Википедија

Џорџ Вашингтон — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м popunjavanje sablona page
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 10:
| држављанство =
| народност =
| вероисповест = [[Америчка епископална црква]]<ref>Chernow, [http://constitutioncenter.org/media/audio/ron_chernow_10-18-10_(64).mp3 Ron (October 18, 2010). Ron Chernow on George Washington (MP3)] {{Wayback|url=http://constitutioncenter.org/media/audio/ron_chernow_10-18-10_(64).mp3 |date=20120516084847 }}. We The People Stories (Podcast) (Philadelphia: National Constitution Center). Приступљено December 29, 2011.</ref><ref>{{harvnbsfn|Lillback|Newcombe|2006|pp=}}</ref> и [[Деизам]]<ref>{{harvnbsfn|Wilson|Reill|2009|p=148}}</ref>
| супружник = [[Марта Вашингтон]]
| потпис = George Washington signature.svg
Ред 35:
Већи део детињства Џорџ Вашингтон провео је на Фери фарми у округу [[Стафорд (Енглеска)|Стафорд]], у близини [[Фредериксбург (Вирџинија)|Фредериксбурга]]. Његов старији брат Лоренс наследио је још једно имање свог оца, плантажу на реци [[Потомак (река)|Потомак]], која се називала [[Маунт Вернон (Вирџинија)|Маунт Вернон]] (у част адмирала [[Едвард Вернон|Едварда Вернона]]). Џорџ је најпре наследио Фери фарм, а након Лоренсове смрти и Маунт Вернон.{{sfn|Freeman|1948|pp=15–72}}
 
Смрт Вашингтоновог оца онемогућила је његово школовање у Енглеској. Школовао се код англиканског свештеника близу Фредериксбурга.<ref>"[http://millercenter.org/president/biography/washington-life-before-the-presidency Life Before the Presidency]". American President: George Washington (1732–1799). Miller Center of Public Affairs, University of Virginia. Приступљено November 12, 2011.</ref><ref>{{harvnbsfn|Ferling|2010|pp=5–6}}</ref>. Када је имао 15 година, требало је да се пријави у [[Краљевска ратна морнарица|енглеску краљевску морнарицу]], али се његова мајка супротставила{{sfn|Freeman|1948|p=199}}. Захваљујући утицају свог брата, са 17 година постављен је за службеног геометра за округ Калпепер. Добро плаћено место омогућило му је да купи земљу у долини реке [[Шенандоа (река)|Шенандоа]]. Године 1751. отпутовао је на [[Барбадос]] са Лоренсом који је боловао од туберкулозе. Током путовања је добио мале богиње које су оставиле ожиљке на његовом лицу{{sfn|Flexner|1974|p=8}}. Лоренсово здравље се, међутим, није поправило те се он вратио у Маунт Вернон где ће умрети 1752. године{{sfn|Freeman|1948|p=264}}
 
Фебруара 1753. Вашингтон је именован за једног од четири ађутанта Вирџиније са чином мајора.{{sfn|Freeman|1948|p=268}} Док је боравио у Фредериксбургу у овом периоду, Вашингтон је постао масон, иако је његово учешће у организацији било минимално{{sfn|Alden|1993|p=9}}.
Ред 45:
Британско Охајо предузеће настојало је да се прошири у долини Охајо отварајући нове центре за трговину са [[Američki starosedeoci|Индијанцима]].{{sfn|Freeman|1948|pp=274–327}} Године 1753. Француска је и сама почела да шири војну контролу у Охају, али и у британским колонијама Вирџинији и Пенсилванији. То је довело до избијања сукоба у колонијама под називом [[Француски и индијански рат]] (1754-1762). Вашингтон је био укључен у рат још од самог почетка. Касније ће рат израсти у светски сукоб познат као [[Седмогодишњи рат]] (1756-1762).
 
[[Роберт Динвиди]], гувернер колоније Вирџиније, добио је наређење од британске владе да чува британске територије, укључујући и слив реке Охајо. Крајем 1753. године он је наредио Вашингтону да уручи писмо Французима у коме од њих тражи да напусте долину Охаја.{{sfn|Freeman|1948|pp=274–327}}. Вашингтон се састао са Таначарисоном и поглавицом [[Ирокези|Ирокеза]]. Предао је писмо за француског команданта [[Жак Легардер Сен-Пјер|Жака Легардера Сен-Пјера]]<ref>{{harvnbsfn|Lengel|2005|pp=23–24}}</ref>. Француз је одбио да напусти земљу. Вашингтон је водио дневник током свог путовања. По Динвидовом наређењу, дневник је штампао [[Вилијам Хантер]] и тако допринео Вашингтоновој популарности<ref>Washington, George. The Journal of Major George Washington, Sent by the Hon. Robert Dinwiddie to the Commandment of the French Forces in Ohio. New York: Reprinted for J. Sabin, 1865.</ref>. Сакупио је групу од 100 људи и са њима започео војну каријеру<ref>Grizzard, Frank E. George Washington: A Biographical Companion. Santa Barbara, Calif: ABC-CLIO, 2002.</ref>
 
