Тамерлан — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
. |
||
Ред 1:
{{Инфокутија владар
| име = Тимур
Линија 5 ⟶ 4:
| ширина_слике = 250п
| опис_слике =
| пуно_име = Шуја-уд-дин Тимур<ref>W. M. Thackston, ''A Century of Princes: Sources on Timurid History and Art, '' (1989), p.239</ref>
| датум_рођења = {{Датум рођења|1336|4|9}}<ref name="Muntakhab-ul-Lubab, Khafi Khan Nizam-ul-Mulk p. 49" />
| место_рођења = [[Шахрисаб]]
| држава_рођења = [[Чагатајски канат]]
Линија 15 ⟶ 14:
| функција =
| владавина = [[9. април]] [[1370]] — [[14. фебруар]] [[1405]] <small>(34 година)</small>
| крунисање = [[9. април]] [[1370]].<ref name="Muntakhab-ul-Lubab, Khafi Khan Nizam-ul-Mulk p. 49">Muntakhab-ul-Lubab, Khafi Khan Nizam-ul-Mulk, Vol I, p. 49. Printed in Lahore, 1985</ref>
| претходник = Емир Хусејин
| наследник = [[Халил Султан]]
Линија 25 ⟶ 24:
| вера = [[Ислам]]
}}
'''Тимур'''<ref>{{IPAc-en|t|ɪ|ˈ|m|ʊər}}</ref> ({{lang-fa|تیمور}} ''Temūr'', [[Chagatai language|Chagatai]]: ''{{lang|chg-Latn|Temür}}''; 9. април [[1336]] — 18. фебруар [[1405]]), историјски познат као ''Тимур-Ленк'' (''Тимур Хроми'') и ''Амир Тимур''<ref>{{IPAc-en|ˈ|t|æ|m|ər|l|eɪ|n}}</ref> ({{lang-fa|تيمور لنگ}} ''Temūr(-i) Lang'', био је [[татари|татарски]] [[емир]] (1360—1405) и освајач. У три похода је
Као оснивач [[Тимуриди|Тимуридског царства]] у [[Персијско царство|Персији]] и [[Средња Азија|Централној Азији]], он је постао први владар [[Timurid dynasty|Тимуридске династије]].<ref>{{cite book
|author=Josef W. Meri
|title=Medieval Islamic Civilization
|publisher=Routledge
|year=2005
|page=812
|url=https://books.google.com/books?id=H-k9oc9xsuAC&printsec=frontcover&hl=en#v=onepage
}}</ref> Према [[John Joseph Saunders|Џону Сондерсу]], Тимур је био „производ исламизованог и иранизованог друштва”, а не степски номад.<ref name="Saunders2001">{{cite book|author= J. J. Saunders|title= The History of the Mongol Conquests|url= https://books.google.com/books?id=nFx3OlrBMpQC&pg=PA173&l|date= March 2001|publisher= University of Pennsylvania Press|isbn= 0-8122-1766-7|pages= 173–}}</ref> Рођен у [[Barlas|Барлаској]] конфедерацији у [[Transoxiana|Трансоксијани]] (садашњем [[Узбекистан]]у) дана 9. априла 1336, Тимур је стекао контролу над западним [[Chagatai Khanate|Чагатајским]] канатом до 1370. године. Из те базе, он је предводио војне кампање широм [[Југозападна Азија|западне]], [[Јужна Азија|јужне]] и [[Средња Азија|централне]] Азије, Кавказа и јужне Русије, и појавио се као најмоћнији владар у [[Muslim world|муслиманском]] свету након што је поразио [[Мамелучки султанат|Мамелуке Египта и Сирије]], настајуће [[Османско царство]], и опадајући [[Delhi Sultanate|Делхијски султанат]].<ref>{{cite web|url= https://scroll.in/article/825287/counterview-taimurs-actions-were-uniquely-horrific-in-indian-history|title= Counterview: Taimur's actions were uniquely horrific in Indian history}}</ref> Из ових освајања основао је Тимуридско царство, али се ово царство фрагментисало убрзо након његове смрти.
