Луј XI — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 5:
| пуно_име =
| датум_рођења = {{Датум рођења|1423|7|3}}
| место_рођења = [[Бурж]]
| држава_рођења = [[Француска]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1483|8|30|1423|7|3}}
Ред 37:
Најопаснији супарник Луја XI био је бургундски војвода Карло Смели. Поседи Карла Смелог представљали су уствари две територије које једна с другом нису биле спојене — Низоземску и Бургундију. Политика Карла Смелог била је усмерена на то да уједини те раздвојене делове, да створи непрекидну територију и да је претвори у краљевину. Због тога је долазило до оштрих сукоба с Лујем XI. Карло Смели је стално ратовао с лотариншким војводама и са Швајцарцима које је Луј XI на све могуће начине подбадао пружајући им финансиску помоћ. У бици са Швајцарцима и Лотаринжанима код Нансија (1477. ) Карло Смели је погинуо.
 
1477Године 1477,г. представља годину пада моћи бургундске куће. Луј XI је заузео војводство Бургундију. Остали део поседа Карла Смелог припао је његовој јединој кћери Марији Бургундској која се удала за сина цара Фридриха III — Максимилијана Хабзбуршког.
 
Са присаједињењем бургундских земаља могло се сматрати да је Француска готово уједињена.
Ред 59:
После смрти Луја XI 1483. године на престо је ступио његов малолетни син Карло VIII уз кога је образовано регентство које је углавном наставило политику Луја XI.
 
1484Године 1484,г. сазвани су државни сталежи у Тур. На то заседање посланици су дошли са захтевима својих бирача. У тим се захтевима тражило да се снизе порези и да државни сталежи ограниче краљевску власт. Посланици су подвргли оштрој критици апсолутистичку политику Луја XI и захтевали редовно сазивање државних сталежа сваке две године. Али, краљевску је власт већ била довољно учврстила политика Карла VII и Луја XI, па се она није бојала таквих захтева. Државни сталежи пошто су добили неке делимичне уступке и изгласали тражену субвенцију, распуштени су и после тога нису сазивани током читавих 75 година.
 
Крајем XV в. у Француској већ почиње да се формира национална држава. Мноштво појединих области, феудалних поседа и градова, који су живели својим засебним животом, сада се ујединило у једну територију. Поред локалних језика почео је да се изграђује заједнички језик за целу земљу (на основу језика северне Француске) и да се ствара заједничка култура. Раније су се обично само становници северне Француске називали Французима; Бургунђани, Провансалци, Бретонци и Гаскоњци нису себе сматрали Французима. Сада се почела развијати француска нација као »историјски формирана стабилна заједница људи поникла на бази заједнице језика, територије, економског живота и психичке конституције, која се испољава у заједници културе«.
Ред 108:
 
== Литература ==
* {{Cite book | ref = harv| last1 last= Удаљцов| first1first = А. Д.| last2 = Космински| first2 = Ј. А.| last3 = Вајнштајн| first3 = О. Л.| title = Историја средњег века I| year = 1950| url = https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B5%D0%B3_%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0_I| publisher = |location= Београд|id=}}
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Луј_XI