Динвиди је послао Вашингтона натраг у Охајо да штити изградњу утврђења Охајо компаније у данашњем Питсбургу у Пенсилванији. Међутим, пре него што је Вашингтон стигао у ту област, Французи су већ истерали британске трговце и започели изградњу свог утврђења. Дана 28. маја 1754. године Вашингтон се сукобио са Французима у [[битка код Жумонвила|бици код Жумонвила]]. Битка је трајала око 15 минута. Француски командант Жумонвил је убијен, а већина његових људи је заробљена или су страдали.<ref>{{harvnbsfn|Lengel|2005|pp=31–38}}</ref>. Французи су одговорили нападом у коме је Вашингтон заробљен јула 1754. године<ref>{{harvnbsfn|Grizzard|2002|pp=115–119}}</ref>. Међутим, дозвољено му је да се са својим трупама врати у Вирџинију<ref>{{harvnbsfn|Ellis|2004|pp=17–18}}</ref>. Овај догађај имао је светске последице. Француска и Британија прекинули су дипломатске односе и отпочели су борбу за колоније у Северној Америци. Рат је и званично проглашен 1756. године<ref>{{harvnbsfn|Anderson|2005|pp=100–101}}</ref>
 
Вашингтон је 1755. године постао помоћник британског генерала [[Едвард Брадок|Едварда Брадока]], вође кобне Брадокове експедиције. Брадок је требало да са јаким снагама британске војске протера Французе из Охаја. Први циљ био је освајање Форт Дукејна.<ref>{{harvnbsfn|Alden|1993|pp=35–36}}</ref>. На почетку експедиције Вашингтон се разболео. Препоручио је Брадоку да војску подели у две дивизије. У [[битка код Мононгахела|бици код Мононгахела]], Брадок је смртно рањен. Британци су се повукли у нереду. Вашингтон је показао велику храброст и издржљивост у бици када је, упркос болести, испод њега страдало два коња, а капут му је био пробијен са четири метка<ref>{{harvnbsfn|Alden|1993|pp=37–46}}</ref>
 
Динвиди је 1755. године наградио Вашингтона именујући га командантом свих трупа у Вирџинији са задатком одбране западне границе. Под његовом командом било је 1000 војника. Вашингтон их је сам провео кроз обуку. Потом их је повео у рат против Индијанаца на западу{{sfn|Flexner|1965|p=138}}. У десет месеци, Вашингтонов пук водио је двадесет битака у којима је страдала трећина људи.<ref>{{harvnbsfn|Fischer|2004|pp=15–16}}</ref>{{sfn|Ellis|2004|p=38}}. Граница Вирџиније је одбрањена. Године 1758. учествовао је у Форбесовој експедицији чији је циљ био освајање Форт Дукејна. Французи су напустили тврђаву, а Британци су остварили изузетно значајну стратешку победу. Након завршетка [[Форбесова експедиција|Форбесове експедиције]], Вашингтон се пензионисао (децембра 1758. године)<ref>{{harvnbsfn|Lengel|2005|pp=75–76, 81}}</ref> Није учествовао у војном животу све до избијања Револуције 1775. године.
 
== Међуратни период (1759—1775) ==
[[Датотека:Mount Vernon, Virginia crop.jpg|250px|мини|лево|Маунт Вернон (Вирџинија)]]
Вашингтон се 6. јануара 1759. године оженио богатом удовицом [[Марта Вашингтон|Мартом]] која је имала 28 година. Џорџ и Марта имали су срећан брак. Марта је имала двоје деце из претходног брака, Џона и Марту. Џорџ и Марта нису имали заједничке деце. Болест малих богиња коју је прележао 1751. године вероватно га је учинила стерилним.<ref>{{harvnbsfn|Flexner|1974|pp=42–43}}</ref>. Брачни пар преселио се у Маунт Вернон, у близини Александрије, где је Џорџ био плантажер, а учествовао је и у политичком животу. Браком са богатом Мартом, Вашингтон је постао један од најбогатијих људи Вирџиније<ref>{{harvnbsfn|Ferling|2000|pp=33–34}}</ref>. Стекао је трећину имања (од 18.000 хектара) имања Кустиса, покојног Мартиног мужа. Добио је око 23.200 хектара земље за заслуге у рату<ref>{{harvnbsfn|Rasmussen|Tilton|1999|p=100}}</ref>. Вашингтон је често куповао земљу. До 1755. године удвостручио је величину Маунт Вернона на 6.500 хектара. Повећао је и број својих робова на преко 100. Био је посланик скупштине у Вирџинији седам година, почев од 1758. године<ref>{{harvnbsfn|Ellis|2004|pp=41–42, 48}}</ref>
 
