Клод Леви-Строс — разлика између измена

| ширина_слике = 250п

| опис_слике = Портрет Леви-Строса из 2005. године

| пуно_име = Клод Леви-Строс

| датум_рођења = {{датум рођења|1908|11|28}}

| место_рођења = [[Брисел]]

| држава_рођења = {{застава|Белгија}}

| датум_смрти = {{датум смрти|2009|10|30|1908|11|28}}

| место_смрти = [[Париз]]

| држава_смрти = {{застава|Француска}}

| школа_филозофије = [[структурализам]]

| значајне_идеје =

| утицаји_од =

| утицао_на =

'''Клод Леви-Строс''', или по енглеском изговору '''Клод Леви-Страус''' ({{јез-фр|Claude Lévi-Strauss}}; [[Брисел]], [[28. новембар]] [[1908]]. — [[Париз]], [[30. октобар]] [[2009]]),<ref name="NYTobit">{{cite news |url=http://www.nytimes.com/2009/11/04/world/europe/04levistrauss.html?em |title=Claude Lévi-Strauss dies at 100 |last=Rothstein|first=Edward |date = 303. 11. 2009 |work=The New York Times |accessdate = 404. 11. 2009}}</ref><ref name="APobit">{{cite news |url= http://www.seattletimes.com/entertainment/anthropology-giant-claude-levi-strauss-dead-at-100/ |title=Anthropology giant Claude Levi-Strauss dead at 100 |last=Doland|first=Angela |date = 404. 11. 2009 |agency=Associated Press |work= [[Seattle Times]] |accessdate = 22. 404. 2015}}</ref><ref name="bloomberg">{{cite web |title=Claude Levi-Strauss, Scientist Who Saw Human Doom, Dies at 100 |url=http://www.bloomberg.com/apps/news?pid=20601088&sid=aY43vBHLDM6I |publisher=[[Bloomberg L.P.|Bloomberg]] |date = 303. 11. 2009 |accessdate = 303. 11. 2009}}</ref> био је [[Француска|француски]] [[антропологија|антрополог]] и [[етнологија|етнолог]] чији је рад био кључан у развоју [[Структурализам|структурализма]] и [[Структурална антропологија|структуралне антропологије]].<ref>{{cite web| url= http://www.anthropology.ua.edu/cultures/cultures.php?culture=Structuralism | title= Structuralism | work= Anthropological Theories: A Guide Prepared By Students For Students| publisher= Dept. of Anthropology, University of Alabama | first1first= Rachel |last1last=Briggs|first2= Janelle |last2=Meyer|accessdate = 22. 404. 2015}}</ref> Предавао је социјалну антропологију на [[Колеж де Франс]]у између 1959. и 1982. године и био је изабран за члана [[Француска академија|Француске академије]] 1973. Добитник је бројних награда од универзитета и институција широм света, и уз [[Џејмс Џорџ Фрејзер|Џејмса Џорџа Фрејзера]] и [[Франц Боас|Франца Боаса]]<ref>Pinker, Steven. (2003) ''The Blank Slate''. стр. 22.</ref> назива се оцем модерне антропологије.<ref name="euro">{{cite web |url=http://www.euronews.net/2009/11/03/death-of-french-anthropologist-claude-levi-strauss/ |title=Death of French anthropologist Claude Levi-Strauss |date = 303. 11. 2009 |accessdate = 303. 11. 2009 |publisher=[[Euronews]]}}</ref>

Леви-Строс се вратио у Француску 1939. године да би учествовао у рату и био је одређен као агент за везу са [[Мажино линија|Мажино линијом]]. После капитулације Француске 1940. године запослио се у [[Монпеље]]у, али је отпуштен је због [[вишијевска Француска|вишијевских расних закона. (Леви-Стросова породица која потиче из Алзаса, била је јеврејског порекла.) Истим законима, био је денатурализован (одузето му је француско држављанство). У то време, његова прва жена и он су се разишли. Она је остала и радила је за Француски покрет отпора, док је он успео да побегне из Вишијевске Француске бродом у [[Мартиник]],<ref>{{cite journal|last= Jennings| first= Eric |date= June 2002| title= Last Exit from Vichy France: The Martinique Escape Route and the Ambiguities of Emigration| journal= The Journal of Modern History |volume= 74| number= 2 | doi=10.1086/343409|pages=289–324289-324}}</ref> одакле је могао да настави путовање. 1941. године, понуђено му је место у Новој школи за друштвена истраживања у [[Њујорк]]у и одобрен му је улаз у [[Сједињене Америчке Државе]]. Серија путовања га је довела, кроз јужну америку до [[Порторико|Порторика]] где га је [[Еф-Би-Ај]] испитивао после писама на немачком у његовом пртљагу која су пробудила сумњу код царинских агената. Леви-Строс је током рата највише времена провео у Њујорку. Поред [[Jacques Maritain]], [[Henri Focillon]], и [[Роман Јакобсон]], био је један од чланова који су основали Бесплатну школу напредних студија, врсту универзитета у егзилу за француске академике.

