|
== Интерпретације ==
Економиста [[Henry George|Хенри Џорџ]] argued thatје financialтврдио instrumentsда likeфинансијски stocks,инструменти bonds,попут mortgagesакција, promissoryобвезница, notesхипотека, orменица otherили certificatesдругих forсертификата transferringза wealthпреношење isбогатства notнису reallyзаправо capitalкапитал. То Becauseје "Theirзато economicшто value„њихова merelyекономска representsвредност theсамо powerпредставља ofмоћ oneједне classкласе toда appropriateприма theзараде earningsдруге” ofи another"„њихово andповећање "theirили increaseсмањење orне decreaseутиче doesна notзбир affectбогатства theу sum of wealth in the community"заједници”.<ref name="Drake, 2006">{{cite web |last1=George|first1=Henry |title=Progress and Poverty, Chapter 2|url=http://www.henrygeorge.org/pchp2.htm|website=www.henrygeorge.org|publisher=Bob Drake|accessdate=July 22, 2017}}</ref>
Поједини мислиоци, као што су [[Вернер Зомбарт]] и [[Макс Вебер]], утврдили да концепт капитала потиче из [[Двојно књиговодство|двојног књиговодства]], које је стога фундаментална иновација у [[Капитализам|капитализму]]. Зомбарт је навео у раду „Средњевековно и модерно комерцијално предузеће” да:<ref>{{cite book |title= Enterprise and Secular Change: Readings in Economic History |editor1-first= Frederic C |editor1-last= Lane |editor2-first= Jelle |editor2-last= Riemersma |year= 1953 |publisher= R. D. Irwin |page= 38 }} (quoted in [http://www.dse.unive.it/summerschool/course2007/accounting%20and%20rationality.pdf "Accounting and rationality"] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110722064638/http://www.dse.unive.it/summerschool/course2007/accounting%20and%20rationality.pdf |date=2011-07-22 }})</ref> „Сам концепт капитала је изведен из оваквог начина гледања на ствари; може се рећи да капитал, као категорија, није постојао пре двоструког књиговодства. Капитал се може дефинисати као та количина богатства која се користи за остваривање профита и која улази у рачуне.”
Some thinkers, such as [[Werner Sombart]] and [[Max Weber]], locate the concept of capital as originating in [[double-entry bookkeeping]], which is thus a foundational innovation in [[capitalism]], Sombart writing in "Medieval and Modern Commercial Enterprise" that:<ref>{{cite book
|title= Enterprise and Secular Change: Readings in Economic History
|editor1-first= Frederic C
|editor1-last= Lane
|editor2-first= Jelle
|editor2-last= Riemersma
|year= 1953
|publisher= R. D. Irwin
|page= 38
}} (quoted in [http://www.dse.unive.it/summerschool/course2007/accounting%20and%20rationality.pdf "Accounting and rationality"] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110722064638/http://www.dse.unive.it/summerschool/course2007/accounting%20and%20rationality.pdf |date=2011-07-22 }})</ref>
:The very concept of capital is derived from this way of looking at things; one can say that capital, as a category, did not exist before double-entry bookkeeping. Capital can be defined as that amount of wealth which is used in making profits and which enters into the accounts."
У класичној економији, [[Адам Смит]]<ref>''Wealth of Nations'', Book II, Chapter 1</ref> је разликовао [[fixed capital|фиксни капитал]] од [[circulating capital|циркулишућег капитала]]. Пређашњи је представљао физичка средства која нису потрошена у продукцији производа (нпр. Машине и складишни објекти), док се други односио на физичку имовину која се троши у процесу производње (нпр. сировине и полупроизводи). За предузеће, оба су била типови капитала.
Within classical economics, [[Adam Smith]] (''Wealth of Nations'', Book II, Chapter 1) distinguished [[fixed capital]] from [[circulating capital]]. The former designated physical assets not consumed in the production of a product (e.g. machines and storage facilities), while the latter referred to physical assets consumed in the process of production (e.g. raw materials and intermediate products). For an enterprise, both were types of capital.
