Википедија

Џејмс Ват — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 22:
Радећи на изради инструмената на Универзитету у [[Глазгов]]у, Ват се заинтересовао за технологију парних машина. Схватио је да су постојеће парне машине конструисане на такав начин да изгубе много енергије, наглим хлађењем али и поновним грејањем цилиндра. Ват је увео нова значајна конструктивна решења, израдом одвојеног кондензатора за пару који смањује расипање енергије, побољшава снагу, ефикасност у раду и исплативост парних машина. Потом је механички прилагодио своју парну машину да врши ротационо кретање чиме је проширио њену употребу, не само за пумпање воде како је до тада била намењена. Ват је тиме је поставио темељ за њено даље унапређење и коришћење за погон првих фабричких парних машина, [[Парна локомотива|парних локомотива]], [[Пароброд|пароброда]] и пољопривредних парних машина. Године [[1769]]. патентирао је своју парну машину, а потом је покушао да комерцијализује свој проналазак, ушавши у пословну сарадњу са Метјуом Болтоном [[1775]]. године. Ново предузеће ''Болтон и Ват'' је било веома успешна фирма која му је на крају донела и право мало богатсво. У пензији, Ват је наставио да развија нове изуме, али ниједан није био значајан као његов рад на парној машини. Умро је у својој 83. години. Џејмс Ват се данас сматра за једну од најутицајнијих личности у историји човечанства.
 
Он је развио и увео концепт [[Коњска снага|коњских снага]], a међународна [[Међународни систем јединица|СИ јединица]] за снагу, [[Ват]], је названа по њему.<ref>{{cite web|url=http://www.egr.msu.edu/~lira/supp/steam/wattbio.html| title = Biography of James Watt| last=Lira| first = Carl| year=2001| publisher = egr.msu.edu| accessdate=05. 07. 2010}}</ref>
 
== Биографија ==
 
Џејмс Ват је рођен [[19. јануар]]а [[1736]]. у лучком месту Гринок. <ref name="thurston-growth-steam-engine">{{cite book|last=Thurston| first = Robert Henry| title = A history of the growth of the steam-engine| url = https://books.google.com/?id=HguRSvxVtuAC&printsec=frontcover#v=onepage&q| series = The International Scientific Series| year=1878| publisher = D. Appleton and Company| location = New York| page = 80}}</ref> Отац му је био локални бродоградитељ и бродовласник,<ref name="muuirhead-life-james-watt">{{cite book|url=https://books.google.com/?id=aA5VAAAAMAAJ&printsec=frontcover#v=onepage&q| last=Muirhead| first = James Patrick| title = The life of James Watt: with selections from his correspondence| edition = 2| year=1859| publisher = John Murray| page = 10}}</ref> а мајка, Агнес Мурхед, добро образована, потекла је из знамените породице.<ref name="klooster-icons">{{cite book|last=Klooster| first = John W.| title = Icons of invention: the makers of the modern world from Gutenberg to Gates| url = https://books.google.com/?id=WKuG-VIwID8C&printsec=frontcover#v=onepage&q| series = Icons of invention| volume = 1| year=2009| publisher = ABC-CLIO| isbn = 978-0-313-34743-6| page = 30}}</ref> Родитељи су му били религиозни [[Презвитеријанство|презвитеријански хришћани]].<ref>{{cite book|last=Carnegie| first = Andrew| title = James Watt| publisher = The Minerva Group, Inc.| page = 215| isbn = 9780898755787| url = http://www.jameswatt.info/andrew-carnegie/9-watt-in-old-age.html}}</ref> Ватов деда, Томас Ват, био је наставник математике.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/?id=aA5VAAAAMAAJ&printsec=frontcover#v=onepage&q| last=Muirhead| first = James Patrick| title = The life of James Watt: with selections from his correspondence| edition = 2| year=1859| publisher = John Murray| page = 4,7}}</ref> Упркос веома религиозном одгоју родитеља, он је касније постао деиста.<ref name="Clarendon press">{{cite book|title=James Watt and the steam engine: the memorial volume prepared for the Committee of the Watt centenary commemoration at Birmingham 1919| year=1927| publisher = Clarendon press| first = Henry Winram | last=Dickinson| first2 = Rhys | last2=Jenkins| last3=Committee of the Watt Centenary Commemoration| page = 78| quote = It is difficult to say anything as to Watt's religious belief, further than that he was a Deist.}}</ref><ref>{{cite web|title=A Biographical Dictionary of Ancient, Medieval, and Modern Freethinkers| url = http://www.infidels.org/library/historical/joseph_mccabe/dictionary.html| publisher = Haldeman-Julius Publications | accessdate=17. 08. 2012| first = Joseph | last=McCabe| year=1945| quote = He made such improvement in the crude steam-engine that had been invented before his time that he is usually described as the inventor. "His many and most valuable inventions must always place him among the leading benefactors of mankind," says the account of him in the ''Dictionary of National Biography''. He was an accomplished man. He knew Greek, Latin, French, German and Italian and was very friendly with the great freethinking French scientists. Andrew Carnegie has written a life of him and describes him as a deist who never went to church.}}</ref>
 