Године рата у Њујорку су биле формативне за Леви-Страуса на неколико начина. Његова веза са Јакобсоном помогла му је да обликује теоријско гледиште (Јакобсон И Леви-Строс су сматрани за две централне фигуре на којима је базирана [[Структурализам|структуралистичка]] мисао).<ref>{{Cite book|last= Johnson| first=C. |year=2003| title= Claude Levi-Strauss: The Formative Years| publisher= Cambridge University Press|pages=1,92,172}}</ref> Леви-Строс је такође био изложен Америчкој [[Антропологија|антропологији]] коју је заговарао [[Франц Боас]], који је предавао на [[Универзитет Колумбија|универзитету Колумбија]]. 1942. године, док је вечерао на факултету у Колумбији, Боас је преминуо од срчаног напада у рукама Леви-Строса.<ref>{{Cite book|title= Totems and Teachers: Key Figures in the History of Anthropology|last=Silverman|first=Sydel|publisher= Rowman Altamira|year=2004|pages=16}}</ref> Ова лична повезаност са Боасом дала је његовим раним радовима уочљиву Америчку склоност која је олакшала да га прихвате у Сједињеним Америчким Државама. Након кратког периода од 1946. до 1947. године када је радио као аташе за културу Француске амбасаде у [[Вашингтон]]у, Леви-Строс се вратио у [[Париз]] 1948. године. У то време примио је Државни докторат од [[Сорбона|Сорбоне]], након што је поднео, у француској традицији, и главну и малу докторску тезу. То су биле ''Породица'' и ''Друштвени живот индијског народа Намбиквара'' (La vie familie et sociale des indiens Nambikwra) и ''Основне структуре сродства'' (Les structures élémentaires de la parenté).<ref name=Moore2004>{{cite book| last= Moore| first= Jerry D. |year=2004| title= Visions of Culture: An Introduction to Anthropological Theories and Theorists| publisher= Rowman Altamira }}</ref>{{rp|234}}

Године 1962. године, Леви-Строс објавио је за многе његов најважнији рад, ''La Pensée Sauvage'' преведено на енглески ''The Savage Mind''. Наслов на француском се тешко преводи јер реч ''pensée'' значи у исто време и „мисао” и ‘дан и ноћ”(цвет), док ''sauvage'' има многа значења која се разликују од енглеског „дивљак”. Леви-Строс је предложио да енглески наслов буде ''Pansies for Thought'' позајмљујући из Офелијиног говора у [[Шекспир]]овом ''[[Хамлет]]у''. Издања ''La Pensée Sauvage'' на француском увек су штампана са сликом дивљег цвета дан и ноћ на корицама.

Леви-Строс је коначно завршио ''Митологику'' 1971. године. 14. маја 1973. године изабран је за члана Француске академије, што је највеће француско признање за писца.<ref>{{cite web| url= http://www.academie-francaise.fr/immortels/base/academiciens/fiche.asp?param=647 | title= Claude Lévi-Strauss| archiveurl= https://web.archive.org/web/20120331130154/http://www.academie-francaise.fr/immortels/base/academiciens/fiche.asp?param=647| archivedate = 31. 303. 2012 | publisher= [[Académie française]] }}</ref> Био је члан других важних светских [[академија]], укључујући Америчку академију уметности и књижевности. 1956. године постао је страни члан Краљевске Холандске академије наука и уметности.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.dwc.knaw.nl/biografie/pmknaw/?pagetype=authorDetail&aId=PE00009261 |title=Claude Levi-Strauss (1908—2009.) |publisher=Royal Netherlands Academy of Arts and Sciences |date= |accessdate = 26. 707. 2015}}</ref> Добио је Еразмову награду 1973. године, ''Meister Eckhart Prize'' за филозофију 2003. године и неколико почасних доктората са универзитета као што су [[Универзитет у Оксфорду|Оксфорд]], [[Универзитет Харвард|Харвард]], [[Јејл (универзитет)|Јејл]] и [[Универзитет Колумбија|Колумбија]]. Такође је примио [[Национални орден Легије части]], ''Commandeur de l'ordre national du Mérite'', и ''Commandeur des Arts et des Lettres''. 2005. године примио је ''XVII Premi Internacional Catalunya''. После пензионисања, наставио је да објављује повремено размишљања о уметности, музици, филозофији и поезији.

Године 2008. године је постао први члан Француске академије који је доживео стоту годину и један од првих живих аутора чији су радови били објављени у библиотеци De la Pléiade. После смрти [[Морис Друон]]а 14. апила 2009. године постао је декан Академије, као њен најдужи члан.