[[Карл Маркс]] додаје још једну разлику која се често погрешно поистовећује са оном [[Дејвид Рикардо|Дејвида Рикарда]]. У [[Marxian economics|Марксовој]] теорији, [[constant capital#Variable capital|варијабилни капитал]] се односи на улагање капиталисте у радну снагу, што се види као једини извор [[Вишак вредности|вишка вредности]]. Он се назива „варијабилним” пошто количина [[labor theory of value|вредности]] коју он може да произведе варира у односу на количину конзумиране вредности, -{''i.e.''}- креира се нова вредност. С друге стране, [[constant capital|константни капитал]] се односи на улагање у нељудске факторе производење, као што су постројења и машине, за које Маркс узима да доприносе само својој сопственој [[replacement value|заменској вредности]] за робу у чијој производњи се користе.
[[Karl Marx]] adds a distinction that is often confused with [[David Ricardo|David Ricardo's]]. In [[Marxian economics|Marxian]] theory, [[constant capital#Variable capital|variable capital]] refers to a capitalist's investment in labor-power, seen as the only source of [[surplus-value]]. It is called "variable" since the amount of [[labor theory of value|value]] it can produce varies from the amount it consumes, ''i.e.'', it creates new value. On the other hand, [[constant capital]] refers to investment in non-human factors of production, such as plant and machinery, which Marx takes to contribute only its own [[replacement value]] to the commodities it is used to produce.
[[Инвестиције|Инвестиција]] или [[capital accumulation|акумулација капитала]], у класичној економској теорији, је продукција повећаног капитала. Инвестиција захтева да се производи нека роба која се не конзумира одмах, већ се употребљава за производњу друге робе као [[Investiciono dobro|капитална роба]]. Инвестиција је блиско повезана са [[Штедња|штедњом]], иако нису исто. Као што је [[Џон Мејнард Кејнс|Кејнс]] истакао, штедња подразумева да се не троше сви приходи на тренутна добра или услуге, док се инвестиција односи на трошење специфичне врсте роба, тј. капиталних добара.
[[Investment]] or [[capital accumulation]], in classical economic theory, is the production of increased capital. Investment requires that some goods be produced that are not immediately consumed, but instead used to produce other goods as [[capital goods]]. Investment is closely related to [[saving]], though it is not the same. As [[John Maynard Keynes|Keynes]] pointed out, saving involves not spending all of one's income on current goods or services, while investment refers to spending on a specific type of goods, ''i.e.'', capital goods.
Економиста [[Аустријска школа|аустријске школе]] [[Eugen Boehm von Bawerk|Еуген Боем фон Баверк]] је тврдио да се [[capital intensity|интензитет капитала]] мери путем [[roundaboutness|кружних]] метода производње продукционих процеса. Он дефинише капитал као робу вишег реда или робу која се користи за производњу робе широке потрошње, и изводи њихову вредност из њих.
[[Austrian School]] economist [[Eugen Boehm von Bawerk]] maintained that [[capital intensity]] was measured by the [[roundaboutness]] of production processes. Since capital is defined by him as being goods of higher-order, or goods used to produce consumer goods, and derived their value from them, being future goods.
[[Human development (economics)|Теорија људског развоја]] наводи да се људски капитал састоји од засебних друштвених, имитативних и креативних елемената:<ref>Anand, S. & Sen,A. (2000). Human development and economic sustainability. World Development 28(12): 2029–2049.</ref><ref name="Welzel2003">Welzel, Christian, Ronald Inglehart, and Hans Dieter Klikemann. "The theory of human development: A cross-cultural analysis." European Journal of Political Research 42, no. 3 (2003): 341-379.</ref>
[[Human development theory]] describes human capital as being composed of distinct social, imitative and creative elements:
* [[SocialДруштвени capitalкапитал]] isје theвредност valueмрежe ofодноса networkповерења trustingизмеђу relationshipsпојединаца betweenу individuals in an economyпривреди.<ref>{{cite journal | last1 = Adler | first1 = S. P. | last2 = Kwon | first2 = S.K. | year = 2002 | title = Social Capital: Prospects for a new Concept | url = | journal = Academy of Management Review | volume = 27 | issue = | pages = 17–40 | doi=10.5465/amr.2002.5922314| citeseerx = 10.1.1.454.9282 }}</ref><ref>{{cite journal |author= Ferragina, E. |author2= Arrigoni, A |url= http://psw.sagepub.com/content/early/2016/04/06/1478929915623968.abstract |title= The Rise and Fall of Social Capital: Requiem for a Theory? |date= 2017 |doi= 10.1177/1478929915623968 |volume= 15 |issue= 3 |journal=
Political Studies Review }}</ref>
* [[Individual capital|Индивидуални капитал]], који је инхерентна особина, заштићена друштавима, и тргује се радом за поверење или новац. Блиско паралелни концепти су „[[Способност|таленат]]”, „[[Ingenuity|генијалност]]”, „[[leadership|лидерство]]”, „обученост тела”, или „урођене вештине” које се не могу поуздано репродуковати користећи било коју комбинацију горе наведеног. У традиционалној економској анализи индивидуални капитал се обично назива ''радом''.
