Франсоа Митеран — разлика између измена

| слика = Reagan_Mitterrand_1984_(cropped).jpg

== Рани животМладост ==

Почетак Митерановог првог мандата је обележила левичарска економска политика, базирана на [[110 предлога за Француску]] и Заједничком програму из 1972. који су саставиле Социјалистичка, Комунистичка и [[Лева радикална партија]]. Ова политика је подразумевала неколико национализација, 10% повећање минималне плате, радну недељу од 39 сати, 5 недеља одмора годишње, успостављање солидарног пореза на богатство, повећање социјалних давања, проширење радничких права на консултације и информације о својим послодавцима (кроз [[Жан Ору|Оруов закон]]). Циљ је био да се поспеши економска тражња а тиме и економска активност ([[кејнзијанизам]]), али је стимулативна фискална политика коју је спроводила Моруоова влада била у нескладу са стегнутом монетарном политиком коју је спроводила Банка Француске.<ref>Reichart, Alexandre (2015). "[http://www.jeeh.it/articolo?urn=urn:abi:abi:RIV.JOU:2015;1.11 French Monetary Policy (1981–1985), A Constrained Policy, between Volcker Shock, the EMS and Macroeconomic Imbalances]". ''Journal of European Economic History''. {{ISSN|0391-5115}}, 44(1). pp. 11–46.</ref> Стопа незапослености је наставила да расте, а [[Француски франак|франак]] је девалвирао три пута.<ref>{{Cite journal| last = Lombard| first = Marc| date = April 1995| title = A re-examination of the reasons for the failure of Keynesian expansionary policies in France, 1981-1983| url = |journal=Cambridge Journal of Economics| volume = 19| doi = |pmid=| accessdate = 606. 6. 2016}}</ref>

Учињени су велики напори да се побољша стамбени положај и здравствена заштита, а влада је такође покушала да се реформом школства ухвати у коштац са лошим успехом у школи деце из радничке класе. У циљу појачања политичког учешћа, влада је повећала финансијска давања локалним политичарима, који су добили и право на плаћено одсуство са својих послова како би похађали курсеве из области јавне управе. Давања за особе са инвалидитетом су повећана, а начињен је напредак и у плати и условима у војсци. Декретом из јануара 1982. су уведени „уговори солидарности“, по којима су фирме могле да добију субвенције за увођење рада на пола радног времена или раног пензионисања ако би истовремено стварале нова радна места. Декретом из марта 1982. је омогућио запосленима да се пензионишу са 60 година старости уз пензију висине 50% просечне зараде током 10 година рада током којих су највише зарађивали. 1983. су донети закони у циљу постизања веће једнакости у приватном сектору. Предузећа су морала да сачињавају годишње извештаје о приликама за тренинг и условима рада за жене, и да представе статистичку анализу њиховог положаја у предузећу, а раднички комитети су били задужени да се старају о спровођењу мера за промовисање једнакости.<ref name="ReferenceB">''Mitterrand's France'' Edited by Sonia Mazey and Michael Newman}-</ref> Осим тога, уведена су нова давања за незапослене раднике који су престали да испуњавају услове за осигурање од незапослености.<ref name="Vail2009">{{Cite book| title = Recasting Welfare Capitalism Economic Adjustment in Contemporary France and Germany | first = Mark I. | last = Vail| year = 2009| location = Philadelphia | publisher = Temple University Press | isbn = 978-1-59213-967-5| pages = }}</ref> У децембру 1982. је донет закон који је вратио радницима право да бирају администраторе у фондовима за социјалну заштиту, што је пракса коју је Шарл Де Гол укинуо 1967.<ref>-{''Contemporary France: Politics and Society Since 1945'' by D. L. Hanley, Miss A P Kerr, N. H. Waites</ref>

Када је у питању подршка новим француским технологијама коју је започео његов претходник [[Валери Жискар д’Естен|Валери Жискар Д'Естен]], Митеран је наставио ове пројекте: брзи воз [[ТЖВ]] и [[Минител]], интерактивну рачунарску мрежу која је претходила Интернету.<ref>{{cite web| url = http://www.whitepages.fr/telecom-history-minitel.html | title = History of the Minitel | publisher = Whitepages.fr | date = |accessdate = 11. 303. 2013}}</ref> Минител и ТЖВ веза између Париза и Лиона су отворени само пар недеља након избора. Осим тога, владини грантови и позајмице за капиталне инвестиције за модернизацију су значајно увећани.<ref name="google">{{Cite book| title = From State to Market?: The Transformation of French Business and Government| author = Schmidt, V.A.| year = 1996| publisher = Cambridge University Press| isbn = 9780521555531| url = https://books.google.com/books?id=C0kxrOXYMPQC| accessdate = 707. 12. 2014| pages = 125}}</ref>