Тимур је био један од великих [[nomadic empire|номадских]] освајача из [[Eurasian Steppe|евроазијских]] степа, и његово царство је поставило сцену за успон боље структуираних и трајнијих [[Gunpowder Empires|барутних]] царстава у 16. и 17. веку.<ref>{{Cite book
|title = After Tamerlane: the rise and fall of global empires, 1400–2000
|last = Darwin
|first = John
|publisher = Bloomsbury Press
|year = 2008
|isbn = 978-1-59691-760-6
|location =
|pages = 29, 92
|authorlink = John Darwin (historian)
}}</ref><ref name=":1" />{{Rp|1}} Тимур је имао на уму обнављање [[Монголско царство|Монголског царства]] [[Џингис-кан]]а (умро 1227). Према Беатрис Форбс Манц, „у својој званичној кореспонденцији, Тимур је током читавог живота наставио са портретисањем себе као обновитеља права [[Borjigin|Чингисида]]. Он је оправдавао своје иранске, мамлучке и османске кампање као поновно наметање легитимне монголске контроле над земљама које су заузели узурпатори.”<ref>{{cite journal
|last1= Forbes Manz
|first1= Beatrice
|title= Temür and the Problem of a Conqueror's Legacy
|journal= Journal of the Royal Asiatic Society
|date= April 1998
|volume= 8
|issue= 1
|page= 25
|jstor= 25183464
|series= Third
}}</ref> Да би озаконио своја освајања, Тимур се ослањао на исламске симболе и језик, називао је себе „Мачем ислама”, и био је покровитељ образовних и верских институција. Он је конвертовао скоро све [[Borjigin|борџигске]] лидере у [[ислам]] током свог животног века. Тимур је одлучно поразио хришћанске [[Хоспиталци|Хоспиталце]] у [[Siege of Smyrna|опсади Смирне]], стилизирајући себе као ''[[гази]]ју''.<ref name="marozzi-2004">{{cite book
| title= Tamerlane: Sword of Islam, conqueror of the world
| publisher= HarperCollins
| author= Marozzi, Justin
| year= 2004}}</ref>{{rp|91}} До краја своје владавине, Тимур је задобио потпуну контролу над свим остацима [[Chagatai Khanate|Чагатајског]] каната, [[Илканат]]а, и [[Златна хорда|Златне хорде]], и чак је покушао да обнови [[Династија Јуан|династију Јуан]] у Кини.
Тимурове армије су биле инклузивно мултиетничке и од њих се страховало широм Азије, Африке и Европе,<ref name="marozzi-2004" /> знатни делови којих су током његових кампања разорени.<ref>Matthew White: ''Atrocitology: Humanity's 100 Deadliest Achievements'', Canongate Books, 2011, {{ISBN|9780857861252}}, section "Timur"</ref> Научници процењују да су његове војне кампање узроковале смрт око 17 милиона људи, што је сачињавало око [[World population estimates|5% светске популације]] тог времена.<ref>{{cite news| url= http://articles.chicagotribune.com/1999-01-17/news/9901170256_1_uzbek-islam-karimov-tashkent | work= Chicago Tribune | title= The Rehabilitation Of Tamerlane | date= 17 January 1999}}</ref><ref>[[John Joseph Saunders|J.J. Saunders]], [https://books.google.com/books?id=nFx3OlrBMpQC&pg=PA174&lpg=PA174 The history of the Mongol conquests] (page 174), Routledge & Kegan Paul Ltd., 1971, {{ISBN|0812217667}}</ref>
Он је био деда Тимуридског султана, астронома и математичара [[Улуг-бег]]а, који је владао Централном Азијом од 1411 до 1449, пра-пра-пра-прадеда [[Бабур]]а (1483–1530), оснивача [[Могулско царство|Могулског царства]], које је владало деловима Јужне Азије више од три века, од 1526 до 1857.<ref>{{cite web
|url= http://search.eb.com/eb/article-9072544
|title= Timur |publisher= Encyclopædia Britannica, Online Academic Edition
|year= 2007 |url-access=subscription }}</ref><ref name="EI">{{cite encyclopedia
| title= Tīmūr Lang | encyclopedia= [[Encyclopaedia of Islam]]