 
== Америчка револуција ==
{{main|Амерички рат за независност}}
Вашингтон се 1765. године успротивио [[Закон о таксеним маркама из 1765.|Закону о таксеним маркама]], првом директном порезу кога је Енглеска наметнула америчким колонијама. Тада је почео да преузима водећу улогу у све већем отпору колониста према Британцима. Противио се британским Тауншенд актима из 1767. године. Маја 1769. године предложио је бојкот енглеске робе у Вирџинији на коју су се акти односили.<ref>{{harvnbsfn|Freeman|1968|pp=174–176}}</ref>. Јула 1774. године председавао је састанком на коме су усвојене Ферфакс одлуке којима је одлучено да се сазове [[Први Континентални конгрес]]{{sfn|Ferling|2010|p=100}}<ref>[http://memory.loc.gov/cgi-bin/query/r?ammem/hlaw:@field(DOCID+@lit(jc0019)): Cont'l Cong., Credentials of the Delegates from Virginia, in 1 Journals of the Continental Congress, 1774–1789 23 (Library of Cong. eds., 1904).]</ref>
 
=== Прве године (1775—1776) ===
[[Датотека:General George Washington at Trenton by John Trumbull.jpeg|250px|мини|Џорџ Вашингтон код Трентона]]
[[Битке код Лексингтона и Конкорда|Битка код Лексингтона и Конкорда]] у близини [[Бостон]]а (април [[1775]]) представља први оружани сукоб Британаца и устаника. Након ње је избила [[Америчка револуција]].<ref>{{harvnbsfn|Rasmussen|Tilton|1999|p=294}}</ref>. Вашингтон је имао углед, војно искуство, харизму и утицај, а био је познат и као велики патриота. На почетку је одбијао функцију главнокомандујућег сматрајући да није довољно способан за њу<ref name="automatski generisano1">{{harvnb|Bell|2005|pp=}}</ref>. Међутим, није имао озбиљну конкуренцију<ref>{{harvnbsfn|Ellis|2004|pp=68–72}}</ref>. [[Контитентални конгрес]] је 14. јуна 1775. године створио [[Контитентална армија|Континенталну армију]]. Номинован од стране [[Џон Адамс|Џона Адамса]] од Масачусетса, Вашингтон је постављен за генерала<ref>"WEDNESDAY, JUNE 14, 1775 (Journals of the Continental Congress, 1774-1789, ed. Worthington C. Ford et al. (Washington, D.C., 1904-37)". memory.loc.gov. Library of Congress. June 14 (1775). pp. 89-90. Приступљено June 21, 2015.</ref> Британска влада је 23. августа прогласила револуционаре побуњеницима и издајницима.
 
Вашингтон је преузео команду над Континенталном војском у [[Кембриџ (Масачусетс)|Кембриџу]] у Масачусетсу, јула 1775. године, током британске [[Опсада Бостона|опсаде Бостона]]. Схвативши да је америчкој војсци највише недостајало барута, Вашингтон је тражио нове изворе. Револуционари су упадали у британске арсенале, укључујући и неке на Карибима. Барут је куповао углавном од Француза.<ref>Stephenson, Orlando W. (January 1925). "[https://archive.today/20120715221802/http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Journals/AHR/30/2/Supply_of_Gunpowder_in_1776.html The Supply of Gunpowder in 1776]". The American Historical Review (University of Chicago) 30 (2): 271–281. {{doi|10.2307/1836657}}. {{JSTOR|1836657}}</ref> Под притиском Вашингтонових снага, Британци су подигли опсаду 17. марта и повукли се ка Њујорку.
Ред 80:
Лета 1779. године Вашингтон и Конгрес су одлучили да покрену кампању против [[Лојалисти (Америчка револуција)|Лојалиста]] и Ирокеза{{sfn|Grizzard|2002|p=303}}. Јуна 1779. године ратници Ирокеза придружили су се британској војски генерала Батлера. Августа 1779. године [[Џон Саливан]] водио је војну операцију у којој је уништио преко 40 села Ирокеза и спалио им све усеве{{sfn|Mann|2008|p=106}}. Међутим, убио је мало људи јер су Индијанци побегли на британске поседе у Канади.
 
