Михаил Булгаков — разлика између измена

м
Разне исправке
м (Разне исправке)
м (Разне исправке)
| име = Михаил Булгаков
| слика = Bulgakov1910s.jpg
| ширина_слике = 250п
| опис_слике = Михаил Афанасијевич Булгаков
| пуно_име = Михаил Афанасијевич Булгаков
| датум_рођења = {{датум рођења|1891|5|15}}
| место_рођења = [[Кијев]]
| држава_рођења = [[Руска Империја]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1940|3|10|1891|5|15}}
| место_смрти = [[Москва]]
| држава_смрти = [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]
| школа = [[Национални универзитет у Кијеву Тарас Шевченко]]
| награде =
== Биографија ==
=== Детињство и младост ===
Михаил Булгаков се родио 15. маја 1891. у породици професора Кијевске духовне академије Опанаса Ивановича Булгакова и његове жене Варваре Михајловне у [[Кијев]]у.<ref name="ббббб">{{cite book|last1last=Булгаков|first1first=Михаил|title=Писмо врховној власти и други краћи списи|publisher=Београд : Службени гласник, 2016.|isbn=978-86-519-0962-0|pages=115-134}}</ref> У породици је било седморо деце: Михаил, Вера, Нађа, Варвара, Микола, Иван и Олена.
 
Михаил Булгаков је 1909. завршио кијевску Прву гимназију и уписао се на медицински факултет "Тарас Шевченко" Кијевског универзитета.
Године 1917. почео је да узима [[морфијум]], испрва да олакша алергијске реакције на лек против дифтерије, који је узео бојећи се болести након обављене операције.<ref name="ббббб" /> Затим је узимање морфијума постало редовно. У октобру 1917. први пут је дошао у Москву, зауставивши се код свог ујака, познатог московског лекара-гинеколога Н. М. Покровског, који је постао прототип професора Преображенског из приче "[[Псеће срце]]". Ујесен 1918. Булгаков се вратио у Кијев где је започео приватну праксу као венеролог. У то време престао је да узима морфијум. За време Грађанског рата у Русији, у фебруару 1919, Булгакова су мобилизовали као војног лекара у војску Украјинске народне републике.
 
Те исте године је радио и као лекар [[Црвени крст|Црвеног крста]], а затим и у Оружаним снагама Југа Русије. У саставу ТрећeТреће Терске козачке пуковније борио се на Северном Кавказу. Активно је објављивао у новинама (чланак "БудућeБудуће перспективе"). За време повлачења Добровољачке армије почетком 1920. није отишао у Грузију, него је остао у Владикавказу јер је оболео од тифуса.<ref name="ббббб" />
 
=== Зрело доба ===
 
 
Године 1923., Булгаков је постао члан Сверуског савеза писаца (рус. "Всероссийский Союз писателей"). 1924. је упознао Љубов Јевгењевну Белозерску, која се недавно вратила из иностранства, и која је 1925. постала његова друга жена.
 
У октобру 1926. је у МХАТу са великим успехом одржана представа „Дани Турбинових“, која се веома свидела Стаљину. Истовремено се у Совјетској штампи ширила интензивна и крајње оштра критика стваралаштва Михајла Булгакова. Крајем октобра 1926. је у државном академском позоришту ''Ватангов'' с великим успехом премијерно одржана представа Зојкин Стан.
 
Године 1928., Булгаков је отпутовао са женом на Кавказ; посетили су Тбилиси, Батуми, Зелени Мис, Владикавказ, Гудермес. У Москви је те године премијерно одржана представа "Гримизни оток". Код Булгакова се појавила замисао романа касније названог "[[Мајстор и Маргарита]]". Писац је такође започео рад на комаду о Молијеру („Робовање лицемера“).
 
Године 1929., Булгаков је упознао [[Јелена Шиловска|Јелену Сергејевну Шиловску]] која је постала његова трећа и уједно последња жена 1932.<ref name="ббббб" />
 
До 1930. Булгаковљева дела су престала да се издају, а позоришни комади повлачени су се репертоара позоришта. Била су забрањена извођења комада "Бег", "Зојкин стан", "Гримизно острво", "Дани Турбинових".<ref name="ббббб" />
1.572.075

измена