| publisher= [[Brill Publishers|Brill]] | accessdate= 24 April 2014
| author= Beatrice F. Manz | editor= | year= 2000
| volume= 10 | edition= 2nd
| url= http://referenceworks.brillonline.com/entries/encyclopaedia-of-islam-2/ti-mu-r-lang-COM_1223
}}</ref> Тимур се сматра великим патроном уметности и архитектуре. Он је имао интеракције са интелектуалцима као што су [[Ибн Халдун]] и [[Hafiz-i Abru|Хафизи Абру]].<ref name="marozzi-2004" />{{rp|341–2}}
== Порекло ==
[[Датотека:Genealogical Relationship between Timur and Genghis Khan.png|thumb|right|250px|[[Генеалогија|Генеалошка]] веза између Тимура и [[Џингис-кан]]а]]
{{рут}}
Преко свог оца, Тимур је тврдио да је потомак [[Family tree of Genghis Khan|Туманај Кана]], претка који је по мушкој линији био у сродничкој вези са [[Џингис-кан]]ом.<ref>Harry N. Abrams, ''Turks: A Journey of a Thousand Years, 600-1600'' (2005), p. 196</ref> Tuminai's great-great grandson Karachar [[Noyan]] (1165–1242/54) was a minister for the Emperor and was eventually transferred to assist his second son [[Chagatai Khan|Chagatai]] in the governorship of [[Transoxiana]].<ref>Martin Bernard Dickson, Michel M. Mazzaoui, Vera Basch Moreen, ''Intellectual studies on Islam: essays written in honor of Martin B. Dickson'' (1993), p. 97</ref><ref>Franklin Mackenzie, ''The Ocean and the Steppe: The Life and Times of the Mongol Conqueror Genghis Khan, 1155-1227'' (1963), p. 322</ref>
Though there are not many mentions of Karachar in 13th and 14th century records, later Timurid sources greatly emphasised his role in the early history of the [[Mongol Empire]].<ref>Michael Biran, ''Chinggis Khan: Selected Readings'' (2012), ch. 5</ref> These histories also state that Genghis Khan later "established the bond of fatherhood and sonship" by marrying Chagatai's daughter to Karachar.<ref>Mansura Haidar, ''Indo-Central Asian relations: from early times to medieval period'' (2004), p. 126</ref> Through his descent from this marriage, Timur claimed kinship with the [[Chagatai Khanate|Chagatai Khans]].
The origins of Timur's mother, Tekina Khatun are less clear. The [[Zafarnama (Yazdi biography)|Zafarnama]] merely states her name without giving any information regarding her background. Writing in 1403 Jean, [[Archbishop]] of [[Soltaniyeh|Sultaniyya]] claimed that she was of lowly origins.<ref>Martin Bernard Dickson, Michel M. Mazzaoui, Vera Basch Moreen, ''Intellectual studies on Islam: essays written in honor of Martin B. Dickson'' (1990), p. 97</ref> The ''Mu'izz al-Ansab'', written decades later say that she was related to the Yasa'uri tribe, whose lands bordered that of the Barlas.<ref>''Mu'izz al-Ansab'', Folio. 97a</ref> [[Ibn Khaldun]] recounted that Timur himself described to him his mother's descent from the legendary [[Persian people|Persian]] hero [[Manuchehr]].<ref>W.J Fischel, ''Ibn Khaldun and Tamerlane'' (1952), p. 37</ref> [[Ahmad ibn Arabshah|Ibn Arabshah]] suggested that she was a descendant of Genghis Khan.<ref name="Arabshah, p. 4">Ahmed ibn Arabshah, ''Tamerlane: The Life of the Great Amir'', p. 4</ref> The 18th century ''Books of Timur'' identify her as the daughter of 'Sadr al-Sharia', believed to be referring to the [[Hanafi]] scholar Ubayd Allah al-Mahbubi of [[Bukhara]].<ref>Ron Sela, ''The Legendary Biographies of Tamerlane: Islam and Heroic Apocrypha in Central Asia'' (2011), p. 27</ref>
== Детињство, младост и почеци ==
[[Датотека:Timur reconstruction01.jpg|мини|200п|лево|Реконструкција Тамарлана након ексхумације совјетских археолога 1941. у [[Самарканд]]у.]]