Вашингтон је у међувремену преселио свој штаб из Мидлброка у Њу Виндсор на реци Хадсон. Његова армија бројала је око 10.000 људи. Британци, предвођени Хенријем Клинтоном, кренули су узводно реком Хадсон, али су их зауставиле снаге америчког генерала [[Антоније Вејн|Антонија Вејна]]. Зима 1779/80. била је најтежа за америчку војску. Температура је пала на 16 степени испод нуле, а реке су се заледиле.<ref>{{harvnbsfn|Alden|1993|pp=185–186}}</ref>. Крајем 1779. године Клинтон је своје снаге померио јужно од Чарлстона ради офанзиве против патриота предвођених [[Бенџамин Линколн|Бенџамином Линколном]]. Линколн је поражен, а Клинтон се победнички вратио у Њујорк остављајући Корнволиса на југу. Конгрес је Линколна сменио [[Хорејшио Гејтс|Хорејшиом Гејтсом]] упркос препоруци [[Натанијел Грин|Натанијела Грина]] у корист Вашингтона. Гејтс није постигао успеха у Јужној Каролини те је смењен Грином. Средином следеће године француски генерал [[Маркиз де Лафајет|Лафајет]] вратио се у Америку са додатним појачањима<ref>{{harvnbsfn|Alden|1993|pp=187–188}}</ref> Британци су држали готово читав југ.
 
Вашингтон је примио вест о издаји америчког генерала [[Бенедикт Арнолд|Бенедикта Арнолда]] који је значајно допринео Револуцији. Арнолд је био огорчен политиком Конгреса и савезништвом са Француском (са којом се борио у Француско-индијанском рату). Тешка зима 1780/81. довела је до побуне пенсилванијских трупа. Вашингтон је успео да угуши побуну. Јула 1780. године пристижу нова појачања предвођена француским адмиралом [[Франсоа Грас]]ом и [[Жан Батист Рошамбе|Жаном Батистом Рошамбеом]].<ref>{{harvnbsfn|Lancaster|Plumb|1985|p=311}}</ref>. Французи односе значајну поморску победу [[битка у заливу Чесапик|у заливу Чесапик]] 5. септембра следеће године<ref>{{harvnbsfn|Alden|1993|pp=198–199}}</ref>. Континентална војска Џорџа Вашингтона, недавно финансирана са 20.000 долара од стране Француза, задала је Британцима одлучујући удар [[Опсада Јорктауна|освајањем Јорктауна]] 19. октобра 1781. године{{sfn|Mann|2005|p=38}}<ref>{{harvnb|Lancaster|Plumb|1985|pp=254}}.</ref> Корнволис није дошао на церемонију предаје града због болести. Освајање Јорктауна означио је крај великих сукоба у континенталном делу Северне Америке.
 
Британци су још увек имали војску од 26.000 људи у Њујорку и Чарлстону, али и снажну флоту. Француска војска се повукла па су Американци 1782—3. године били сами. У америчкој војсци расте непослушност, а у једном тренутку су побуњеници присилили Конгрес да се из Филаделфије пресели у Принстон. Вашингтон је марта 1783. године угушио побуну.<ref>Kohn, Richard H. (April 1970). "The Inside History of the Newburgh Conspiracy: America and the Coup d'Etat". The William and Mary Quarterly (Omohundro Institute of Early American History and Culture) 27 (2): 187–220. {{doi|10.2307/1918650}}. {{JSTOR|1918650}}</ref>. [[Париски мир (1783)|Париским миром]] из 1783. године Британија је Америци признала независност<ref>Washington, George. "[http://memory.loc.gov/cgi-bin/ampage?collId=mgw3&fileName=mgw3b/gwpage016.db&recNum=347 Letter to Continental Army, November 2, 1783, Farewell Orders; Letter to Henry Knox, November 2, 1783] {{Wayback|url=http://memory.loc.gov/cgi-bin/ampage?collId=mgw3&fileName=mgw3b%2Fgwpage016.db&recNum=347 |date=20130821112926 }}". George Washington Papers, 1741–1799: Series 3b Varick Transcripts. Library of Congress. Приступљено November 13, 2011.</ref>. Уследила је евакуација Њујорка. Вашингтон је 23. децембра 1783. године распустио своју војску и поднео оставку<ref>John Shi, "Review," Journal of Southern History (May 1990) 46:2 pp. 336.</ref>
Ред 96:
Вашингтон није био члан ниједне политичке партије, а надао се да ниједна неће бити формирана{{sfn|Elkins|McKitrick|1995|p=290}}. [[Александар Хамилтон]], секретар трезора, ударио је темеље [[Федералистичка партија|Федералистичкој партији]], а [[Томас Џеферсон]], државни секретар, [[Демократско-републиканска партија|Демократско-републиканске партије]]. Вашингтон је подршку пружио Хамилтону. Џеферсон је због сукоба са Вашингтоном и Хамилтоном напустио владу добровољно.{{sfn|Chernow|2004|p=427}}. Вашингтон му никада није опростио и никада са њим није разговарао{{sfn|Chernow|2004|p=427}}.
 
