Ханс Кристијан Андерсен — разлика између измена

Године 1829, Андерсен је имао доста успеха са кратком причом „Шетња од Холменовог канала до источне тачке острва Амагер 1828 и 1829 године” ({{lang-da|Fodrejse fra Holmens Kanal til Østpynten af Amager i aarene 1828 og 1829}}). Њен протагониста се среће са ликовима у опсегу од [[Свети Петар|Светог Петра]] до мачке која говори. Андерсен је следио тај успех са позоришним комадом, ''Љубав на торњу цркве Светог Николе'', и кратким томом поема. Мада је био релативно мало успешан у писању и објављивању непосредно након тога, године 1833. је добио малу путну потпору од краља, чиме му је омогућено да се запути на прво од многих путовања кроз Европу. У [[Кантон Јура|кантону Јура]], у близини [[Ле Локл]]а у Швајцарској, Андерсен је написао причу „Агнета и Мерман”. Једно вече проведено у италијанском поморском селу [[Сестри Леванте (Ђенова)|Сестри Леванте]] исте године је инспирисало причу „Залив бајки”.<ref>{{cite web|url=http://andersenfestival.it | title = Andersen Festival, Sestri Levante| publisher = Andersen Festival| accessdate=02. 06. 2013.}}</ref> Октобра 1834. он је допутовао у [[Рим]]. Андерсенова путовања по Италији су изражена у његовој првој новели, фиктивној аутобиографији са насловом ''[[The Improvisatore|Импровизатор]]'' ({{јез-дан|Improvisatoren}}), која је објављена 1835. и наишла на добар пријем.<ref name="Murray2013">{{Cite book|last=Murray| first = Christopher John| title = Encyclopedia of the Romantic Era, 1760-1850| url = https://books.google.com/books?id=8GS8DWMLRYEC&pg=PA20|year=2013| publisher = Routledge|isbn = 978-1-135-45579-8|pages=20}}</ref><ref name="Sjåvik2006">{{citeCite book|last=Sjåvik| first = Jan| title = Historical Dictionary of Scandinavian Literature and Theater| url = https://books.google.com/books?id=tCBpiKsi7a0C&pg=RA1-PA8|year=2006| publisher = Scarecrow Press|isbn = 978-0-8108-6501-3|pages=20}}</ref>