Тамерлан је рођен у Трансоксијани, поред [[Хиндукуш|Хинду Куша]], око 70-{km}- јужно од [[Самарканд]]а, у данашњем [[Узбекистан]]у.<ref name="Tamerlane">{{cite web|title=Tamerlane|url=http://asianhistory.about.com/od/profilesofasianleaders/p/TimurProf.htm|publisher=AsianHistory|accessdate=1 November 2013}}</ref> Његов отац, Тарагај, је био мањи племић [[Барласи|барлас]],<ref name="Tamerlane" /> [[Монголи|монголског]] племена<ref>"Central Asia, history of [http://search.eb.com/eb/article-73545 Timur]", in [[Encyclopædia Britannica]], Online Edition, 2007. (Quotation:"Under his leadership, Timur united the Mongol tribes located in the basins of the two rivers.")</ref><ref>"[http://search.eb.com/eb/article-26920 Islamic world]", in [[Encyclopædia Britannica]], Online Edition, 2007. Quotation: "Timur (Tamerlane) was of Mongol descent and he aimed to restore Mongol power."</ref> које је било [[Туркификација|потурчено]] у многим аспектима.<ref>Carter V. Findley, ''The Turks in World History'', Oxford University Press, 2005, Oxford University Press, 2005, {{ISBN|978-0-19-517726-8}}, p. 101.</ref><ref>G. R. Garthwaite, ''The Persians'', Malden, {{ISBN|978-1-55786-860-2}}, MA: Blackwell Pub., 2007. ([https://books.google.com/books?id=RpiywbMvG5gC&pg=RA1-PA148&dq=Timur+Turkic+speaking&hl=tr&sig=9tWp001dj7GoDBdAjveeJclsQD8 p.148]) Quotation: "Timur's tribe, the Barlas, had Mongol origins but had become Turkic-speaking ... However, the Barlus tribe is considered one of the original Mongol tribes and there are "Barlus Ovogton" people who belong to Barlus tribe in modern Mongolia."</ref><ref>M.S. Asimov & [[Clifford Edmund Bosworth]], ''History of Civilizations of Central Asia'', [[UNESCO]] Regional Office, 1998, {{ISBN|92-3-103467-7}}, p. 320: "One of his followers was [...] Timur of the Barlas tribe. This Mongol tribe had settled [...] in the valley of Kashka Darya, intermingling with the Turkish population, adopting their religion (Islam) and gradually giving up its own nomadic ways, like a number of other Mongol tribes in Transoxania ..."</ref>
Тамерлан је своју рану владавину засновао на тврдњи да је потомак чувеног монголског владара [[Џингис-кан]]а. Оно што је заиста утврђено је да је он био потомак монголских племена која су се преселила западно пошто је Монголска империја била проширена.
Линија 42 ⟶ 92:
Тамерланов отац Тергај је био вођа племена Барлас, номадског монголског племена које је користило један од турских језика. Тергај је био чукунунук Карахар Невиана и први монголски племенски вођа који је примио [[ислам]]. Тергај је живот провео повучено, посветивши се учењу, тако да је под његовим надзором Тамерлан проучавао [[Куран]], али се бавио и физичким вежбама.
== Карактер ==
== Војно вођство и личност ==▼
[[Датотека:Timur reconstruction03.jpg|thumb|250п|Реконструкција Тимуровог лица из лобање]]
Тимур се сматра војним генијем и сјајним тактичаром са невероватном способношћу за делује унутар високо флуидне политичке структуре, који је задобио и одржао лојалну подршку номада током своје владавине у Централној Азији. Такође се сматра изузетно интелигентним - не само интуитивно, већ и интелектуално.<ref name=":1">{{cite book|last=Manz|first=Beatrice Forbes|title=The rise and rule of Tamerlane|year=1989|publisher=Cambridge University Press|location=|pages=|authorlink = Beatrice Forbes Manz}}</ref>{{Rp|16}} In Samarkand and his many travels, Timur, under the guidance of distinguished scholars, was able to learn the [[Persian language|Persian]], [[Middle Mongolian language|Mongolian]], and [[Turkic languages|Turkish]] languages<ref name="marozzi-2004" />{{rp|9}} (according to [[Ahmad ibn Arabshah]], Timur could not speak [[Arabic]]).<ref name=Fischel>Walter Joseph Fischel, ''Ibn Khaldūn in Egypt: His Public Functions and His Historical Research, 1382–1406; a Study in Islamic Historiography'', University of California Press, 1967, page 51, footnote</ref> More importantly, Timur was characterized as an opportunist. Taking advantage of his Turco-Mongolian heritage, Timur frequently used either the Islamic religion or the law and traditions of the Mongol Empire to achieve his military goals or domestic political aims.<ref name="marozzi-2004" /> Timur was a learned king, and enjoyed the company of scholars; he was tolerant and generous to them. He was a contemporary of the Persian poet [[Hafez]], and a story of their meeting explains that Timur summoned Hafiz, who had written a [[ghazal]] with the following verse:
''For the black mole on thy cheek''<br />
''I would give the cities of Samarkand and Bukhara.''