[[Законом о резиденцији]] од 16. јула 1790. године одређено је да се нова америчка престоница оснује на реци [[Потомак (река)|Потомак]].<ref>{{harvnbsfn|Alden|1993|pp=243–244}}</ref>. Тачну локацију требало је одредити председник Вашингтон. Дана 9. септембра 1791. град је добио име по Џорџу Вашингтону, а округ је назван Колумбија. Вашингтон је 1791. године увео порез на дестилацију алкохола. То је довело до протеста у пограничним областима, посебно у Пенсилванији. Овај догађај познат је као [[Виски револуција]]. Побуна је угушена 1794. године<ref>{{harvnbsfn|Coakley|1996|pp=43–49}}</ref>
 
=== Спољна политика ===
[[Датотека:Washington's tomb Mount Vernon.jpg|250px|мини|Вашингтонов гроб у Маунт Вернону]]
Године 1789. избила је [[Француска револуција]] против краља [[Луј XVI|Луја]]. Монарси европских држава пружили су помоћ француском краљу због негативног одјека револуционарних идеја у својим државама. Фебруара [[Француски револуционарни ратови: Кампања 1793.|1793]]. године избијају [[Француски револуционарни ратови]]. Борба Француске и остатка Европе трајаће све до [[Битка код Ватерлоа|пада]] [[Прво француско царство|Француског царства]] 1815. године. Британска империја била је једина држава која је учествовала у свим ратовима против Наполеона. Сем тога, она је била и главни финансијер и подстрекач наставка опирања француској моћи. Уз сагласност владе, Вашингтон је прогласио неутралност САД. Револуционарна влада Француске послала је дипломату [[Едмонд Шарл Генет|Едмонда Шарла Генета]] у Америку. Генет је у Америци дочекан са великим ентузијазмом. Настојао је да убеди народ да изврши притисак на владу да подржи Француску револуцију. Вашингтон је затражио од француске фладе да повуче Генета. Она је то и урадила.<ref>{{harvnbsfn|Elkins|McKitrick|1995|pp=335–354}}</ref>
 
Како би избегао нов рат са Британијом, Хамилтон је формулисао "[[Џеј уговор]]" (по [[Џон Џеј|Џону Џеју]]) о нормализацији трговинских односа са Британијом и решавању дугова преосталих након Револуције.<ref>Elkins & McKitrick (1995, ch. 9)</ref> Џеферсон је, уз подршку Француске, снажно напао споразум. Вашингтон је на крају пришао Британији и обезбедио ратификацију у Сенату. Овим споразумом је одложен рат са Британијом. Односи са Француском су, међутим, погоршани што ће довести до [[Квази рат|рата]] за време председништва Џона Адамса{{sfn|Grizzard|2005|p=263}}{{sfn|Lengel|2005|p=357}}.
Ред 107:
 
== Последње године и смрт ==
Вашингтон се марта 1797. године вратио у Маунт Вернон. Последње године живота провео је на својим плантажама где је и производио алкохол.<ref>Breen, Eleanor E.; White, Esther C. (December 2006). "A Pretty Considerable Distillery—Excavating George Washington's Whiskey Distillery" (PDF). Quarterly Bulletin of the Archeological Society of Virginia (Archeological Society of Virginia) 61 (4): 209–220. Приступљено November 4, 2011.</ref> Рат са Француском био је неизбежан. Председник Џон Адамс понудио је Вашингтону титулу врховног команданта америчких снага (13. јул 1798). Ова функција била је само формална. Вашингтон није учествовао у ратним операцијама већ само у припремама војске<ref>{{harvnbsfn|Kohn|1975|pp=225–42}}</ref>{{sfn|Grizzard|2005|p=264}}. Умро је седамнаест месеци касније.
 
