Праменка — разлика између измена

[[Датотека:Pramenka (Bosna).jpg|мини|300п|десно|Праменка-дубски сој у Босни]]

'''Праменка''' је аутохтона [[домаћа овца]] која је некад била раширена у целој Европи, а сада је најзаступљенија у [[Балканско полуострво|балканским]] земљама. Праменка је нископродуктивна касностасна овца скромних услова гајења и отпорна на болести. Гајила се током векова у брдско-планинским пределима на екстензивном (примитивном) [[Овчарство|овачарству]]. Од средине [[20. век]]а у [[СФРЈ|Југославији]] вршило се оплемењивање праменке са високопродуктивним расама овци ради побољшања њених производних вредности.

== Изглед и особине ==

[[Датотека:Pirotska ovca - pirotska pramenka.jpg|мини|200п|лево|Стадо пиротске праменке. Од њихове фине вуне израђује се [[пиротски ћилим]]. Укрштањем пиротске праменке са виртемберг и ил де франс овцом настала је мис овца, прва српска и балканска раностасна месната овца, која је представљена јавности [[2006.]] године.<ref>[http://istocar.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2015/12/MIS-ovca-Studija-o-nastanku.pdf Мис овца - студија о настанку (Др Милан П. Петровић, Институт за сточарство, Београд - Земун)]</ref><ref>[https://www.youtube.com/watch?v=jGyJt6yPeAM Мис овца (РТВ - Званични канал)]</ref>]]

[[Датотека:Karakačanski ovan Brdak.JPG|мини|десно|200п|Каракачански ован.]]

* [[Каракачанска овца]] је сродник [[муфлон]]а и важи за једну од најпримитивнијих сојева праменки на Балкану, има црну длаку и најгрубљу вуну, док месо има укус срнетине.<ref>[https://farmia.rs/blog/karakacanska-ovca/ Каракачанска овца (Фармиа, Цеца Станковић Аврамовић)]</ref> Сматрало се да је ова праменка изумрла у Србији али је [[2005.]] године откривено мало стадо у селу [[Млачиште|Млачишту]] на планини [[Чемерник]]у, након чега је уведена у програм државне заштите.<ref>[https://farmia.rs/blog/karakacanska-ovca/ Каракачанска овца (Фармија, Цеца Станковић Авакумовић)]</ref> Највеће балканско номадско племе [[Каракачани]] или Ашани су вековима своја бројна стада водили током лета на испашу са југа на север централног Балкана, а зими обрнуто, па чак и када су формиране прве границе на Балкану у [[19. век]]у. Њихове сеобе су последњи пут забележене у Југославији уочи Другог светског рата. Сматра се да су управо Каракачани у прошлости одали тајну старопланинским сточарима справљања [[Белмуж|белмужа]] и качкаваља, који је данас познат под називом [[пиротски качкаваљ]].<ref>[https://www.agromedia.rs/Zivot-na-selu/tradicionalni-recepti/belmuz-tradicionalni-staroplaninski-specijalitet Белмуж - старопланински специјалитет (Агромедија, 17. јануар 2018.)]</ref><ref>[https://www.agromedia.rs/agro-teme/prehrambena-industrija/otkrivamo-vam-kako-se-pravi-pirotski-kackavalj Откривамо вам како се прави пиротски качкаваљ (Агромедија, 2018.)]</ref>([https://www.youtube.com/watch?v=QP7nsJrhK1g Мемедовић и Каракачани - Званични канал]).

== Литература ==

* {{Cite book|ref=harv|last=Николић|first=Драган|title=Овца (одгајивање, исхрана и нега)|url=https://www.tehnologijahrane.com/knjiga/ovca|year=1945|publisher=ИПРОЗ|id=|pages=}}

== Извори ==

{{Reflist|2}}

== Спољашње везе ==

{{Commonscat|Pramenka}}

 

[[Категорија:Аутохтоне расе домаћих животиња]]

[[Категорија:Домаће животиње]]