Timur upbraided him for this verse and said, "By the blows of my well tempered sword I have conquered the greater part of the world to enlarge [[Samarkand]] and [[Bukhara]], my capitals and residences; and you, pitiful creature, would exchange these two cities for a mole." Hafez, undaunted, replied, "It is by similar generosity that I have been reduced, as you see, to my present state of poverty." It is reported that the King was pleased by the witty answer and the poet departed with magnificent gifts.<ref>{{Cite book|title=The Mogul Emperors of Hindustan (1398–1707 A.D)|last=Holden|first=Edward S.|publisher=Westminster, Archibald Constable and Co.|orig-year=1895 |year=2004|isbn=81-206-1883-1|location=New Delhi, India|pages=47–48}}</ref><ref>Cowell, Professor (first name not given). [https://books.google.com/books?id=xbY_AQAAMAAJ&pg=PA252&dq=for+the+black+mole+cheek+samarkand&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjIqq_asKncAhVDw4MKHco9CPUQ6AEIPjAE#v=onepage&q=for%20the%20black%20mole%20cheek%20samarkand&f=false ''MacMillan's Magazine,'' vol. XXX] (via Google Books). London: MacMillan & Co., 1874, p. 252.</ref>
Timur used Persian expressions in his conversations often, and his motto was the Persian phrase ''rāstī rustī'' ({{lang|fa|راستی رستی}}, meaning "truth is safety" or ''"veritas salus"'').<ref name=Fischel />
Тамерлан је током младости, у својим раним двадесетим, према Шараф ал Дину, задобио рану од стреле због које је остао сакат у десну ногу и са укоченом десном руком до краја живота. Због тога је и добио надимак Тимур Хроми. Али Тимуру то није сметало у војничкој каријери и до [[1369]]. је заузео све територије некадашњег Шагатаја, прогласио се за владара у Балку, и именово [[Самарканд]] за своју престоницу.
Линија 76 ⟶ 138:
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{cite journal|last=Knobler|first=Adam|title=The Rise of Tīmūr and Western Diplomatic Response, 1390–1405|journal=Journal of the Royal Asiatic Society (Third Series)|volume=5|issue=3|year=1995|pp=341–349}}
* {{cite journal|last=Knobler|first=Adam|title=Timur the (Terrible/Tartar) Trope: a Case of Repositioning in Popular Literature and History|journal=Medieval Encounters|volume=7|issue=1|year=2001|pp=101–112}}
* {{cite journal|last=May|first=Timothy|title=Timur (“the Lame”)(1336–1405)|journal=The Encyclopedia of War}}
* Marozzi, Justin, ''Tamerlane: sword of Islam, conqueror of the world'', London: HarperCollins, 2004
* Marozzi, Justin, "Tamerlane", in: ''The Art of War: great commanders of the ancient and medieval world'', Andrew Roberts (editor), London: Quercus Military History, 2008. {{ISBN|978-1-84724-259-4}}
* Beatrice Forbes Manz, "Temür and the Problem of a Conqueror's Legacy," ''Journal of the Royal Asiatic Society'', Third Series, Vol. 8, No. 1 (Apr., 1998)
* Abazov, Rafis. "Timur (Tamerlane) and the Timurid Empire in Central Asia." The Palgrave Concise Historical Atlas of Central Asia. Palgrave Macmillan US, 2008. 56–57.
* YÜKSEL, Musa Şamil. "Timur’un Yükselişi ve Batı’nın Diplomatik Cevabı, 1390–1405." Selçuk Üniversitesi Türkiyat Araştırmaları Dergisi 1.18 (2005): 231–243.
* Shterenshis, Michael V. "Approach to Tamerlane: Tradition and Innovation." Central Asia and the Caucasus 2 (2000).
* Marlowe, Christopher: Tamburlaine the Great. Ed. J. S. Cunningham. Manchester University Press, Manchester 1981.
* Novosel'tsev, A. P. "On the Historical Evaluation of Tamerlane." Soviet studies in history 12.3 (1973): 37–70.
* Sykes, P. M. "Tamerlane." Journal of the Central Asian Society 2.1 (1915): 17–33.
* {{EB1911 |wstitle=Timūr |volume=26}}
{{refend}}
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија}}▼
{{Commonscat|Timur}}
* {{Britannica|596358}}
* -{[http://www.cpamedia.com/article.php?pg=archive&acid=120613150427&aiid=120613151433 Timur's Legacy: The Architecture of Bukhara and Samarkand]}-
* -{[http://vlib.iue.it/carrie/texts/carrie_books/paksoy-6/cae02.html ''Nationality or Religion: Views of Central Asian Islam'']}-
{{Authority control}}
[[Категорија:Рођени 1336.]]
| |||