Вашингтон је умро у суботу, 14. децембра 1799. године у 67 година. Два дана раније је по снегу и киши прегледао своје плантаже јашући коња. По повратку није променио мокру одећу.<ref>Vadakan, Vibul V. (Winter–Spring 2005). "[http://www.earlyamerica.com/early-america-review/volume-9/washingtons-death/ A physician looks at the death of Washington]". The Early America Review 6 (1).</ref>. Троје лекара лечило је Вашингтона пред смрт{{sfn|Washington|1799|p=257}}. Пред смрт је изгубио доста крви. Умро је око 10 часова. Тачан узрок Вашингтонове смрти предмет је расправа од дана када је умро<ref>Vadakan, Vibul V. (Winter–Spring 2005). "A physician looks at the death of Washington". The Early America Review 6 (1).</ref><ref>Mitgang, Herbert (December 14, 1999). "[http://www.nytimes.com/1999/12/14/health/death-of-a-president-a-200-year-old-malpractice-debate.html?pagewanted=all Death of a president: a 200-year-old malpractice debate]". New York Times.</ref><ref>Wallenborn, White McKenzie (November 5, 1997). "[https://web.archive.org/web/20050413173210/http://gwpapers.virginia.edu/articles/wallenborn.html George Washington's Terminal Illness: A Modern Medical Analysis of the Last Illness and Death of George Washington]". The Papers of George Washington (University of Virginia). Archived from the original on April 13, 2005. Приступљено June 1, 2013.</ref>
Ред 141:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Lillback| first = Peter| last2=Newcombe| first2 = Jerry| title = George Washington's Sacred Fire| edition = 1st| location = Bryn Mawr, Pa| publisher = Providence Forum Press| year=2006| isbn = 978-0-9786052-6-1| pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Kohn| first = Richard H.| title = Eagle and Sword: The Federalists and the Creation of the Military Establishment in America, 1783–1802| location = New York| publisher = Free Press| year=1975| isbn = 978-0-02-917551-4| pages=225–42}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Abbott| first = John Stevens Cabot| title = The life of Napoleon Bonaparte| url = https://books.google.com/books?id=PmAIAAAAQAAJ&pg=PA137| origyear=1855| year=1860| publisher = S.O. Beeton}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Washington| first = George| title = The Writings of George Washington| url = https://books.google.com/books?id=XqE3y9LZmfgC&pg=PA257| year=1799| publisher = G.P. Putnam' Sons| pages=257}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Wilson| first = Ellen Judy| last2=Reill| first2 = Peter Hanns| title = Encyclopedia of the Enlightenment| url = https://books.google.com/books?id=t1pQ4YG-TDIC&pg=PA148| year=2009| publisher = Facts On File, Incorporated| isbn = 978-1-4381-1021-9| pages=148}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Alden| first = John R.| year=1993| title = George Washington, a Biography| location = Norwalk| publisher = Easton Press|id=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Anderson| first = Fred| title = Crucible of War: The Seven Years' War and the Fate of Empire in British North America, 1754–1766| location = New York | publisher = Alfred A. Knopf| year=2000| isbn = 978-0-375-40642-3| pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Anderson| first = Fred| title = The War That Made America: A Short History of the French and Indian War (abridged ed.)| location = New York| publisher = Viking| year=2005| isbn = 978-0-670-03454-3| pages=}}
* Bell, William Gardner Commanding Generals and Chiefs of Staff, 1775–2005: Portraits & Biographical Sketches of the United States Army's Senior Officer. {{page1| location = Washington, D.C| publisher = Center of Military History, United States Army| year=1983| isbn = 978-0-16-072376-6| pages=52–53,66–67. 2005. }} CMH Pub 70–14.
* Boller, Paul F. (1963). George Washington & Religion. Dallas: Southern Methodist University Press. {{OCLC|563800860}}.
* {{Cite book|ref=harv| last=Boller| first = Paul F.| title = Not So!: Popular Myths About America from Columbus to Clinton| location = New York| publisher = Oxford University Press| year=1995| isbn = 978-0-19-509186-1| pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Brookhiser| first = Richard| title = Founding Father: Rediscovering George Washington| location = New York| publisher = Free Press| year=1996| isbn = 978-0-684-82291-4| pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|Buchanan, John| title = The Road to Valley Forge: How Washington Built the Army That Won the Revolution| location = Hoboken, N.J| publisher = John Wiley & Sons| year=2004| isbn = 978-0-471-44156-4| pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Bumgarner| first = John R.| title = The Health of the Presidents: The 41 United States Presidents Through 1993 from a Physician's Point of View| location = Jefferson, N.C| publisher = McFarland & Co| year=1994| isbn = 978-0-89950-956-3| pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| author = Carp, E. Wayne . [1984]| title = To Starve the Army at Pleasure: Continental Army Administration and American Political Culture, 1775–1783| location = Chapel Hill| publisher = University of North Carolina Press| year=1990| isbn = 978-0-8078-4269-0| pages=220}} Retrieved November 13, 2011.