Ват је основно образовање стекао код куће у кругу породице,<ref>{{cite ODNB|id=28880| title = Watt, James (1736–1819)| origyear=2004| year=2013| last=Tann| first = Jennifer}}</ref> а касније је похађао гимназију у Гриноку. Током школовања показао је дар за математику али и за ручну израду механичких направа, док га страни језици попут латинског и грчког нису много интересовали.
 
Када је имао осамнаест година мајка му је умрла, а оцу се озбиљно нарушило здравље након чега је његов посао почео да пропада. Ват је због тога био послат у [[Лондон]], [[1754]]. године да научи занат израде мерних инструмената. Након годину дана и са изученим занатом враћа се у Глазгов са намером да отвори радионицу за израду инструмената. Ват се оспособио за израду малих ствари од месинга, октанта - астрономско-навигационог инструмента, паралелних лењира који служе за навигацију цртањем на поморској карти, делова телескопа, барометара и сл. Међутим, Глазговско удружење занатлија му је забранило рад,<ref>{{cite book|last=Thomas| first = Henry| last2=Thomas| first2 = Dana Lee| title = Living adventures in science| year=1954| publisher = Ayer Publishing| page = 25}}</ref> јер није радио седам година као шегрт чиме није испуњавао одредбе из закона за такав посао, мада у целом Глазгову и широј околини није било мајстора из те струке где је могао да изучи занат.<ref name="carnegie1905">{{cite book|last=Carnegie| first = Andrew| title = James Watt| url = http://www.history.rochester.edu/steam/carnegie/| year=1905| publisher = Doubleday, Page and Company| location = New York| chapter = 3| accessdate = 15. 06. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20051222003739/http://www.history.rochester.edu/steam/carnegie/|archive-date = 22. 12. 2005|dead-url=yes|df=}}</ref>
 
У том кључном тренутку Ват добија позив од Универзитета у Глазгову да дође и изврши одређене поправке на тек пристиглим астрономским инструментима. Након успешно обављеног посла професори су му понудили да отвори радионицу у склопу Универзитета, која би поред осталог надзирала и поправљала и нове инструменте намењене за астрономску опсерваторију. За отварање радионице Ват је добио подршку тројице професора од којих је први био, [[Џон Робинсон]] (1739–1805), физичар, истраживач и енциклопедиста, други хемичар [[Џозеф Блек]] (1728 –1799), који се прославио открићем [[угљен-диоксид]]а, латентне и специфичне топлоте а трећи је био [[Адам Смит]] (1723 – 1790), филозоф и кључна личност шкотског [[Просветитељство|просветитељства]]. Ова последња двојица ће касније постати и Ватови добри пријатељи.<ref>
Ред 36:
| title = Partners in Science: Letters of James Watt and Joseph Black| last=Robinson| first = Eric
| last2=McKie| first2 = Doublas
| year=| publisher =
| location = Cambridge, Massachusetts
| id = | pages=}}
</ref>
 