Умро је 30. октобра 2009. године, неколико недеља пре његовог 101. рођендана.<ref name="NYTobit" /> Његова смрт је објављена четири дана касније. Француски председник [[Никола Саркози]] га је описао као „једног од највећих етнолога свих времена.”<ref name="BBC">{{cite web |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/8340936.stm|title=Anthropologist Levi-Strauss dies|date = 303. 11. 2009|accessdate = 303. 11. 2009|publisher=[[BBC]]}}</ref> [[Бернар Кушнер]], француски министар спољних послова, рекао је да је Леви-Строс „раскинуо са етноцентричним погледом на историју и човечанство [...] У времену када сви покушавамо да пронађемо смисао глобализације, како би створили поштенији и хуманији свет, волео бих да се глас Клода Леви-Строса резонује шире кроз свет”.<ref name="euro"/> Слична изјава Леви-Строса била је емитована на ''National Public Radio'' у сећање на њега 3. новембра 2009. године: „Данас се дешава застрашујуће одумирање живих врсти, биле оне биљке или животиње, и јасно је да је распрострањеност људи постала тако велика, да су почели да се трују међусобно. Свет у ком престајем да постојим није више свет који волим”. У читуљи посвећеној њему у ''The Daily Telegraph'' је писало да је Леви-Строс „један од најдоминантнијих послереатних утицаја у француском интелектуалном животу и један од водећих представника структурализма у друштвеним наукама.”<ref name="Telegraph">{{cite web|url=http://www.telegraph.co.uk/news/obituaries/science-obituaries/6496558/Claude-Levi-Strauss.html |title=Claude Lévi-Strauss |date = 303. 11. 2009 |accessdate = 303. 11. 2009 |work=[[The Daily Telegraph]] }}</ref> Стална секретарка Француске академије Хелена је рекла: ”Био је мислилац, филозоф [...] Нећемо се срести са њему сличним”.<ref name="Guardian">{{cite web|last=Davies|first=Lizzy|url=http://www.guardian.co.uk/science/2009/nov/03/claude-levi-strauss-dies|title=French anthropologist Claude Lévi-Strauss dies aged 100|date = 303. 11. 2009|accessdate = 303. 11. 2009|work=[[The Guardian]]}}</ref>

Леви-Строс захтева на примени структуралне лингвистике [[Фердинанд де Сосир|Фердинанда де Сосира]] у антропологији.<ref name=Moore2009>{{cite book| last= Moore| first= Jerry D. |year=2009| title= Visions of Culture: An Introduction to Anthropological Theories and Theorists| chapter= Claude Levi-Strauss: Structuralism|publisher= Altamira |location= Walnut Creek, California|pages=231–247231-247}}</ref> У то време, породица је традиционално била сматрана основним објектом анализе, али је посматрана најпре као самостална јединица која се садржи од мужа, жене и њихове деце. Нећаци, рођаци, тетке, ујаци, бабе и деде су посматрани као секундарни. Леви-Строс је тврдио то, сродно Сосировој мисли линвистичке вредности, породице стичу одређене идентитете само кроз везе једних са другима. Према томе он је окренуо класично гледиште антропологије, стављајући секундарне чланове породице на прво место и инсистирајући на анализирању веза између јединица уместо самих јединица.<ref name= JWP>{{cite web|title= Structural Linguistics and Anthropology| first= John W. |last=Phillips|website= National University of Singapore| url= http://courses.nus.edu.sg/course/elljwp/anthropology.htm#Structural%20Anthropology }}</ref>

Слично, Леви-Строс препознаје митове као типове говора преко којих језик може да буде откривен. Његов рад је Структуралистичка теорија митологије која покушава да објасни како наизглед фантастичне и произвољне приче могу да буду толико сличне кроз културе. Због тога што је веровао да не постоји једна аутентична верзија мита, него да су све то испољавања истог језика, он је захтевао да нађе основне јединице мита, које се називају mytheme. Леви-Строс је разбио сваку верзију мита у серије реченица, које се састоје од веза између функција и субјекта. Реченицама са истом функцијом су дати исти бројеви и заједно су у пакету. Ово су mythemes .<ref name = mythology>{{citation| url= http://people.ucsc.edu/~ktellez/levi-strauss.pdf |title= The Structural Study of Myth | first= Claude | last= Lévi-Strauss | publisher= republished online at UCSC.edu}}</ref>

У [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким ДржавамаСАД]], где је [[Франц Боас]] поставио облик антропологије, опредељење је било за историјске исказе. Овај приступ је очигледно имао проблеме, због којих је Леви-Строс одао признање Боасу јер им је директно приступио.