* {{Cite book|ref=harv| last=Chernow| first = Ron| title = Washington: A Life| location = New York| publisher = Penguin Press| year=2010| isbn = 978-1-59420-266-7| pages=}}, Pulitzer Prize
* {{Cite book|ref=harv| last=Coakley| first = Robert W.| title = The Role of Federal Military Forces in Domestic Disorders, 1789-1878| url = https://books.google.com/books?id=SMmJsJLKmvoC&pg=PA43|| origyear=1989| year=1996| publisher = DIANE Publishing| isbn = 978-0-7881-2818-9| pages=43–49}}
* Cunliffe, Marcus (1958). George Washington, Man and Monument. Boston: Little, Brown. {{OCLC|58007859}}.
* {{Cite book|ref=harv| author = Dalzell, Robert F., Jr.; Dalzell, Lee Baldwin | title = George Washington's Mount Vernon: At Home in Revolutionary America| location = New York| publisher = Oxford University Press| year=1998| isbn = 978-0-19-512114-8| pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| author = Elkins, Stanley M.; McKitrick, Eric | title = The Age of Federalism| location = New York| publisher = Oxford University Press. 1995| year=1993| isbn = 978-0-19-509381-0| pages=}}, standard political history of 1790s
* {{Cite book|ref=harv| last=Ellis| first = Joseph J.| title = His Excellency: George Washington| location = New York| publisher = Alfred A. Knopf| year=2004| isbn = 978-1-4000-4031-5| pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| author = Espinosa, Gastón . Religion and the American Presidency: George Washington to George W.| title = =Bush with Commentary and Primary Sources| location = New York| publisher = Columbia University Press| year=2009| isbn = 978-0-231-14332-5| pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Ferling| first = John E.| title = Setting the World Ablaze: Washington, Adams, Jefferson, and the American Revolution| location = New York| publisher = Oxford University Press| year=2000| isbn = 978-0-19-513409-4| pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Ferling| first = John E.| title = The Ascent of George Washington: The Hidden Political Genius of an American Icon| location = New York| publisher = Bloomsbury Press| year=2009| isbn = 978-1-59691-465-0| pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Ferling| first = John E.| title = First of Men: A Life of George Washington| location = New York| publisher = Oxford University Press. 2010| year=1988| isbn = 978-0-19-539867-0| pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| author = Fischer, David Hackett | title = Washington's Crossing| location = Oxford, England; New York| publisher = Oxford University Press| year=2004| isbn = 978-0-19-517034-4| pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| author = Fishman, Ethan M.; Pederson, William D.; Rozell, Mark J., eds| title = George Washington, Foundation of Presidential Leadership and Character| location = Westport, Conn| publisher = Praeger| year=2001| isbn = 978-0-275-96868-7| pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| author = Flexner, James Thomas | year=1965| title = George Washington: the Forge of Experience, 1732–1775| location = Boston| publisher = Little, Brown|id={{OCLC|426484}}}}
* {{Cite book|ref=harv| author = Flexner, James Thomas | title = Washington: The Indispensable Man| location = Boston| publisher = Little, Brown| year=1974| isbn = 978-0-316-28605-3| pages=}}
* Freeman, Douglas Southall (1948). George Washington, a Biography 7 v. New York: Scribner. {{OCLC|732644234}}.
* Freeman, Douglas Southall (1968). Harwell, Richard Barksdale, ed. Washington. New York: Scribner. {{OCLC|426557}}.
* {{Cite book|ref=harv| author = Gregg, Gary L., II; Spalding, Matthew, eds| title = Patriot Sage: George Washington and the American Political Tradition| location = Wilmington, Del| publisher = ISI Books| year=1999| isbn = 978-1-882926-38-1| pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| author = Grizzard, Frank E., Jr| title = George Washington: A Biographical Companion| location = Santa Barbara, Calif| publisher = ABC-CLIO| year=2002| isbn = 978-1-57607-082-6| pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| author = Grizzard, Frank E., Jr| title = George!: A Guide to All Things Washington| location = Buena Vista, Va| publisher = Mariner Pub| year=2005| isbn = 978-0-9768238-0-3| pages=}}
* Higginbotham, Don (1971). The War of American Independence: Military Attitudes, Policies, and Practice, 1763–1789. New York: Macmillan. {{OCLC|142627}}.
