Марио Варгас Љоса — разлика између измена

| опис_слике = Марио Варгас Љоса

| пуно_име = Хорхе Марио Педро Варгас Љоса

| држава_смрти =

| школа = [[National University of San Marcos]], <br />[[Complutense University of Madrid]], <br />[[Leoncio Prado Military Academy]]

| награде = [[Награда Сервантес]] (1994)<br /> [[Нобелова награда за књижевност]] (2010)

[[Године 2006]]. године излази његов најпознатији љубавни роман Авантуре неваљале девојчице (-{Travesuras de la niña mala}-) који је постигао милионски тираж. Као и већина латиноамеричких писаца, активно се бавио политиком. Кандидовао се за председника Перуа [[1990]]. године. Нека његова дела као што су Пантелеон и посетитељке (-{Pantaleón y las visitadoras}-) и Јарчева фешта (-{La Fiesta del Chivo}-), роман о диктатури генерала [[Рафаел Леонидас Трухиљо|Рафаела Леонидаса Трухиља]] у [[Доминиканска Република|Доминиканској републици]], адаптирана су у [[филм]]ове.

Љосини познати цитати су: „Речи су дела... Преко писања можемо да променимо историју“<ref>[http://www.imdb.com/name/nm0889771/ Mario Vargas Llosa - IMDb{{Ботовски наслов}}]</ref> и „Писати романе је чин против побуне стварности, против Бога, против Божијих творевина“<ref>{{cite web|url=http://www.vreme.com/cms/view.php?id=955021 |title=Vreme 1032 - Mario Vargas Ljosa – Knjizevna biografija: Kao riba u vodi |publisher=Vreme.com |date= |accessdate = 505. 12. 2013.}}</ref>.

Марио Варгас Љоса рођен је у [[Арекипа|Арекипи]] , у [[Перу]]у, [[28. март]]а [[1936]]. године. Детињство је провео у Кочабамби, у [[Боливија|Боливији]], са својом мајком и њеним родитељима који су држали фабрику памука. Љоса се убзо враћа у Перу где похађа основну верску школу (-{[Colegio Salesiano|Colegio Salesiano}-). Оца је први пут видео у [[Лима|Лими]], када је имао десет година. Родитељи који су до тада били растављени обнављају своју везу, а Љоса похађа и хришћанску средњу школу [[Colegio La Salle]] у Лими. Са четрнаест година отац га шаље на Војну академију. Међутим Љоса одлази одатле и почиње да се бави журналистиком радећи за локалне новине -{{jez-šp|[[La industria]]}}-<ref>{{cite web|url=http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/literature/laureates/2010/vargas_llosa-facts.html |title=Mario Vargas Llosa - Facts |publisher=Nobelprize.org |date = 28. 303. 1936. |accessdate = 505. 12. 2013.}}</ref>.

Љоса [[1953]]. године похађа универзитет у [[Сан Маркос (Перу)|Сан Маркосу]] где се бави правом и књижевношћу. Са својих деветнаест година се жени десет година старијом Јулијим Уркиди<ref name="nobelprize1">{{cite web|url=http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/literature/laureates/2010/vargas_llosa-bio.html |title=Mario Vargas Llosa - Biographical |publisher=Nobelprize.org |date= |accessdate = 505. 12. 2013.}}</ref>. Своју каријеру је започео [[1957]]. када је издао своју прву кратку причу „Шефови“, -{{jez-šp|[[Los jefes|(Los jefes)]]}} и „Деда“ -{{jez-šp|(El abuelo)}}. Касније одлази са женом у [[Париз]], али се и разводи [[1964]]. године. Међутим већ годину дана касније поново се жени, и то својом рођаком Патрицијом Љосом са којом добија троје деце.

Варгас Љоса објавио је свој први роман Газде (-{Los jefes, 1959.}-) са свега двадесет и две године. Са својим романом Град и пси (-{La ciudad y los perros}-) објављен [[1962]]., стекао је значајан углед међу латиноамеричким писцима али и целим светом<ref name="biografiasyvidas1">{{cite web|url=http://www.biografiasyvidas.com/biografia/v/vargas_llosa.htm |title=Biografia de Mario Vargas Llosa |publisher=Biografiasyvidas.com |date= |accessdate = 505. 12. 2013.}}</ref>. У овом [[роман]]у, Љоса пише о својим искуствима и одрастању на Војној академији коју је похађао у [[Лима|Лими]]. Ипак, његова сурова и оштра критика војне структуре довела је до контроверзи у [[Перу]]у. Неколико перуанских критичара напало је Љосин роман, тврдећи да је потплаћен од стране [[Еквадор]]а како би поткопао престиж перуанске војске.