Након две године мандата, Митеран је начинио значајан заокрет у економској политици, кад је у марту 1983. усвојио такозвани „заокрет у резове“ ({{јез-фра|tournant de la rigueur}}). Приоритет је дат борби против инфлације, у циљу задржавања компетитивности у [[Европски монетарни систем|Европском монетарном систему]]. Иако су се догодила два периода благе економске [[рефлација|рефлације]] (први од 1984. до 1986, а други од 1988. до 1990), монетарне и фискалне стеге су представљале основу политичке оријентације за време Митеранове власти од 1983. надаље.<ref name="Smith1998">{{harvnb|Smith|1998|p=102}}</ref> Упркос томе, у поређењу са просеком у земљама ОЕБСа, фискална политика у Француској је остала релативно експанзиона током два Митеранова мандата.<ref name="google6">{{Cite book| title = Monetary Divergence: Domestic Policy Autonomy in the Post-Bretton Woods Era| author = Bearce, D.| year = 2009| publisher = University of Michigan Press| isbn = 9780472023097| url = https://books.google.com/books?id=66kzw2jUQ4cC| accessdate = 707. 12. 2014| pages = 107}}</ref>

Пред [[Француски законодавни избори, 1986.|законодавне изборе 1986]], уведен је [[пропорционални изборни систем]], у складу са „110 предлога“. Међутим, ово није спречило победу коалиције [[Уједињење за Републику]]/[[Унија за француску демократију]] (РПР/УДФ). Митеран је након избора именовао вођу РПР, [[Жак Ширак|Жака Ширака]] за премијера. Овај период власти, током кога су председник и премијер били из две супротстављене коалиције, што је комбинација која се тада први пут догодила током Пете републике, назван је „[[кохабитација (влада)|кохабитацијом]]".<ref>{{cite web | url = http://www.spartacus.schoolnet.co.uk/FRsocialist.htm | title = Socialist Party | publisher = Spartacus.schoolnet.co.uk | date = 31. 707. 1914 | accessdate = 11. 303. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130303143326/http://www.spartacus.schoolnet.co.uk/FRsocialist.htm |archive-date = 03. 03. 2013 |dead-url=yes |df= }}</ref>

Ширак се углавном старао о унутрашњој политици, док се Митеран концентрисао на свој „резервисани домен“ спољне политике и одбране. Међутим, између њих двојице је дошло до неколико сукоба. У једној ситуацији, Митеран је одбио да потпише извршне декрете о либерализацији, што је приморало Ширака да ове мере „провуче“ кроз парламент. Митеран је такође наводно дао тајну подршку неким друштвеним покретима, на пример студентским протестима против универзитетске реформе ([[Ален Деваке|Девакеов закон]]).{{чињеница| date = 08. 2016. }} Митеран је профитирао од тешкоћа које је Шираков кабинет имао, и његова популарност је порасла.

Анкете су му ишле у прилог, и Митеран је најавио своју кандидатуру на [[Председнички избори у Француској, 1988.|председничким изборима 1988.]] У кампању је ушао са умереним програмом (обећао је „ни национализације, нити либерализацију“) и залагао се за „уједињену Француску“. Приоритет своје политике је изнео у „писму француском народу“<ref>{{cite web| url = http://miroirs.ironie.org/socialisme/www.psinfo.net/elections/president/1988/index.html | title = Élection présidentielle de 1988 | publisher = Miroirs.ironie.org | date = |accessdate = 11. 303. 2013}}</ref> У првом кругу избора је освојио 34% гласова, а у другом кругу је са 54% гласова победио противкандидата Ширака. Митеран је тако постао први председник који је два пута изабран на општим изборима.

