May%202005.pdf | archivedate=09. 303. 2009. | deadurl = yes}}</ref> Већина земљишта је заштићена, мада су нека изнајмљена за вађење нафте и гаса, вађење руда, шума и за испашу стоке; 2,4% се користи за војне потребе.<ref name=FL/><ref>{{cite web|publisher=U.S. Geological Survey (USGS) | accessdate=23. 06. 2012. |date=21. 06. 2012. | title = NOAA: Gulf of Mexico 'Dead Zone' Predictions Feature Uncertainty | url = http://www.usgs.gov/newsroom/article_pf.asp?ID=3252}}</ref><ref name="Louisiana Universities Marine Consortium">{{cite web|publisher=Louisiana Universities Marine Consortium (LUMCON) | accessdate=18. 05. 2013. | title = What is hypoxia? | url = http://www.gulfhypoxia.net/Overview/ |archive-url=https://web.archive.org/web/20130612015526/http://www.gulfhypoxia.net/overview/ |archive-date=12. 06. 2013 |dead-url=yes }}</ref>

Припадници Ал Каиде су 11. септембра 2001. [[напади 11. септембра 2001.|напали]] [[Светски трговински центар]] у Њујорку и [[Пентагон]] у близини Вашингтона, усмртивши готово три хиљаде људи. Као одговор на то, Бушова администрација покренула глобални [[рат против тероризма|рат против терора]], [[рат у Авганистану (2001—2014)|инвазије Авганистана]] и уклањање [[талибани|талибанске]] владу и кампова за обуку Ал Каиде. Бушова администрација је 2002. почела да врши притисак за промену режима у Ираку на основу недоказаних тврдњи да Ирак поседује [[оружје за масовно уништење]]. Снаге предвођене САД су извршиле [[инвазија на Ирак (2003)|инвазију на Ирак]] 2003. и оборили са власти Садама Хусеина.<ref>{{cite news|title=Many Europeans Oppose War in Iraq| work = USA Today| url = http://www.usatoday.com/news/world/2003-02-14-eu-survey.htm|date=14. 02. 2003.| accessdate=01. 909. 2008.}}</ref>