Парменид — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 2:
| име = Парменид
| слика = Parmenides.jpg
| ширина_слике = 250п
| опис_слике = Парменид
| пуно_име = Парменид
| датум_рођења = око [[500. п. н. е.]]
| место_рођења = [[Елеја]]
| држава_рођења =
| датум_смрти = [[450. п. н. е.]]
| место_смрти =
| држава_смрти =
| школа =
| школа =
| епоха = [[Античка филозофија]]
| регија =
| школа_филозофије =
| главна_интересовања =
| значајне_идеје =
| утицаји_од = [[Хераклит]]
| утицао_на =
}}
'''Парменид''' ({{јез-гр|Παρμενίδης ὁ Ἐλεάτης}}), око [[500. п. н. е.]], из [[Елеја|Елеје]] у јужној [[Италија|Италији]], [[Античка Грчка|грчки]] [[филозофија|филозоф]], вероватно оснивач елејске школе. Претходником ове школе сматра се [[Ксенофан]], за кога се сматра да је био Парменидов учитељ<ref>-{Aristotle, ''Metaphysics'', i. 5; Sextus Empiricus, ''adv. Math.'' vii. 111; Clement of Alexandria, ''Stromata'', i. 301; Diogenes Laërtius, ix. 21}-<!-- референца да је Ксенофан био Парменидов учитељ --></ref>, али све и ако се нису лично познавали, Ксенофанова филозофија је извршила најочигледнији утицај на Парменида<ref>cf. Simplicius, ''Physics'', 22.26-23.20; Hippolytus, i. 14</ref>. Поред Парменида значајни представници елејске школе су Мелис и Зенон. У једној хексаметарској дидактичкој песми, од које је сачувано неколико група стихова, приказује свет једног јединственог, нествореног, непролазног [[биће|Бића]], које се сазнаје размишљањем, насупрот свету привида, који се ствара мишљењем људи.
Ред 27:
У Парменидовом учењу о једном бићу се истиче и тврдња како кретање није могуће. Објашњење је следеће: да би се биће кретало, оно мора да пређе у простор на коме се претходно није налазило, а ово повлачи да јединствено биће не испуњава сав простор. Парменидови ученици су развили низ примера којима су покушали да докажу ове тврдње свог учитеља. Најпознатији је чувени пример о кретању од тачке А ка тачки Б: Ако се тело креће из тачке А ка тачки Б, оно ће прво да пређе половину пута. Затим ће да пређе половину половине пута, па половину те половине, и тако у бескрај.
 
== ИзвориРеференце ==
{{reflist}}