„Права научна анализа мора бити стварна, једноставна и мора бити способна да објашњава” он пише.<ref name=SA>{{citation|title= Structural Anthropology| first= Claude | last= Lévi-Strauss |year=1958 }}</ref> Фонемска анализа открива карактеристике које су стварне, како би корисници језика могли да препознају и да одговоре на њих. У исто време, глас је апстракција језика – не звук, а категорија звука се успут дефинисала различитом од осталих категорија, преко јединствених правила заједница. Цела звучна структура језика може бити произведена од јако малог броја правила.

Многи антрополози су критиковали Леви-Стросову теорију о пореклу Варалице. [[Стенли Дајмонд]] примећује да док световни цивилизовани често разматрају концепте живота и смрти као поларне, примитивне културе често их виде „као аспекте јединог услова, услова постојања”.<ref name= Diamond>{{cite book|authorlink= Stanley Diamond|last=Diamond|first= Stanley |title= In Search of the Primitive| location= New Brunswick| publisher= Transaction Books|year=1974|idisbn=ISBN 978-0-87855-045-6}}</ref>{{rp|308}} Дајмонд даје примедбу да Леви-Строс није стигао до закључка индуктивним закључивањем, већ једноставно радећи уназад од доказа до „''а priori'' посредованих концепата живота и смрти”,<ref name= Diamond />{{rp|310}} до којих је он дошао претпоставком о неопходности напретка од „живота” преко „пољопривреде” до „биљоједа”, и од „смрти” преко „борби” до „звери”. Којот је добро познат да лови скупљајући успут остатке, а гавран је познат такође по томе што се понаша као звер, за разлику од Леви-Стросове идеје. Ни та идеја не објашњава зашто се сакупљач лешина као што је медвед никада не би појавио као Варалица. Дајмонд такође даје примедбу „Варалица звана „гавран” или „којот” коју Леви-Строс објашњава може доћи са већом привредом у основи, можемо рећи, вештина животиња подразумевала је, њихову свеприсутност, неухватљивост, капацитет да направе штету, њихов неприпитомљен одраз сигуних људских особина.<ref name= Diamond />{{rp|311}} Коначно, Леви-Стросова анализа се не појављује као способна да објасни зашто представљања Варалица у другим областима света користе употребу животиња као што су паук и богомољка.

Едмунд Лич је написао да „изузетна карактеристичност његовог писања, било на француском или енглеском, је да је тешко разумљиво; његове социолошке теорије комбинују збуњујућу сложеност са моћном ученошћу. Неки читаоци чак сумњају да се третирају преваренима”.<ref name=Leach1974>{{citation |year=1974|last= Leach| first= Edmund |authorlink=Edmund Leach |title=Claude Levi-Strauss |edition=Revised |place=New York |publisher=Viking Press|pages=3}}</ref> Социолог [[Станислав Андрески]] генерално критикује Леви-Стросов рад, расправљајући даје његова ученост увек била траљава и зато његова репутација и мистика потичу од његовог „третирања људи математчарски”, помињујући Леви-Стросову употребу квази-алгебарске једначине да објасни своје идеје.<ref>Andreski, Stanislav (1972). ''The Social Sciences as Sorcery'', Deutsch. стр. 85</ref> [[Камил Паглиа]] одбацује Леви-Строса као прецењеног, коментаришући да „Када сам као дипломирани студет [[Јејл]]а претражила тај велики храм, Стерлинг библиотеку, у истраживању парадигми за реинтеграцију књижевне кртике са историјом, нисам заправо пронашла ништа у Леви-Стросу да сам осетила да има учењачку чврстину”.<ref>{{cite web| url= http://www.salon.com/2009/11/11/pelosi_7/ | date = 10. 11. 2009 |title= Pelosi’s victory for women| website= [[Salon.com]] |last=Paglia|first=Camille| accessdate = 22. 404. 2015}}</ref> Радећи на постколонијалним приступима за антропологију, Тимоти Лаури предложио је да „Леви-Строс говори са позиције предности државне намере да осигура знање за сврху, као што би он често тврдио, спасавајући локалне културе...али спасиоци такође приписују себи легитимитет и ауторитет у процесу”.<ref>{{Citation | title= Epistemology as Politics and the Double-Bind of Border Thinking: Lévi-Strauss, Deleuze and Guattari, Mignolo |last=Laurie|first=Timothy| journal=Portal: Journal of Multidisciplinary International Studies | volume= 9 | issue= 2 |year=2012| url= https://www.academia.edu/2137504 | doi=10.5130/portal.v9i2.1826|pages=1–201-20}}</ref>

* {{Cite book|ref=harv|title= Totems and Teachers: Key Figures in the History of Anthropology|last=Silverman|first=Sydel|publisher= Rowman Altamira|year=2004|pages=16}}

* {{Cite book |ref= harv|last= Johnson| first=C. |year=2003| title= Claude Levi-Strauss: The Formative Years| publisher= Cambridge University Press|pages=1,92,172}}

== СпољaшњеСпољашње везе ==