Други мандат је обележило увођење социјалне помоћи ({{јез-фра|Revenu minimum d'insertion}}, -{RMI}-) која је гарантовала минимални приход онима који немају никакве друге изворе прихода; поновно успостављање солидарног пореза на богатство, који је укинула Ширакова влада; увођење генерализованог социјалног пореза; продужење породиљског одсуства до трећег рођендана детета;<ref name="ReferenceA" /> реформа Заједничке пољопривредне политике; [[Гајсоов закон]] из 1990. о [[говор мржње|говору мржње]] и [[порицање Холокауста|порицању Холокауста]]; Мермазов закон из 1989;,<ref name="justlanded">{{cite web| url = http://www.justlanded.com/english/France/Articles/Property/Letting-in-France| title = France: Letting in France, Rules &amp; Regulations, Various rules and regulations apply to the letting of| publisher = justlanded.com| accessdate = 707. 12. 2014}}</ref> увођење додатка за приватну негу деце;<ref name="google7">{{Cite book| title = The Politics of Post-Industrial Welfare States: Adapting Post-War Social Policies to New Social Risks| author1author = Armingeon, K.| author2 = Bonoli, G.| year = 2007| publisher = Taylor & Francis| isbn = 9781134179107| url = https://books.google.com/books?id=sTi2SS8egosC| accessdate = 707. 12. 2014| pages = 218}}</ref> доношење Закона о урбаној оријентацији из 1991;<ref>{{cite web| url = http://fra.europa.eu/sites/default/files/fra_uploads/247-FR_Housing.pdf | title = National Analytical Study on Housing| format = PDF | date = |accessdate = 11. 303. 2013}}</ref> Арпаланжовог закона о финансирању политичких странака; реформа [[кривични законик|кривичног законика]]; [[Матињонови споразуми (1988)|Матињонови споразуми]] о [[Нова Каледонија|Новој Каледонији]]; Евинов закон о пушењу на јавним местима; померање старосне границе за дечије додатке на 18 година 1990;<ref name="ReferenceA">France during the socialist years, Gino Raymond</ref><ref name="securite-sociale">{{cite web| url = http://www.securite-sociale.fr/L-allocation-de-rentree-scolaire-est-versee-sous-conditions-de-ressources-pour-chaque-enfant?id_mot=67| title = Le portail du service public de la Sécurité sociale / L’allocation de rentrée scolaire est (...)| publisher = securite-sociale.fr| accessdate = 707. 12. 2014}}</ref> и увођење Закона о образовању из 1989, који је поред других мера обавезивао локалне власти да се старају о образовању све деце са инвалидитетом.<ref name="google8">{{Cite book| title = Implementing Inclusive Education| author = Innovation, C.E.R.| year = 1997| publisher = Organisation for Economic Co-operation and Development| isbn = 9789264155893| url = https://books.google.com/books?id=Y7N3QP75Q9wC| accessdate = 707. 12. 2014| pages = 24}}</ref> Започето је више великих архитектонских пројеката, који су постали познати као „Велики пројекти Франсоа Митерана“, међу којима су [[Пирамида у Лувру]], [[Евротунел|Тунел испод Ламанша]], [[Капија Дефанса]], [[Опера Бастиља]], Министарство финансија у [[Берси]]ју, и [[Народна библиотека Француске]]. 16. фебруара 1993, председник Митеран је у [[Фрежис]]у отворио меморијал [[Први индокинески рат|Рата у Индокини]].

Свеукупно, Митеран је као председник одржао „основне карактеристике јаке социјалне основе на темељу снажне државе“. По извештају Уједињених нација, између 1979. и 1989, Француска је уз Португал била једина држава ОЕБСа у којој се неједнакост у приходима није увећала.<ref>''France since 1870: Culture, Politics, and Society'', Charles Sowerine}-</ref> Међутим, током његовог другог мандата, јаз између богатих и сиромашних је порастао у Француској,<ref>-{''One Hundred Years of Socialism: The West European Left in the Twentieth Century'', Donald Sassoon}-</ref> а незапосленост и сиромаштво су били у порасту услед економске рецесије која је трајала од 1991. до 1993.<ref>-{''The Mitterrand Years: Legacy and Evaluation'' edited by Mairi Maclean</ref> Па ипак, према неким другим студијама, проценат становништва Француске који је живео у сиромаштву (по различитим критеријумима) је опао од средине осамдесетих до средине деведесетих година двадесетог века.<ref>{{harvnbsfn|Padró|2004|pp=149}}</ref><ref>{{Cite book| author = OECD| title = Innovations in Labour Market Policies The Australian Way: The Australian Way| url = http://books.google.com/books?id=cajWAgAAQBAJ&pg=PA73| year = 2001| publisher = OECD Publishing| isbn = 978-92-64-19450-2| pages = 73}}</ref>

