Отворите главни мени

Промене

м
Разне исправке
| име = Лукијан Мушицки
| слика = Musicki1.jpg
| ширина_слике = 250п
| опис_слике = Лукијан Мушицки
| пуно_име = '''Лука Мушицки'''
| датум_рођења = {{Датум рођења|1777|1|27}}
| место_рођења = [[Темерин]]
| држава_рођења =
| датум_смрти = {{Датум смрти|1837|3|15|1777|1|27}}
| место_смрти = [[Карловац]]
| држава_смрти = [[Аустријско царство]]
| сахрањен =
| звање =
 
== Биографија ==
Мушицки је рођен 27. јануара 1777. године у Темерину, у Башкој жупанији, од оца Георгија и мајке Анастазије.<ref name="automatski generisano1">"Србски народни лист", Будим 1845. године</ref> Основну школу је учио у [[Темерин]]у, код учитеља [[Павле Миленовић|Павла Миленовића]], чувеног "краснописца". Српску школу је још једну годину похађао у Тителу, код тече, учитеља Стевана Поповића. Затим је у том месту још две године ишао у немачку граничарску школу.<ref name="automatski generisano2">"Српска Зора", Беч 1876. године</ref> Гимназију је учио у [[Нови Сад|Новом Саду]] и [[Сегедин]]у (три разреда), а права и филозофију у [[Пешта|Пешти]]. По завршеним студијама постаје администратор митрополијске канцеларије у [[Сремски Карловци|Карловцима]], наставник богословије и, пошто се закалуђерио новембра 1802<ref>Милорад Павић: [https://www.rastko.rs/knjizevnost/pavic/klasicizam/mpavic-klasicizam-3.html Био-библиографски прилози о важнијим писцима]. rastko.rs</ref>, архимандрит манастира [[Шишатовац|Шишатовца]]. Примио се 1823. године администрације Горњо-карловачке епархије и предузео интензиван просветни рад, на унапређењу образовања свог народа. Од 1828. године па до смрти, био је владика Горњо-карловачки са седиштем прво у [[Плашки|Плашком]], а од 1829. године у [[Карловац|Горњем Карловцу]].
 
У Војној крајини су постојале школе на немачком, а он је отворио прве школе на српском језику у [[Плашки|Плашком]] (Главну, 1824-1827), [[Шкаре|Шкарама]], [[Зрмања (Грачац)|Зрмањи]] и [[Мутилић]]у. Као архимандрит основао је Богословску школу у Плашком 1824. године, у којој је и сам предавао науку. Пренео је исту као епископ Горњо-карловачки 1829. године у Карловац, а у Плашком на место ње 1831. године покренуо Припремну богословску школу. Мушицки "изведе из ње и посла у народ младе свештенике, утврђене у православљу и свесне Србе". Уредио је и да српска деца у граничарским немачким школама добију православни катихизис.<ref>"Школски лист", Сомбор 1882. године</ref> Основао је при српској Прерарандији у Карловцу фондацију са капиталом од 7.000 ф. Из које су годишње по две учитељске приправнице примале по 120 ф.<ref>"Школски лист", Сомбор 1881. године</ref>
 
Од његове личне библиотеке кренула је 1837. године да се ствара Народна библиотека Србије.<ref name="automatski generisano2" />
 
Умро је као владика горњо-карловачки у свом дому<ref name="automatski generisano1" />, где и почива на српском гробљу у [[Карловац|Карловцу]], 18. марта 1837.<ref>Рудолф Строхал, ''Град Карловац описан и орисан'', власт. накл. (Тисак M. Фогине), Карловац, 1906, pp. 232.</ref>
Мушицки је био један од најобразованијих писаца свога времена. Поред грчког и латинског, он зна неколико европских језика и познаје скоро све веће песнике античког и новог доба. Његови омиљени песници су: [[Фридрих Готлиб Клопшток]], чувени немачки песник, писац „Месијаде“, Давид „псалмопјевац“ и нарочито [[Хорације]], чију је поетику (''Ars poetica'') знао наизуст. Он од Хорација узима метричке облике, хвалбену и свечану речитост и први међу Србима почиње да ствара уметничку поезију у духу и руху псеудокласичне поезије европске. Он сам каже да подражава „Флаку“ и сматра као велики успех што може на српском језику певати по латинским метричким обрасцима.
 
Врло учен и образован књижевник, Мушицки покушава да архаични старословенски језик, који није имао књижевне традиције, прилагоди псеудокласичној дисциплини форме, у време када је та дисциплина преживела као и сам језик. Он је покушао да независно од народне песме створи нове ритмичке облике и дао је неколико виртуозних образаца, али је његов покушај пропао због одсуства талента и због архаичног језика.
 
Живећи у доба [[Вук Стефановић Караџић|Вукове]] реформе језика и правописа, Мушицки се бавио и питањем језика. Он је за слово ''ј'' и уноси у српску азбуку слово ''ђ'', изјашњава се за народни језик, али као црквени човек он је и за рускословенски:
 
== Литература ==
* {{Cite book| ref = harv |last=Вуковић|first=Сава|authorlink=Сава Вуковић|year=1996|title=Српски јерарси од деветог до двадесетог века|location=Београд|publisher=Евро|url=https://books.google.rs/books?id=VBzkAAAAMAAJ}}
 
== Спољашње везе ==
1.506.851

измена