Попут многих других латиноамеричких интелектуалаца, Марио Варгас Љоса је у младости био [[Marksizam|марксиста]] и [[kubanska revolucija|присталица кубанске револуционарне владе]] [[Фидел Кастро|Фидела Кастра]]. Веровао је да је [[Социјализам]] лек за социјалну неправду и експлоатацију које су тада владале широм [[Латинска Америка|Латинске Америке]]<ref name="nobelprize1"/>. Временом је почео да губи веру у кубански социјализам, сматрајући да кубанска власт не поштује [[људска права|основна људска права]]. Након афере Падиља, када је кубанска влада ухапсила песника Хеберта Падиљу, многи латиноамерички интелектуалци окрећу се против [[Fidel Kastro|Кастра]], међу њима и Марио Варгас Љоса. [[1971]]. године када се десила та афера он се строго противи свим ауторитарним режимима, били они левичарски или десничарски. У свом говору приликом доделе Нобелове награде [[Нобелова награда|Нобелове награде]] каже: “Диктаторски режим представља апсолутно зло за земљу, извор бруталности, [[Корупција|корупције]] и дубоких рана којима треба дуго да зарасту, он трује будућност [[Нација|Нације]] и ствара штетне навике које трају генерацијама и одлажу демократску реконструкцију.“ Од одрицања [[социјализам|социјализма]], Марио Варгас Љоса себе види као [[неолиберализам|неолиберала]] и залаже се за ширење [[либерализам|либералне демократије]]. [[Либерализам|Либерална демократија]] у [[Латинска Америка|Латинској Америци]] за њега означава политички плурализам, коегзистенцију, [[трпељивост|толеранцију]], [[људска права]], уважавање критике, легалност, слободне изборе, смену [[vlast|власти]] и све остало што нас извлачи из дивљаштва. Године [[1987]]. учествовао је у формирању Покрета Слобода и такође постаје лидер тог покрета. Следеће године је његова странка ушла у коалицију са још две странке и формирала тропартијску коалицију Демократски фронт (-{Frente Democrático-FREDEMO}-). Године [[1990]]. Марио Варгас Љоса кандидовао се за председника [[Перу]]а. Он је предложио драстични економски програм штедње који је испрепадао већину сиромашних у земљи. Овај програм је истакао потребу за приватизацијом, слободну трговину, а што је најважније, ширење приватног власништва. Иако је победио у првом кругу са 34% гласова, Варгас Љоса је поражен од тада непознатог инжењера [[Алберто Фуџимори|Алберта Фуџиморија]] у накнадном кругу<ref>{{cite web|last=Wiles|first=Andrew |url=http://www.soundsandcolours.com/articles/peru/mario-vargas-llosa-and-the-relationship-between-politics-and-journalism/ |title=Mario Vargas Llosa and the relationship between politics and journalism &#124; Sounds and Colours |publisher=Soundsandcolours.com |date = 10. 909. 2010. |accessdate = 505. 12. 2013.}}</ref>. Од тог пораза Марио Варгас Љоса се фокусирао на писање са само повременим политичким ангажовањем. Разочаран народом Перуа због подршке Алберта Фуџиморија од деведесетих година Варгас Љоса углавном живи у [[Мадрид]]у а у Перуу проводи само три месеца годишње како би посетио породицу и пријатеље.

Марио Варгас Љоса је добио [[Нобелова награда|Нобелову награду]] за целокупно остварење у књижевности. Додељена му је [[7. децембра]] [[2010]]. на [[Шведска академија|Шведској академији]] у [[Стокхолм]]у и он је први јужноамерички добитник [[Нобелова награда за књижевност|Нобелове награде за књижевност]] од [[1982]]. године, када је награђен [[Gabrijel Garsija Markes|Габријел Гарсија Маркес]]. У образложењу [[Шведска Академија|Шведске Академије]] наводи се да се награда Љоси додељује „Због картографски прецизних приказа структура моћи и јетких слика отпора, револта и пораза појединца.“<ref>{{cite web|url=http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/210770/Mario-Vargas-Ljosa-dobitnik-Nobelove-nagrade-za-knjizevnost |title=Blic Online &#124; Mario Vargas Ljosa dobitnik Nobelove nagrade za književnost |publisher=Blic.rs |date= |accessdate = 505. 12. 2013.}}</ref> У свом говору он каже да није било лако писати приче јер претворене у речи, идеје и слике би избледеле и зато се увек питао како их оживети. Не крије да је доста писаца утицало на њега и да им дугује за откривање тајни приповедачког заната.

Без обзира на то што је у његовој земљи било тешко образовати се и бити писмен, он није посустајао. И сам каже: „Увек сам настављао писати чак и током периода када је зарађивање за живот одузимало већину мог времена.“<ref name="autogenerated1">{{cite web|author=Centar za informativnu dekontaminaciju mladih Banjaluka | Developed by Promotim (www.promotim.ba) |url=http://www.6yka.com/ |title=BUKA Magazin www.6yka.com |publisher=6yka.com |date= |accessdate = 505. 12. 2013.}}</ref> Љоса сматра да бисмо били гори него што јесмо без добрих књига које смо прочитали, већи конформисти, а критички дух не би ни постојао. Међутим :„Хтели они то или не, свесно или несвесно, када измишљају приче, писци подстичу незадовољство, демонстрирајући да је свет лоше направљен и да је живот фантазије богатији од живота наше свакодневнице. Ова чињеница чини грађане тежим за манипулисање, мање спремним да прихвате лажи тамничара који би хтели да их натерају да верују да иза решетака воде сигурније и боље животе.“<ref name="autogenerated1"/> Марио Варгас истиче да књижевност спаја људе без обзира на различитости, предрасуде, језике. Сам Љоса каже да :„Књижевност ствара братство међу различитим људима и руши бране које су међу мушкарцима и женама подигли незнање, идеологије, религије, језици или глупост.“<ref name="autogenerated1"/>