* {{Cite book|ref=harv| last=Higginbotham| first = Don| title = George Washington and the American Military Tradition| location = Athens| publisher = University of Georgia Press| year=1985| isbn = 978-0-8203-0786-2| pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| author = Higginbotham, Don, ed| title = George Washington Reconsidered| location = Charlottesville| publisher = University Press of Virginia| year=2001| isbn = 978-0-8139-2005-4| pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Higginbotham| first = Don| title = George Washington: Uniting a Nation| location = Lanham, Md| publisher = Rowman & Littlefield Publishers| year=2002| isbn = 978-0-7425-2208-4| pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Hirschfeld| first = Fritz| title = George Washington and Slavery: A Documentary Portrayal| location = Columbia| publisher = University of Missouri Press| year=1997| isbn = 978-0-8262-1135-4| pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| author = Hofstra, Warren R., ed| title = George Washington and the Virginia Backcountry| location = Madison, Wis| publisher = Madison House| year=1998| isbn = 978-0-945612-50-6| pages=}}
* Hughes, Rupert (1926). George Washington... New York: W. Morrow & Co. {{OCLC|17399028}}.
* Jensen, Merrill (1948). The Articles of Confederation: An Interpretation of the Social-Constitutional History of the American Revolution, 1774–1781. Madison: University of Wisconsin Press. {{OCLC|498124}}.
* Johnson, William (1919). George Washington, the Christian. New York: The Abingdon Press. {{OCLC|19524242}}. Приступљено December 29, 2011.
* {{Cite book|ref=harv| last=Ketchum| first = Richard M.| title = The Winter Soldiers: The Battles for Trenton and Princeton| location = New York| publisher = Henry Holt. 1999| year=1973| isbn = 978-0-8050-6098-0| pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| author = Lancaster, Bruce; Plumb, John H.| title = =The American Revolution| location = New York| publisher = American Heritage Press| year=1985| isbn = 978-0-8281-0281-0| pages=}}, heavily illustrated
* {{Cite book|ref=harv| last=Lengel| first = Edward G.| title = General George Washington: A Military Life| location = New York| publisher = Random House| year=2005| isbn = 978-1-4000-6081-8| pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Mann| first = Barbara Alice| title = George Washington's War on Native America| url = https://books.google.com/books?id=MWqW4be2kw8C&pg=PA106| year=2008| publisher = University of Nevada Press| isbn = 978-0-8032-1635-86}}
* Middlekauff, Robert. Washington's Revolution: The Making of America's First Leader (2015), the revolution from General Washington's perspective Excerpt
* {{Cite book|ref=harv| last=McCullough| first = David| title = 1776| location = New York| publisher = Simon & Schuster| year=2005| isbn = 978-0-7432-2671-4| pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| author = O'Brien, Conor Cruise . First in Peace: How George Washington Set the Course for America| title = Foreword by Christopher Hitchens| location = Cambridge| publisher = Da Capo Press| year=2009| isbn = 978-0-306-81619-2| pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Parry| first = Jay A.| last2=Allison| first2 = Andrew M.| title = The Real George Washington: The True Story of America's Most Indispensable Man| location = United States| publisher = National Center for Constitutional Studies| year=1991| isbn = 978-0-88080-014-3| pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| author = Randall, Willard Sterne | title = George Washington: A Life| location = New York| publisher = Henry Holt & Co| year=1997| isbn = 978-0-8050-2779-2| pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| author = Rasmussen, William M. S.; Tilton, Robert S.| title = =George Washington-the Man Behind the Myths| location = Charlottesville| publisher = University Press of Virginia| year=1999| isbn = 978-0-8139-1900-3| pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| author = Unger, Harlow Giles| title = "Mr President" George Washington and the Making of the Nation's Highest Office| location = Boston| publisher = Da Capo Press. A Member of the Perseus Book Group| year=2013| isbn = 978-0-306-82241-4| pages=}}
* Vadakan, Vibul V., M.D. (Winter–Spring 2005). "A Physician Looks At The Death of Washington". The Early America Review (DEV Communications) 6 (1). {{ISSN|1090-4247}}.
* Wallenborn, White McKenzie, M.D. (November 5, 1997). "George Washington's Terminal Illness: A Modern Medical Analysis of the Last Illness and Death of George Washington". The Papers of George Washington. University of Virginia.
* {{Cite book|ref=harv| last=Wiencek| first = Henry| title = An Imperfect God: George Washington, His Slaves, and the Creation of America| location = New York| publisher = Farrar, Straus and Giroux| year=2003| isbn = 978-0-374-17526-9| pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Wood| first = Gordon S.| title = The Radicalism of the American Revolution| location = New York| publisher = A.A. Knopf| year=1992| isbn = 978-0-679-40493-4| pages=}}
* 100 великих вођа - Брајан Муни; Лагуна, 2009. година. pp. 48 (Џорџ Вашингтон)
{{refend}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Џорџ_Вашингтон”