Митеран је умро у Паризу 8. јануара 1996. са 79 година од рака простате. Чињеницу да је боловао од ове болести су он и његови лекари крили током већег дела његовог председничког мандата.<ref>{{Cite journal | last = Whitney| first = Craig R. | date = 909. 1. 1996 | title = Francois Mitterrand Dies at 79; Champion of a Unified Europe | journal = The New York Times | publisher = The New York Times Company | url = http://www.nytimes.com/1996/01/09/world/francois-mitterrand-dies-at-79-champion-of-a-unified-europe.html | accessdate = 10. 11. 2011| pages = 1}}</ref> Неколико дана пред смрт, породица и блиски пријатељи су му се придружили на „последњем оброку“ који је био контроверзан јер је, уз остала гурманска јела, укључивао и печену дивљу птицу певачицу, [[vinogradska strnadica|виноградску стрнадицу]], која је заштићена врста, и чија је продаја илегална у Француској.<ref>-{[http://www.esquire.com/features/The-Last-Meal-0598. "The Last Meal"]{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Michael Paterniti, Esquire Magazine, 1 May 1998.}- Приступљено 1. јануара 2011.</ref>

Међутим, Митеран је био забринут због брзине [[Револуције 1989.|распада]] [[Источни блок|Источног блока]]. Противио се [[Уједињење Немачке 1990.|Уједињењу Немачке]], али га је на крају сматрао неизбежним.<ref>{{cite news| url=http://www.timesonline.co.uk/tol/news/politics/article6829735.ece | work = The Times | location = London | title=Thatcher told Gorbachev Britain did not want German reunification | last = Binyon| first = Michael| date = 11. 909. 2009 | accessdate = 202. 5. 2010}}</ref> Противио се брзим признањима [[Хрватска|Хрватске]] и [[Словенија|Словеније]], јер је сматрао да би она могла да доведу до насилног [[Распад Југославије|распада Југославије]].

* {{Cite book| ref=harv|author = OECD| title = Innovations in Labour Market Policies The Australian Way: The Australian Way| url = http://books.google.com/books?id=cajWAgAAQBAJ&pg=PA73| year = 2001| publisher = OECD Publishing| isbn = 978-92-64-19450-2| pages = 73}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Padró| first = Fernando Francisco| title = Statistical Handbook on the Social Safety Net| url = http://books.google.com/books?id=bT-3laKFEUsC&pg=PA149| year = 2004| publisher = Greenwood Publishing Group| isbn = 978-1-57356-516-5| pages = 149}}

* {{Cite book | ref = harv| title = Implementing Inclusive Education| author = Innovation, C.E.R.| year = 1997| publisher = Organisation for Economic Co-operation and Development| isbn = 9789264155893| url = https://books.google.com/books?id=Y7N3QP75Q9wC| accessdate = 707. 12. 2014| pages = 24}}

* {{Cite book | ref = harv| title = The Politics of Post-Industrial Welfare States: Adapting Post-War Social Policies to New Social Risks| author1author = Armingeon, K.| author2 = Bonoli, G.| year = 2007| publisher = Taylor & Francis| isbn = 9781134179107| url = https://books.google.com/books?id=sTi2SS8egosC| accessdate = 707. 12. 2014| pages = 218}}

* {{Cite book | ref = harv| title = Monetary Divergence: Domestic Policy Autonomy in the Post-Bretton Woods Era| author = Bearce, D.| year = 2009| publisher = University of Michigan Press| isbn = 9780472023097| url = https://books.google.com/books?id=66kzw2jUQ4cC| accessdate = 707. 12. 2014| pages = 107}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Smith| first = W. Rand| title = The Left's Dirty Job: The Politics of Industrial Restructuring in France and Spain| url = https://books.google.com/books?id=p-hjWeGx32MC&pg=PA102| accessdate = 28. 808. 2014| year = 1998| publisher = University of Pittsburgh Press| isbn = 978-0-8229-7189-4| pages = 102}}

* {{Cite book | ref = harv| title = From State to Market?: The Transformation of French Business and Government| author = Schmidt, V.A.| year = 1996| publisher = Cambridge University Press| isbn = 9780521555531| url = https://books.google.com/books?id=C0kxrOXYMPQC| accessdate = 707. 12. 2014| pages = 125}}

* {{Cite book | ref = harv| title = Recasting Welfare Capitalism Economic Adjustment in Contemporary France and Germany | first = Mark I. | last = Vail| year = 2009| location = Philadelphia | publisher = Temple University Press | isbn = 978-1-59213-967-5}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Tiersky| first = Ronald| title = François Mitterrand: A Very French President| url = http://books.google.com/books?id=LiHLZQ6XtzEC&pg=PA287| year = 2003| publisher = Rowman & Littlefield| isbn = 978-0-7425-2473-6| pages = 287}}

* {{citeCite book| ref = harv| last = Cole| first = Alistair| title = François Mitterrand: a study in political leadership| location = |publisher=London, Routledge| year = 1994| isbn = 978-0-415-07159-8| pages = }}