Рене Декарт — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ciscenje mrtvih referenci |
м ciscenje mrtvih referenci |
||
Ред 20:
| потпис = [[Датотека:Firma Descartes.svg|150px]]
}}
'''Рене Декарт''' ({{јез-лат|Renatus des Cartes}},<ref>{{Cite book|last=Colie | first = Rosalie L. | title = Light and Enlightenment | publisher = Cambridge University Press |year=1957 |pages= 58}}</ref> {{јез-фр|René Descartes}}; [[Ла Еј]], [[31. март]] [[1596]] — [[Стокхолм]], [[11. фебруар]] [[1650]]) био је француски [[филозофија|филозоф]],<ref name="Russell2004p516">[[Bertrand Russell]] (2004) [https://books.google.com/books?id=Ey94E3sOMA0C&pg=PA516 ''History of western philosophy''] pp.511, 516–7</ref><ref name="Britannica">{{cite journal|first=Richard A. | last=Watson |authorlink = Richard Watson (philosopher) | title = René Descartes | work = Encyclopædia Britannica | publisher = Encyclopædia Britannica Online. Encyclopædia Britannica Inc |date=31. 03. 2012 | url = http://www.britannica.com/EBchecked/topic/158787/Rene-Descartes | accessdate=31. 03. 2012}}</ref> [[математика|математичар]] и [[наука|научник]] чије је дело [[Геометија (Декарт)|Геометрија]] (''-{La geometrie}-'') поставило основе данашњој [[аналитичка геометрија|аналитичкој геометрији]]. Зачетник је нововековног филозофског правца [[рационализам|рационализма]],<ref>R. H. Moorman, [http://www.faculty.umb.edu/gary_zabel/Courses/Spinoza/Texts/The%20Influence%20of%20Mathematics%20on%20the%20Philosophy%20of%20Spinoza.pdf "The Influence of Mathematics on the Philosophy of Spinoza"], ''National Mathematics Magazine'', Vol. 18, No. 3. (Dec., 1943), pp. 108–115.</ref> а често се каже да се у његовом дјелу могу наћи и неке од првих [[емпиризам|емпиристичких]] теза. У ''Медитацијама о првој филозофији'' досљедно (тзв. методском сумњом) изводи оно прво сигурно сазнања и уобличава га у чувено ''-{[[Cogito ergo sum]]}-'' став који ће значити изворни преокрет у нововековној европској мисли, одвајајући је од средњовековног теоцентричног погледа схоластичке провенијенције.<ref>{{
Декарт је своје најпознатије дело ''Расправу о методи'' ([[Француски језик|фран]]. -{''Discours de la méthode''}-, 1637.) објавио на матерњем, француском језику, а не на латинском учене Еуропе, јер се не обраћа људима књишке учености него људима ''[[Здрав разум|здравог разума]]''. Извесност у сазнању савременог човека, према Декарту, постиже се методом универзалне сумње, којом се одбацује све што није јасно и очигледно, а што је очигледно и јасно, то је извесно и истинито. Декарт је показао да у практичном животу не можемо незаинтересовано и унедоглед изводити научна истраживања као у теорији јасне и разговетне спознаје, нити пак ову као у техници накнадно примењивати на етичко-политичко деловање, него да се морамо одлучити за деловање у свакој датој ситуацији, јер ''деловање не трпи одлагања''.<ref>'''Descartes, René''', [http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=14710 „Хрватска енциклопедија“], Лексикографски завод Мирослав Крлежа, www.enciklopedija.hr, 2015.</ref> Декартова најпознатија и најзнаменитија тврдња је „Мислим, дакле постојим“.<ref>„Фактопедија“, илустрирана енциклопедија 11. издање, 2004. Мозаик књига, стр.145</ref>
Ред 166:
== Литература ==
* {{Cite book|last=Carlson | first = Neil R. | title = Physiology of Behavior | publisher = Pearson: Allyn & Bacon |year=2001 | location = Needham Heights, Massachusetts |pages= 8 | url = |id= | id = ISBN 0-205-30840-6 }}
* {{Cite book|last=Colie | first = Rosalie L. | title = Light and Enlightenment | publisher = Cambridge University Press |year=1957 |pages= 58}}
{{refbegin|30em}}
| |||