* [[Individual capital]], which is inherent in persons, protected by societies, and trades labour for trust or money. Close parallel concepts are "[[skill|talent]]", "[[ingenuity]]", "[[leadership]]", "trained bodies", or "innate skills" that cannot reliably be reproduced by using any combination of any of the others above. In traditional economic analysis individual capital is more usually called ''labour''.
* [[Instructional capital|Инструкциони капитал]] у академском смислу се јасно разликује од било индивидуалних особа или друштвених веза међу њима.
* [[Instructional capital]] in the academic sense is clearly separate from either individual persons or social bonds between them.
Ова теорија је основа концепта [[triple bottom line|троструког критеријума]] рачуноводства<ref name=IBR>Slaper, Timothy F. and Hall, Tanya J. (2011). [http://www.ibrc.indiana.edu/ibr/2011/spring/article2.html "The Triple Bottom Line: What Is It and How Does It Work?"] ''Indiana Business Review''. Spring 2011, Volume 86, No. 1.</ref><ref name=recall>Elkington, J. (2018), "25 Years Ago I Coined the Phrase "Triple Bottom Line." Here's Why It's Time to Rethink It", ''Harvard Business Review'', 25 June 2018</ref><ref>{{cite news|title=Triple Bottom Line|url=http://www.economist.com/node/14301663|accessdate=14 August 2014|publisher=The Economist|date=November 17, 2009}}</ref> и даље је развијена у [[ecological economics|еколошкој економији]], [[Економика благостања|економици благостања]] и разним теоријама [[green economics|зелене економије]]. Све оне користе нарочито апстрактни појам капитала у којем је захтев да се капитал производи као трајна роба ефективно уклоњен.
This theory is the basis of [[triple bottom line]] accounting and is further developed in [[ecological economics]], [[welfare economics]] and the various theories of [[green economics]]. All of which use a particularly abstract notion of capital in which the requirement of capital being produced like durable goods is effectively removed.
[[Cambridge capital controversy|Контроверза капитала Кембриџа]] био је спор између економиста из Кембриџа са [[Масачусетски технолошки институт|МИТ]] у [[Масачусетс]]у и [[Универзитет у Кембриџу|Универзитета у Кембриџу]] у [[Уједињено Краљевство|Великој Британији]] о мерењу капитала. Економисти из Велике Британије, укључујући [[Joan Robinson|Џоан Робинсон]] и [[Piero Sraffa|Пиера Срафу]] тврдили су да нема основе за агрегирање хетерогених објеката који сачињавају капиталне робе.<ref>[[Hans Brems|Brems, Hans]] (1975). "The capital controversy: A Cambridge, Massachusetts View of Cambridge, England", ''[[De Economist]]'', Volume 123, Issue 3</ref><ref>[[Thomas Piketty|Piketty, Thomas]] (2014). ''[[Capital in the Twenty-First Century]]'', Belknap Press: imprint of Harvard University Press, {{ISBN|978-0674430006}}</ref>
The [[Cambridge capital controversy]] was a dispute between economists at Cambridge, Massachusetts based MIT and University of Cambridge in the UK about the measurement of capital. The Cambridge, UK economists, including [[Joan Robinson]] and [[Piero Sraffa]] claimed that there is no basis for aggregating the heterogeneous objects that constitute 'capital goods.'
PoliticalПолитички economistsекономисти [[Jonathan Nitzan|Џонатан Ницан]] andи [[Shimshon Bichler|Шимшон Бичлер]] haveсу suggestedсугерирали thatда capitalкапитал isније notпродукциони a productive entityентитет, but solely financial and thatвећ capitalсамо valuesфинансијски measureи theда relativeкапиталне powerвредности ofмере ownersрелативну overмоћ theвласника broadнад socialшироким processesдруштвеним thatпроцесима bearкоји onносе profitsпрофит.<ref>''Capital as Power: A Study of Order and Creorder'', Routledge, 2009, p, 228.</ref>
== Види још ==
| 