Ред 89:
* "Some Unpublished Letters of James Watt" in ''Journal of [[Institution of Mechanical Engineers]]'' (London, 1915).
* [[Andrew Carnegie|Carnegie, Andrew]], ''James Watt'' University Press of the Pacific (2001) (Reprinted from the 1913 ed.). {{page|year=|isbn=978-0-89875-578-7|pages=}}.
* {{Cite book|ref=harv| author = Dickinson, H. W. | title = James Watt: Craftsman and Engineer | year=1935 | location = | publisher = Cambridge University Press | id = }}
* Dickinson, H. W. and [[Hugh Pembroke Vowles]] ''James Watt and the Industrial Revolution'' (published in 1943, new edition 1948 and reprinted in 1949. Also published in Spanish and Portuguese (1944) by the [[British Council]])
* Hills, Rev. Dr. Richard L., ''James Watt, Vol 1, His time in Scotland, 1736–1774'' Vol 2, ''The years of toil, 1775–1785''; Vol 3 ''Triumph through adversity 1785–1819.'' Landmark Publishing Ltd. {{page|year=2002|isbn=978-1-84306-045-1|pages=}}.
* {{Cite book|ref=harv| author = Hulse David K. | title = The early development of the steam engine | year=1999 | publisher = TEE Publishing | location = Leamington Spa, UK |isbn=978-1-85761-107-6 | pages=127–152}}
* {{Cite book|ref=harv| author = Hulse David K. | title = The development of rotary motion by steam power | publisher = TEE Publishing Ltd. | location = Leamington, UK | year=2001 |isbn=978-1-85761-119-9}}
* Marsden, Ben. ''Watt's Perfect Engine'' Columbia University Press (New York, 2002). {{page|year=|isbn=978-0-231-13172-8|pages=}}.
* Marshall, Thomas H. (1925), ''James Watt'', [https://web.archive.org/web/20100615081524/http://www.history.rochester.edu/steam/marshall/chapter3.html Chapter 3: Mathematical Instrument Maker], from [https://web.archive.org/web/20051212142412/http://www.history.rochester.edu/steam/ Steam Engine Library] of [[University of Rochester]] Department of History.
* Marshall, Thomas H. (1925) [https://web.archive.org/web/20051221105312/http://www.history.rochester.edu/steam/marshall/ ''James Watt''], [[University of Rochester]] Department of History.
* {{Cite book|ref=harv| author = Muirhead, James Patrick | title = Origin and Progress of the Mechanical Inventions of James Watt | publisher = John Murray | location = London | year=1854 | url = https://books.google.com/?id=9lspAAAAYAAJ&printsec=frontcover&dq=Origin+and+Progress+of+the+Mechanical+Inventions+of+James+Watt.}}
* {{Cite book|ref=harv| author = Muirhead, James Patrick | title = The Life of James Watt | publisher = John Murray | location = London | year=1858 | url = https://books.google.com/?id=zUE6AAAAcAAJ&printsec=frontcover&dq=The+life+of+James+Watt+with+selections+from+his+correspondence}}
* Roll, Erich (1930). ''An Early Experiment in Industrial Organisation : being a History of the Firm of Boulton & Watt.'' 1775–1805. Longmans, Green and Co.
* [[Samuel Smiles|Smiles, Samuel]], ''Lives of the Engineers'', (London, 1861–62, new edition, five volumes, 1905).
* {{Cite book|ref=harv| author = Schofield, Robert E. | title = The Lunar Society, A Social History of Provincial Science and Industry in Eighteenth Century England | year=1963 | location = | publisher = Clarendon Press | id = }}
* {{Cite book|ref=harv|last=Uglow|first=Jenny| authorlink = Jenny Uglow | title = The Lunar Men | year=2002 | location = London | publisher = Farrar, Straus and Giroux | id = }}
{{refend}}
 
Ред 118:
* -{[http://crocat.cornwall.gov.uk/dserve/dserve.exe?dsqIni=Dserve.ini&dsqApp=Archive&dsqDb=Catalog&dsqCmd=Overview.tcl&dsqSearch=(RefNo='ad1583') Cornwall Record Office Boulton and Watt letters]}-
* -{[http://www.electricscotland.com/history/men/james_watt.htm Significant Scots – James Watt]}-
* {{cite web|url=http://www.history.rochester.edu/steam/carnegie/ch8.html | title = Chapter 8: The Record of the Steam Engine | publisher = www.history.rochester.edu | accessdate=06. 07. 2009 | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20090708035056/http://www.history.rochester.edu/steam/carnegie/ch8.html | archivedate=08. 07. 2009 |df= }}
 
{{Authority control}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Џејмс_Ват”